PISMA
Oliver Klajn
Bohoričica
Pismo reformacije u Sloveniji
Bista Adama Bohoriča u Ljubljani |
Adam Bohorič bio je slovenački lingvista, propovednik protestantske provenijencije i edukator. Rođen je u malommestu Brestanica, na istoku današnje Slovenije, dvadesetih godina 16. stoleća. Obrazovao se u Vitenbergu, u Saksoniji. Veliki uticaj na Bohoriča, tokom njegovog školovanja, izvršio je Filip Melanhton, vodeći intelektualac epohe reformacije i saradnik Martina Lutera.
Ugledajući se na Melanhtona, Bohorič je napisao prvu slovenačku gramatiku, 1584. godine. Naslov tog dela koje je inače napisano na latinskom je „Slobodni zimski časovi“. Osim što je izložio gramatiku, Bohoročić se založio za samostalnost slovenačkog jezika i ukazao na vezu sa drugim slovenskim jezicima. Zbog potrebe za pravopisom, osmislio je posebno pismo koje je demonstrirao upravo u delu “Slobodni zimski časovi”. To pismo je bohoričica. Pismo se zasniva na latiničnom pismu koje je iz nemačkog jezika prisvojio Primož Trubar, takođe bitna ličnost za razvoj slovenačkog jezika i pisane reči. Ukupan broj znakova iznosi 25.
Digrafi su parovi slova koji označavaju pojedinačnu fonemu, odnosno najmanju glasovnu jedinicu ili pak povezani niz fonema čija zvučnost odskače od navedenih znakova u paru. Bohoričica ima tri digrafa koji se svrstavaju uz ostala slova. Jedan od tih digrafa je zh koji je poslednji po redosledu znakova a ima ulogu kao č u savremenom slovenačkom jeziku. Sa druge strane sh ima vrednost š.
Levo: Stranica iz Bohoričeve gramatike, sredina: rukopis na Bohoričici, desno: primer upotrebe bohoričice u molitveniku |
Bohorič je smatrao da poluvokal mora da bude napisan uvek uz slovo e. U pojedinim slovenačkim tekstovima razlikovalo se usko i široko e, što je označavano posebnom crtom iznad slova. U retkim slučajevima se razlikovalo usko i široko o. Prilikom pisanja predloga, korišćen je apostrof. Najneobičnije je s koje podseća na latinično f. Koreni su mu u gotičkom pismu. Sam znak s se odnosi na z dok se pri pisanju velikog slova makar u početnoj fazi razvoja koristio samo znak S. Isto je važilo za i i j kao i za u odnosno v koji su imale identičan znak u majuskulnoj formi. Kasnije se to promenilo.
Levo: pesma France Prešerna napisana na ovom pismu / desno: rukom pisana bohoričica |
Nedostatak bohoričice predstavljala je činjenica da, u slovenačkom jeziku ima 8 samoglasnika a postoji samo 5 znakova za vokale. Uprkos svojim protestantskim temeljima pismo je opstalo među kasnijim katoličkim autorima u Sloveniji budući da je njihova veroispovest istisnula protestantizam. Nakon višedecenijskih polemika u stručnim krugovima, bohoričica je konačno zamenjena savremenjim pismom četrdesetih godina 19. veka. Neke od slabosti ovog vida pisanja nisu otklonjene do danas u modernoj formi slovenačkog jezika i pisma. Dužina, brojnost i naglašavanje slova nisu na odgovarajući način obeleženi. Određeni pokušaji obnove bohoričice postoje uglavnom među računarskim ekspertima ali zasad bez značajnijeg učinka.
Knjiga na bohoričici iz devetnaestog veka |
Oliver Klajn
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
