ROBOTIKA
O.K.
Trka ljudi i mašina
Atletičari od metala
Ideja humanoidnih ili čovekolikih robota stara je skoro dva i po milenijuma. U Kini je, u 4. veku pne, napisano taoističko delo “Liezi”, koje se najčešće pripisuje filozofu Lie Jukouu. Tu je pružen detaljan opis robota veličine čoveka, napravljenog od drveta i kože. Robota je, navodno, napravio inženjer Jan Ši, u 10. veku pne. Savremeni kineski stručnjaci znatno su nadmašili vizije drevnih filozofa.
Kaligrafski napisano poglavlje iz dela Liezi koje prvo u istoriji pominje humanodne robote u Kini |
Osamdesetih godina prošlog stoleća došlo je do prvih modernih istraživanja na ovom polju. Početkom tekućeg milenijuma, ostvaren je značajan napredak sa humanoidnim robotima. Zasluge za to umnogome pripadaju Institutu za tehnologiju iz Pekinga. Oni su napravili BHR robote, koji su postepeno dobijali nove i unapređene verzije. Do sada, pošlo im je za rukom da naprave 6 generacija robota. U osnovi razvoja našli su se hodanje i drugi telesni pokreti ali i uzajamno delovanje robota i ljudi.
Poslednjih godina došlo je do velike ekspanzije u proizvodnji i stvaranja veoma raznovrsih modela, širom Kine. Mnogi od njih su u stanju da trče, skaču ili učestvuju u različtim borilačkin veštinama. Otuda je, u aprilu ove godine, organizovana prva trka robota i ljudi. U predgrađu Pekinga, Jižuangu, u tamošnjem tehnološkom centru, održan je polumaraton u kome je učestvovalo oko dvanaest hiljada ljudi - i 21 čovekoliki robot! Svaki je imao pomoć timova inženjera iz različitih kompanija ili unuverzitetskih stručnjaka. Jedan ginoid, odnosno fembot - što podrazumeva da ima ženstvene odlike - srušio se na startu trke. Drugi mašinski učesnik polumaratona je udario u ogradu… Ipak, većina robota je uspela da se otisne od startne linije.
Njihova visina dosta varira. Najniži je visok oko 75 cm a najviši oko 177 cm. Vidjive su bile i razlike u načinu trčanja. Neki su pokretima dosta podsećali na ljude a drugi su obavljali samo mehaničke pokrete. Pojedini roboti su se zaustavili u srednjem delu staze. Bila je dozvoljena zamena baterija - pa čak i same mašine - uz određenu vremensku kaznu za učesnike koji se na to odluče. Neki od njih su vođeni na povocu dok su drugi bili kontrolisani daljinskim upravljačima. Najnapredniji modeli su nastojali da se samostalno kreću.
Pokazalo se da čovekoliki roboti i dalje znatno zaostaju za ljudina što se tiče brzine trčanja. Najbrži među njima je bio “Tiangong Ultra”: trebalo mu je dva sata i četrdeset minuta da stigne do cilja. Jedan od pobednika u svojoj kategoriji je delo stručnjaka iz Pekinškog inovativnog centra za humanodine robote koji postoji tek dve godine. “Tiangong Ultra” je bio sporiji za više od sat i po u odnosu na čoveka koji je odneo pobedu na polumaratonu (svetski rekod u ovoj disciplini je nešto ispod 57 minuta).
Da bi se omogućilo da ova tvorevina trči, korišćen je algoritam. Tokom trke, “Tiangongu Ultri” su tri puta menjane baterije, što se smatra za uspeh u odnosu na ostale mašinske učesnike. Jedanput je čak i pao. Uporedo sa njim trčao je čovek zadužen da vodi računa o njemu i da interveniše u slučaju eventulanog pada. Navigacioni sistem se pokazao kao vrlo uspešan jer je valjano registrovao lokacije i na odgovarajući način prilagođavao brzinu i pravac trčanja.
Tokom razvoja ove mašine, sakupljani su podaci o kretanju profesionalnih atletičara. Bilo je zabranjeno korišćenje točkova. Posebnu pažnju posmatrača privukle su crte “lica” određenih modela koje su veoma podsećale na lica ljudi. Osim pobednika još samo pet robota je završilo trku. Uzrok tome je u činjenici da je dolazilo do pregrejavanja.
O.K.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
