TEMA BROJA

Sajber bezbednost/Cybersecurity

Preti li sajber prostoru “digitalna džungla”?

Šta je sajber prostor? A šta sajber bezbednost? Zašto je bezbednost tog prostora uslov bez koga je nezamisliv život u društvu neslućenog razvoja informaciono-komunikacionih tehnologija? U čemu je značaj sajber prostora u sadašnjosti naše civilizacije, a još veći za njenu sutrašnjicu? Zašto taj, takoreći imaginarni prostor predstavlja opasnost za bezbednost država, korporacija, ustanova, čovekovu privatnost? O svim ovim pitanjima u nauci, stručnim časopisima, publicistici i medijima postoji ogromna literaturа. Ovim pitanjima se bave visokoškolske ustanove, naučni instituti, ministartsva odbrane i unustrašnjih poslova, nacionalni centri, specijalizovane tehnološke firme. U Srbiji imamo Fakultet bezbednosti, Kriminalističko-policijsku akademiju, Nacionalni centar za bezbednost i privatnost u digitalnom prostoru (SANU), kompanije TeleGroup, Algotech i dr

Izraz cyberspace prvi je upotrebio pisac naučne fantastike Vilijam Gibson (William Gibson) u noveli Burning Chrome ( Kako smo popalili Hromu) iz 1982, a dve godine kasnije ovaj koncept razradio u romanu Neuromanser, čime je utemeljio kratkotrajni sajberpank (cyberpunk), kao podžanr naučne fantastike koji prikazuje svet budućnosti u kojem dominiraju tehnologija, mediji i informacije.
U nauci ne postoji saglasnost oko toga šta je sajber prostor. Oxford English Dictionary sajber prostor definiše kao “prostor virtuelne stvarnosti; zamišljeno okruženje unutar koga se odvija elektronska komunikacija”. U studiji Cyberspace: Definition and Implications, posvećenoj istraživanju konflikata u sajber prostoru njeni autori termin cyber koriste da bi opisali sve ono što mora da se obavi pomoću mreže i računara na polju bezbednosti (Lorents, Ottis, 2010).

Dobar pregled literature o tome šta je sajber prostor daje Ljubomir Tintor sa Instituta za međunarodno pravo u radu Međunarodna odgovornost države u digitalnom (sajber) prostoru (Srpski godišnjak za međunarodno pravo, 2023, str. 270-294). Isto tako i Mladen M. Milošević i Nenad R. Putnik u studiji Sajber bezbednost i zaštita od visokotehnološkog kriminala u Republici Srbiji - strateški i pravni okvir (časopis Kultura polisa, jun 2017, str. 177-191). Tintor ovako sumira mnogobrojne definicije ovog pojma, koje se mogu naći u naučnoj literaturi i zvaničnim vladinim krugovima: “Sajber (digitalni) prostor je virtuelni komunikativni prostor kreiran digitalnim tehnologijama. Ovaj prostor nije ograničen na rad računarskih mreža, već obuhvata i sve društvene aktivnosti u kojima se primenjuju digitalne informaciono-komunikacione tehnologije. Sajber prostor je termin koji je nastao zajedno sa pojmom interneta i odnosi se na svet na mreži kao na svet razdvojen od svakodnevne stvarnosti. Termin sajber prostor postao je konvencionalno sredstvo za opisivanje svega što je povezano sa internetom i raznolikom internet kulturom.”

Dobar odgovor na drugo pitanje s početka ovog teksta dao je dr Miodrag Mihaljević, jedan od vodećih naših naučnika u oblasti kriptologije, informacione bezbednosti i blokičejn (block chain) tehnologija, dopisni član SANU i zamenik direktora Akademijinog Matematičkog instituta, u katologu izložbe Informaciona bezbednost i blokčejn tehnologija, koju je oktobra 2022. godine priredila Galerija nauke i tehnike SANU: „Prvi računari su napravljeni za razbijanje tajnosti informacija, a u računarskim mrežama se pojavila imperativna potreba za zaštitom tajnosti i privatnosti, implicirajući jedan 'kružni tok': zbog tajnosti su se pojavili računari, računari su stvorili sajber prostor, a u sajber prostoru jedan od imperativnih zahteva je bezbednost (koja uključuje tajnost) i privatnost“. Bezbednost (koja uključuje tajnost) i privatnost sajber prostora je imperativnog karaktera da “sve dobrobiti” koje taj prostor pruža, a one su ogromne, ne bi postale, kako kaže, “i otvorena vrata za zloupotrebe sa potencijalnim katastrofalnim posledicama”.
Dobrobiti sajber prostora su ogromne jer je taj prostor postao “centar svetske ekonomije, društva i politike” i omogućava  brzu i efikasnu komunikaciju i razmenu informacija među državama. Otuda proizilazi i njegov sve veći značaj za međunarodnu bezbednost. Jer, sajber napadi, krađe podataka i druge nezakonite aktivnosti u digitalnom prostoru raznih hakerskih grupa, tih savremenih gusara i pirata, ne samo da mogu, već uveliko prave velike ekonomske štete, utiču na stabilnost finansijskih sistema, narušavaju javnu bezbednost i zaštitu, ali i zaštitu i bezbednost naše privatnosti i naših ličnih podataka.
U našoj zemlji se na različitim nivoima preduzimaju mere zaštite bezbednosti u digitalnoj (sajber) sferi. Tako je pri Matematičkom institutu SANU osnovan Nacionalni centar za bezbednost i privatnost u digitalnom prostoru sa ciljem da doprinese rešavanju problema bezbednosti i privatnosti, zarad “dobrobiti građana Srbije”, s jedne strane, i “podsticanja naše naučne zajednice da rešava probleme koji su”, kako se ističe, “unutar svetskih akademskih prioriteta”, koji mogu da pomognu kako rešavanju problema svakodnevnog života, tako i razvoju poslovnih aktivnosti u nacionalnim i međunarodnim okvirima.

Digitalni prostor, naglašava u katalogu pomenute izložbe njen autor Miodrag Mihaljević, “bez mehanizama za ostvarivanje bezbednosti i zaštite privatnosti” postaje ‘digitalna džungla’ i “otvoreni prostor za različita zlonamerna delovanja sa posledicima koje ugrožavaju i entitete i sisteme i pojedince, ali i poslovne aktivnosti”.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"