POREKLO JEZIKA
Oliver Klajn
Da li šimpanze imaju svoje rečenične strukture?
Zvuci koji "govore" više od hiljadu reči?
Zamislite da šuma u zapadnoj Africi odzvanja pozivima šimpanzi, ali ti pozivi nisu samo krikovi ili upozorenja. Nova istraživanja otkrivaju da šimpanze ne samo da komuniciraju već kombinuju zvuke u "rečenične" strukture koje menjaju značenje. Gotovo kao ljudi, navodi se u izveštaju koji je objavio Maks Plank Institut za evolucionu antropologiju.
Dok ljudi koriste reči i rečenice da izraze beskonačan broj značenja, verovalo se da životinje mogu da formiraju samo ograničen broj kombinacija svojih glasova. Međutim, istraživanje tima naučnika iz Nemačke i Francuske pokazuje da šimpanze poseduju izuzetno bogat i fleksibilan vokalni sistem, mnogo napredniji nego što smo ranije mislili.
Šimpanze u Nacionalnom parku Tai, u Obali Slonovače, godinama su pažljivo posmatrane. Istraživači su zabeležili na hiljade njihovih glasova i analizirali 12 različitih vrsta poziva. Otkrili su da šimpanze kombinuju te pozive u parove. Svaka nova kombinacija menja značenje osnovnih zvukova. Na primer, poziv A znači „hranjenje“, poziv B znači „odmor“, kombinacija AB znači „hranjenje i odmaranje“, što je potpuno nova poruka!
Još je zanimljivije što neke kombinacije nisu bile „sabiranje značenja“, već su stvarale potpuno nova značenja, slično idiomima u ljudskom jeziku. Na primer, izraz „go ape“ koji ne znači doslovno „idi, šimpanza“, već „poludi“. Šimpanze su na sličan način koristile kombinacije koje znače „pravljenje gnezda“ ili „napad u pokretu“, pokazujući pravu jezičku kreativnost.
Iako se ne može reći da šimpanze imaju jezik poput našeg, ono što je otkriveno jeste da njihov način kombinovanja zvukova ima paralelu sa ljudskom sintaksom, pravilima po kojima raspored reči menja značenje rečenice.
Ovo istraživanje menja pogled na komunikaciju velikih majmuna. Umesto da njihove zvuke vidimo kao isključivo emocionalne reakcije, sada znamo da mogu biti deo sistema sa pravilima i varijacijama, baš kao kod ljudi.
Jedno od najvećih pitanja nauke je: kako je nastao ljudski jezik? Otkrića iz ovog istraživanja sugerišu da je naš zajednički predak sa šimpanzama i bonobima možda posedovao osnove za kombinatornu komunikaciju, što bi značilo da je "jezičko seme" posejano mnogo ranije nego što se mislilo. Ili, još uzbudljivije: možda smo potcenili složenost jezika kod drugih životinja?
Kako god bilo, šimpanze su još jednom pokazale da čovek nije nužno jedino pričljivo biće na planeti - ali jeste najglasnije.
Oliver Klajn
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
