MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»   BROJ: 10
Septembar 2004 g.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
»  Najava 

U narednom periodu objavićemo još tekstova iz prošlih brojeva.

 

» Br. 10 Glavni naslovi

MEDICINA

METODA AMINOCENTEZE
RANO OTKRIVANJE DAUNOVOG SINDROMA

Za dve godine navršiće se pune četiri decenije od kako su naučnici po prvi put uspeli da kultivišu ćelije ploda iz plodove vode, što je otvorilo novo razdoblje u dijagnostici hromozomskih poremećaja kod još nerođenog deteta. Ali, metoda kojom su Stijl i Breg, te 1966. godine, došli do ovog otkrića , gotovo da se nije izmenila do danas. Na Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta u Beogradu, gde o toj temi razgovaramo sa primarijusom dr sci Žarkom Puzigaćom, direktorom tamošnje Klinike za humanu reprodukciju, amniocenteze se obavljaju još od davne 1970. godine, i danas se na toj klinici godišnje uradi oko 600 takozvanih ranih amniocenteza.

Tekst

AERONAUTIKA

Savremeno letenje i primena novih tehnologija
Čelično srce u čeličnim pticama.
Za Planetu govori Zoran Kocorep, pilot aviona DC 10

U odnosu na neka prošla vremena raditi danas pilotski posao je mnogo lakše. Razlog je tehnologija koja je toliko napredovala da nam omogućuje da proces letenja bude lakši. Razvoj tehnologije i kompjuterizacija su, između ostalog, našli prvu primenu u avijaciji. Kroz razvoj navigacionih sistema i kompjuterskog upravljanja postignuta je lakša kontrola aviona jer je sve automatizovano - načinje temu savremene aeronautike Zoran Kocorep, šef pilota na avionu DC 10 u JAT- u.

Tekst


VULKANOLOGIJA

Zlatibor iz doba jure
Poreklo i geneza magmatskih stena na našim prostorima

U Srbiji nema aktivnih vulkana i nema izgleda da će ih biti u budućnosti koju merimo hiljadama godina. Ali je u geološkoj prošlosti naše područje bilo veoma aktivno i tragovi tih drevnih vulkana danas postoje na ovim prostorima. Kako su, dakle, izgledale prastare vulkanske oblasti Srbije? Pioniri geološke nauke u nas obavili su veoma predano svoj posao. Teško je naći i najmanju pojavu eruptivnih stena o kojoj ne postoji petrografski prikaz ili barem kratka zabeleška u drugom delu "Geologije Srbije" Jovana M. Žujovića iz 1900, ili prepoznati neki vulkanogeni oblik u reljefu, koji nije pomenut u "Geomorfologiji" Jovana Cvijića iz 1924. godine.

Tekst

ASTRONAUTIKA

Rusija i međunarodna kosmička stanica

Posle potapanja orbitalne stanice “Mir” 2001. kompletan program ruskih kosmičkih letova sa ljudskim posadama preorijentisan je na održavanje i eksploataciju Medjunarodne kosmičke stanice (ISS). Do obnove programa “Spejs šatl” život na ISS-u i njeno održavanje odvija se isključivo zahvaljući ruskim kosmičkim brodovima “Sajuz TMA” i “Progres”

Tekst

NAUKA KAO ŽIVOT

Srpski etimološki tezaurus

U pogovoru svom prevodu Benvenistovog Rečnika indoevropskih ustanova (Le vocabulaire des institutions indo-europeennes, 1969) Aleksandar Loma, govoreći o ovom "vrhunskom stručnjaku" na "širokom polju indoevropeistike i opšte lingvistike", navodi jednu rečenicu iz Dimezilovih sećanja na naučnika u mladosti: "Najbriljantniji Mejeov učenik, učenik pao s neba, gotovo čudesan". Ništa, rekli bismo, ne daje tačniju i sažetiju autokarakteristiku prevodioca srpskog izdanja kao ova iskrena pohvala znamenitom francuskom lingvisti.

Tekst

MEDICINA

IMPLANTATI U SLUŽBI SLUHA
Da se bolje čujemo

Izgubljeno čulo sluha, ili nemogućnost neke osobe da čuje - što bi mogle biti sažete definicije gluvoće - teško da mogu da opišu i delić onoga što bi se moglo nazvati životom u svetu bez zvukova. Čulo sluha je složen mehaničko-biohemijski i bioelektronski sistem prenosa, prijema i obrade zvuka, u kome učestvuju spoljašnje, srednje i unutrašnje uvo, sve sa ciljem da se zvuk „dovede“ do mozga u kome konačno i nastaje osećaj sluha. Kad je reč o slušnim nedostacima srednjeg uva, koje ima zadatak da zvuk prenese do receptora u unutrašnjem uvu, medicina već decenijama, rutinski, pomaže čoveku da ih prevaziđe. Pomoć pacijentima sa obolelim ili uništenim unutrašnjim uvom nešto je skorijeg datuma, ali za razliku od sveta, gde su i nove tehnologije u primeni više od decenije, kod nas se one praktikuju tek od kraja 2002. Bilo kako bilo, u svim pomenutim slučajevima reč je o – implantatima.

Tekst

ARHITEKTURA

BEOGRADSKA ARENA: arhitekta VLADA SLAVICA
Funkcija, konstrukcija, Izgled

Kod ovakvih objekata pre svega treba poći od njihove logike. To znači da ljudi ovde dolaze da bi se zabavili i da za to vreme treba da im bude udobno. Za to je potreban čitav niz dobro dimenzionisanih ulaza, foajea, stepeništa. Znate, sa Arenom sam od jula 89. do danas i baviću se još koju godinu i za sve te godine sam jasno prepoznao da suštinu projektovanja ovakvih objekata predstavlja dobra analiza kretanja. To su one fine male tajne zanata, - kaže za Planetu arhitekta Vlada Slavica, glavni projektant "Beogradske arene".

Tekst

NOVI MILENIJUM

Otkrića koja će promeniti naš svet
Programiranje mozga

Paskal Žiro, lekar iz Sent Etjena, uspeo je da dovede do promene u aktivnost mozga kakva je do sada bila nezamisliva. Naime, naveo ga je da obavi određene zadatke, ali tako što mu je »podvalio« i umesto stvarnog podmetnuo iluzorni događaj. Kao odgovor, mozak je reorganizovao svoju aktivnost i ostvario zadati cilj. Ovo otkriće predstavlja vrlo važan korak u daljim pokušajima da se ostvari izuzetno značajna teza: da mozak ipak možemo da primoramo da radi baš onako kako mi to želimo. Drugim rečima, da stvorimo mogućnost za manipulacije moždanim funkcijama i odškrinemo vrata za programiranje »najkomplikovanijeg kompjutera« na svetu.

Tekst

AGENDA

PALEONTOLOGIJA
Fosil najstarijeg insekta

MATEMATIKA
STVOREN MATEMATIČKI MODEL NABORA

TEHNOLOGIJA
NASINA INFRACRVENA KAMERA POMAŽE DA SE LOCIRA TUMOR MOZGA

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

Etimološki rečnik srpskog jezika
 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2012. PLANETA