MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 31
Godina V
Novembar - Dec. 2008.

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.

 

» Br. 31 Glavni naslovi

prof dr Mladen Prvulović MEDICINA

prof dr Mladen Prvulović

Pozitronska emisiona tomografija
Izotopima kroz ljudsko telo

Za razliku od drugih metoda medicinskog imidžinga, koje obezbeđuju morfološke medicinske podatke, pozitronska emisiona tomografija (PET) - inače deo nuklearne medicine - identifikuje metabolička stanja različitih telesnih tkiva. Naglašavajući ovu prednost PET-a, prof dr Mladen Prvulović, upravnik Centra za imidžing dijagnostiku pri Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici, ističe da je metoda posebno korisna u onkologiji, jer otkriva metastatske tumore koje druge tehnike nisu u stanju da vizualizuju, ali da je takođe koriste i neurologija i kardiologija.

Pripremio: G.T. Tekst

Dr Jovan Konjović MEDICINA

Dr Jovan Konjović

Magnetna rezonancija
Kao na dlanu i meka tkiva i zglobovi

Još pedesetih godina prošlog veka, magnetna rezonancija (MR) je kao laboratorijska tehnika korišćena u hemijskim istraživanjima, nešto kasnije i u biohemiji i biologiji (za ne destruktivno ispitivanje bioloških procesa), da bi krajem veka postala nezamenjiva dijagnostička metoda za snimanje mekih tkiva. Razvoj medicinske tehnike koja ne koristi jonizujuće X-zrake, a ipak može da proizvede superiorne slike unutrašnjosti ljudskog tela, pratile su i Nobelove nagrade dodeljivane naučnicima koji su tom razvoju davali ključni doprinos 1952. godine američkim fizičarima Feliksu Blohu i Edvardu Parselu, za jasnu definiciju nuklearnog spina i postavljanje temelja MR spektroskopije, i 2003. godine, Polu Laterburu i Piteru Mensfildu, koji su otkrili kako da se dugo poznata metoda iskoristi za dijagnostičko slikanje, odnosno vizuelno prikažu njeni nalazi.

Pripremio: G.T. Tekst

MEDICINA

prof. dr Mladen Prvulović

Medicinska imidžing dijagnostika
OD DAVINČIJEVIH CRTEŽA DO SLIKE MOŽDANIH FUNKCIJA

S pojavom kompjuterske tehnologije, u medicini je, po mnogim procenama, u poslednje tri decenije došlo do napretka ravnog medicinskom napretku kroz celu dosadašnju istoriju. Pozitronska emisiona tomografija (PET), najmlađa u nizu sofisticiranih tehnika anatomskog imidžinga oslonjenih na kompjutersku analizu podataka, sposobna je da prikaže čak i metabolička stanja organskih tkiva, čime otvara vrata i neurolozima i psiholozima da posmatraju moždane aktivnosti o kojima se dosad samo teorijski znalo.

Pripremio: G.T. Tekst

ginekolog dr Ljubica PresetnikMEDICINA

ginekolog dr Ljubica Presetnik

4D ultrazvučna dijagnostika
Tri dimenzije, u realnom vremenu

Za razliku od mlađih metoda medicinskog imidžinga koje su se uglavnom naglo pojavljivale i donosile fantastične dijagnostičke promene, ultrazvučna dijagnostika se razvijala postepeno, nalazećI primenu u svim granama medicine. Sa malim ali vrlo korisnim rezultatima eksperimentalno je korišćena već pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, pre svega u opstetriciji i kardiologiji. Za pregled fetusa u majčinoj utrobi bili su dragoceni i minimalni podaci koje je ultrazvuk tada obezbeđivao, da bi sedamdesetih bio uveden u medicinske udžbenike kao tehnika za praćenje visoko rizičnih trudnoća. Kardiologija je, zahvaljući ultrazvuku, dobila sliku srca i njegovih zidova, ali i njihovog pomeranja, da bi kasnije, pojavom sondi koje na vrhu imaju ultrazvučnu aparaturu, ultrazvuk našao primenu i u angiologiju (analiza arterijskog plaka). Njegova široka medicinska primena počela je sredinom sedamdesetih, pojavom takozvane sive skale, odnosno sa mogućnošću da svaki registrovani ultrazvučni odjek može da se predstavi ne samo po mestu nego i po jačini, što se obeležava nijansama sivog. Sa tom značajnom novinom raste interesovanje za ultrazvuk u svim granama medicine.

Pripremio: G.T. Tekst

Dr Siniša RusovićMEDICINA

Dr Siniša Rusović

Multislajna (multidetektorska) kompjuterska tomografija
Izotopima kroz ljudsko telo

I multislajsna kompjuterska tomografija (MSCT) temelji se na znatno ranije stečenim medicinskim znanjima koja su, pomognuta kompjuterskom tehnologijom, dobila novu dijagnostičku dimenziju. Osnovni principi radiologije ostali su gotovo isti i kod rendgena 21. veka ali, za razliku od klasične radiološke tomografiije, koja je iz ove perspektive gledano slike preseka tela pravila na primitivan način, kompjuterska tomografiija (CT) daje rekonstruisanu sliku niza kompjuterski analiziranih rendgenskih snimaka.

Pripremio: G.T. Tekst

KLIMA

TaČka bez povratka

Mnoge naučne institucije izučuvaju promene sastava atmosfere izazvane ljudskim aktivnostima, koje su glavni uzrok nastanka efekta staklene bašte. Feedback procesima pripisuje se holocensko globalno otopljenje. Efekat staklene bašte stvaraju dugoživeći gasovi (greenhouse gases/GHG-s) među kojima je najznačajniji CO2. GHGs onemogućavaju da se deo toplote primljene od Sunca vrati u svemir. Ta toplota povećava temperaturu tla i okeana. Pri povećanju globalne temperature za oko 3 stepena, dominiraju spori feedback proces koji pomažu zagrejavanje usled čega se klima može značajno promeniti.

Pripremila: Ljerka Opra Tekst

akceleratorAKCEKERATORI

Mikroskopi u subatomski svet

Deseti septembar 2008. godine je datum koji će zasigurno ući u udžbenike fizike elementarnih čestica. Tog dana je, u 10 časova i 28 minuta, stavljen u pogon do sada najveći cirkularni akcelerator Large Hadron Colider (LHC). Ovo je najveći svetski akceleratorski kompleks. U njegovoj komori se dva protonska zraka kreću u suprotnim pravcima da bi se, nakon nekoliko nedelja, po postizanju predviđene energije, u jednom momentu ukrstili tako izazvali sudari protona visokih energija. U izgradnji ovog kolosa je učestvovao veliki broj inženjera i fizičara iz celog sveta. Šta su uopšte akceleratori i zašto su unazad nekoliko decenija ulagani veliki napori i sredstva u njihovo građenje?

Pripremio: Dalibor Čavizović Tekst

prof. dr Đorđe RadakMEDICINA

akademik prof. dr Dragan Micić

Novine u lečenju gojaznosti
MASNO TKIVO KAO ENDOKRINA ŽLEZDA

Za razliku od drugih metoda medicinskog imidžinga, koje obezbeđuju morfološke medicinske podatke, pozitronska emisiona tomografija (PET) - inače deo nuklearne medicine - identifikuje metabolička stanja različitih telesnih tkiva. Naglašavajući ovu prednost PET-a, prof dr Mladen Prvulović, upravnik Centra za imidžing dijagnostiku pri Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici, ističe da je metoda posebno korisna u onkologiji, jer otkriva metastatske tumore koje druge tehnike nisu u stanju da vizualizuju, ali da je takođe koriste i neurologija i kardiologija.

Pripremio: G.T. Tekst

ASTRONOMIJA

Vasiona s vrha vidojevice

Novom teleskopu, na vrhu planine Vidojevica u Topličkom kraju, na 1150 m , obradovali su se svi, a naročito najmlađi srpski astronomi koji će se sada lakše odlučivati da, uprkos pozivima da rade u inostranstvu, ostanu u Srbiji i bave se svojom naukom. Nova astronomska posmatračka stanica sagrađena je nadomak Prokuplja. Naučnici su procenili da će pogled s tog mesta biti najbolji, lišen velegradskog svetlosnog zagađenja .

Pripremio:Branka Jakšić Tekst

saola ZOOLOGIJA

Usamljena saola

Za postojanje saole, jednog od najređih svetskih sisara, saznalo se nedavno. Stručni naziv ovog goveda je Pseudoryx nghetinhensis. Pozno otkriće ove vrste rezultiralo je pojavom novog taksonomskog roda Pseudoryx.
Dužina tela ove životinje je oko metar i po, a visina od 80 do 90 cm. Boja krzna je tamno braon. Najkraće dlake su na glavi i vratu. Krzno im je dosta tanko i mekano u odnosu na vremenske prilike na području koje nastanjuju. Donji deo je nešto bleđi, takođe braon boje, sa nešto dužim dlakama nego u gornjem delu. Pozadina saole je bele boje a belih dlaka ima i na vratu. Vrlo tanka crna pruga ide uz kičmu, sve do vrha trobojnog repa; vršni deo repa je braon boje, srednji bele a donji crne.

Pripremio: O.K. Tekst

RAKETNO MODELARSTVORAKETNO MODELARSTVO

Prvi korak ka svemiru

Kao deo porodice vazduhoplovnih sportova , raketno modelarstvo je sportsko - tehnička disciplina . Sportska - pošto , po pravilima , za tri starta na takmičenjima postoji logućnost korišćenja samo dva modela a neophodno je vratiti bar jedan od dva koja su lansirana . Koliko je to teško , govori podatak da neki modeli lete i po nekoliko kilometara od startnog mesta . Tehnička - takmičari sami prave svoje modele , što ovaj sport čini još zanimljivijim .

Pripremio: Goran Timotijević Tekst

NAUKA KAO ŽIVOT NAUKA KAO ŽIVOT

Aleksandar Jovanović, redovni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

BaŠtenik svetskog sećanja

Na Univerzitetu u Beogradu, pomenemo samo njene korifeje, arheologiju su predavali Mihailo Valtrović i Miloje Vasić, Nikola Vulić i Milutin Garašanin, Jovan Kovačević i Vladislav Popović, Dragoslav Srejović i Aleksandrina Cermanović - Kuzmanović. Toj zlatnoj grani arheološke nauke u Srba pripada i Aleksandar Jovanović (1947), redovni profesor Odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta, koji već 65 semestara prenosi studentima svoje ogromno znanje o materijalnim i duhovnim tragovima starobalkanskih naroda i grčko - rimskog sveta na našem tlu.

Pripremio: Miloslav Rajković Tekst

   

ČASOPIS PLANETA Br 31

SARADNICI NA BROJU

Nebojša Arsenijević, Jasna Brkić, Dalibor Čavizović, Milan Dimitrijević, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Vladimir Jovanović, Nataša Jovanović, Vidojko Jović, Oliver Klajn, Miodrag Kovačević, Nadežda Krstić, Branka Kuprešanin, Vladimir Milojević, Branislav Miljković, Miodrag Nestorović, Ljerka Opra, Petar Ribar, Branislava Rogić, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović

Izdavač i osnivač: „Belmedia”d.o.o
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Branka Savković
Fotografije: Rade Krstinić
Internet prezentacija : Dragan Bogdanović

DISTRIBUCIJA: Data Press, Beograd, Kondina 24, 011/33 40 440
ŠTAMPA: „Batatisak“, Beograd, Miloša Savkovića 4-6, 011/38-20-333

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
 
Digitalizovana Planeta

Sredinom septembra, prateći domete tehnologije, prvi broj našeg lista našao se na računarskoj mreži, u digitalizovanom obliku, zajedno sa još deset prethodno izdatih brojeva. Svi oni koji se zanimaju za sadržaje koje “Planeta” objavljuje a koji zbog različitih razloga nisu u mogućnosti da list nađu na kioscima od sada ga mogu čitati na adresi

http://planeta.
digitalnikiosk.com/

 

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2012. PLANETA