MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 16
Januar - Februar 2006

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
»  REKLAMA 

 

 

 

» Br. 16 Glavni naslovi

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

TEORIJA RELATIVNOSTI
Čudotvorno stoleće fizike

Velike, okrugle godišnjice su džinovski reflektori koji obasjavaju prelomne događaje u društvu, nauci, umetnosti, verovanju. Međunarodna godina fizike (pod pokrivetljstvom Ujedinjenih nacija) ili Svetska godina fizike (predlog Evropskog društva fizičara) je nesporno takav jubilej: osmatračnica sa koje se širokim pogledom obuhvata put od antičkih vremena do današnjih napora istraživača da objasne postanak svemira, zasnuju kvantnu teoriju gravitacije ili proizvedu atom antivodonika. Svetkovina u slavu 1905, «čudotvorne godine» Alberta Ajnštajna, koja koincidira sa slavljenjem četiri veka od pojave Servantesovog Don Kihota, klasičnog dela lepe književnosti, za Dostojevskog, „najveće i najtužnije knjige na svetu“. Ne stoji li, uostalom, na Nobelovoj medalji stih iz Vergilijeve Eneide na francuskom: «Qu' il est bon de cultiver la vie a travers les science et les arts.

Pripremio: Miloslav Rajković Tekst

KOSMOLOGIJA

Teorije: u svemiru postoji dvostruko veći broj planeta sličnih Zemlji
POTRAGA ZA PLANETAMA

Iako se dugo mislilo da su planetarni sistemi sa dve zvezde nepovoljni za formiranje planeta, danas se čini da je suprotno. Najnovija otkrića to opovrgavaju - prema njima se duplira broj potencijalnih planeta u svemiru

Pripremio: M.J. Tekst

ASTRONOMIJA

U susret projektu “Darvin”
ŽIVE ATMOSFERE

Astronomi su po prvi put u prilici da osmotre atmosferu jedne planete izvan Sunčevog sistema. Otkrili su atome natrijuma u atmosferi planete koja kruži oko zvezde nalik Suncu, udaljene od nas 150 svetlosnih godina. Jedan od znakova koji ukazuju da na određenoj planeti ima života je prisustvo kiseonika, ugljen-dioksida ili vode. Do danas, astronomi su otkrili 76 planeta koje kruže oko drugih zvezda, ali su suviše udaljene za posmatranje teleskopom. Nisu analizirane njihove atmosfere.

  Tekst

AERONAUTIKA

ISTORIJA AERONAUTIKE
Da Vinčijev let

U svojoj knjizi „Leonardo o letenju“ italijanski istoričar Domeniko Laurenca govori da se Leonardova ideja o letećoj spravi, koja bi ispunila i najskrivenije ljudske snove, izgleda začela tokom njegovog boravka u Firenci. Tamo je otišao iz svog rodnog mesta Vinči, 1469. godine, da uči kod slavnog umetnika Andrea del Verokia. U njegovoj radionici izrađivane su brojne sprave pomoću kojih je trebalo simulirati letenje, boravak među oblacima i nebesko postojanje, što je bilo deo brojnih pozorišnih predstava u veselom i slobodnom gradu kakva je bila Firenca.

  Tekst
MEDICINA

RAZVOJNE ANOMALIJE GRUDNOG KOŠA
Prednosti ranog hiruškog lečenja

Srce treba čuvati zdravim načinom života, jer će pomoć najsavremenijih dostignuća nauke i tehnologije, barem u dogledno vreme, ostati privilegija malog broja pacijenata, ističe docent dr Siniša Gradinac, jedan od nekoliko kardiohirurga u svetu koji primenjuju nove kardiohirurške zahvate

Pripremila: Gordana Tomljenović Tekst

MEDICINA

Ultrazvučna dijagnostika
Neškodljiva, laka za primenu, velikih mogućnosti

Tehnologija koja uz pomoć visokofrekventnog zvuka – takozvanog ultrazvuka – daje slike telesnih organa i mnogih njihovih funkcija na kompjuterskom ekranu, jedno je od najznačajnijih sredstava savremene dijagnostike, pre svega zahvaljujući svojim velikim mogućnostima, lakoj primenjivosti i neškodljivosti i relativno niskoj ceni. Početak primene ove tehnologije u medicini zabeležen je ubrzo posle Drugog svetskog rata. Spočetka male mogućnosti nove tehnike ipak su bile od velike koristi u nekim medicinskim granama kao što su kardiologija, oftalmologija, opstetricija i druge. Za pregled fetusa u majčinoj utrobi, na primer, bili su dragoceni i minimalni podaci (veličina lobanje je bila dovoljna za određivanje starosti ploda i otkrivanje nekih anomalija).

Pripremila: Gordana Tomljenović Tekst

NAUKA KAO ŽIVOT

Akademik Aleksandar Marinčić
OD MIKROTALASA DO TERMOVIZIJE

Profesor Marinčić kaže da su nam u NATO bombardovanju 1999. uništeni skori svi radio relejni sistemi i Radio-Beograd više nije jedna od najjačih svetskih radio-stanica na srednjim talasima. Ali, na sreću, savremena tehnika omogućuje da Radioteleviziju Beograd Srbi širom sveta mogu da slušaju i gledaju preko satelita ili interneta. Zato niko više i ne pomišlja da tu ogromnu radio-stanicu obnovi. «Tehnika ide ispred prakse, kablovske optičke veze su zamenile radio relejne. Stalno se radi na novim otkrićima, digitalni radio i televizija polako osvajaju svet, dok je u nas još uvek hit kablovska, koja omogućava prijem slike pedeset TV stanica. Mobilna telefonija teži multimedijalnoj komunikaciji», ističe naš sagovornik.

Pripremio: Miloslav Rajković Tekst

ENERGIJA

Morska zmija pravi struju

Nemirne vode u blizini škotskog grada Stromnesa, na Orkni ostrvima, prava su noćna mora za mornare. Ova obala sudara se sa snagom severnog Atlantika i sve što se na tom mestu izgradi biva izložena jakim udarima. Upravo zbog toga, jedna ekipa inženjera izabrala je to mesto za jedinstveni eksperiment. Mesto se zove Bilia Kru i prvo je planski određeno mesto na kojem će se testirati mašine čija je namena da pretvaraju snagu talasa u električnu energiju

Pripremio: Mirko Jakovljević Tekst

ZABAVNA ELEKTRONIKA

Izložba zabavne elektronike u Las Vegasu 2005 godine
Svetlucavi raj Nevade

Ovogodišnji sajam zabavne elektronike (Consumer Electronics Show-CES) kao i svake godine održan je u Las Vegasu sa posetom većom od 140000 posetilaca iz 115 zemalja.

Izlagalo je preko 2500 kompanija.Karakteristika ovogodišnje izložbe je nastojanje kompanija iz PC sektora da povećaju udeo u oblasti potrošačke elektronike kao što je televizija visoke rezolucije (HDTV) i bitka oko formata za novu generaciju optičkih video disk snimača tj.Blu ray DVD ili High density DVD.

  Tekst

BIOLOGIJA

Reintrodukcija živih vrsta
BILJKE KOJE SE VRAĆAJU

Živi svet nije ravnomerno raspoređen. Prema IUCN Plant Conservation Office postoje 234 područja izuzetno visokog diverziteta a, prema postojećim podacima, flora Balkanskog poluostrva broji 6.750 vrsta biljaka, od čega je 1.756 ili čak 27 odsto endemskih. Veliki je broj biljnih vrsta i podvrsta ugroženih na različite načine. Najveći broj tih vrsta su istovremeno endemske i lekovite, što upućuje na značaj njihove zaštite i neophodnost očuvanja genetskog fonda - navodi prof. Zlatko Giba, sa Instituta za botaniku Biološkog fakulteta i istraživač na Institutu za biološka istraživanja ‘'Siniša Stanković'' u Beogradu (IBISS).

Pripremia: Jelena Milosavljević Tekst

PRIRODA

Prirodna baština Srbije
Evropa u malom

Pod prirodnom baštinom podrazumevaju se prirodne vrednosti koje treba sačuvati - kaže viši stručni saradnik Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Maja Radosavljević. - Srbiju odlikuje bogata i raznovrsna prirodna baština koja se ogleda kroz širok spektar geološke, geomorfološke, paleološke, klimatske, hidrološke i biološke raznovrsnosti. Neprocenjivo prirodno bogatstvo Srbije proisteklo je iz krupnih geotektonskih i paleogeografskih promena tokom oblikovanja Balkanskog poluostrva, iz specifičnog centralno-balkanskog položaja koji je uslovio preplitanje kontinentalnih i mediteranskih uticaja, kao i ukrštanje brojnih migracijskih puteva flore i faune različitih biogeografskih regiona.

Pripremio:Vesna Strugar Tekst

HEMIJA

Priča o nemetalima: staklo
PROVIDNI NERED

Mogućnost visokog obrazovanja na inostranim visokim školama i fakultetima za naše studente odnedavno je uvećana primenom novih informacionih tehnologija - putem interneta. Doskora je bilo nezamislivo a sada je već sasvim moguće: ne odlazeći iz Srbije, može se studirati na nekom od fakulteta u Francuskoj ili Velikoj Britaniji.

Pripremio: Ivan Radovanović Tekst
  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2012. PLANETA