MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRA�IVANJA I OTKRI�A
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 15
oktobar - nov. 2005

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.

 

» Glavni naslovi

GEOLOGIJA

Pripremili: Dr Nade�da Krsti� i In�. Krsta Batalovi�

Pomo�u sonda�nih bu�otina, va�enjem jezgra i uzoraka podzemnih voda i �neagresivnim� geofizi�kim metodama, dolazi se do zaklju�aka o pro�losti, sada�njosti i budu�nosti nekog dela tla - u na�em slu�aju Beograda.

Beograd je izgra�en na uzdignu�u, rtu koji zadire duboko u Panonsku niziju a na jugu se vezuje za Avalu, Kosmaj i druge planine. Ovaj rt �ine �vrste kre�nja�ke stene stare oko 120 miliona godina (baremski i aptski kat donje krede). Na�alost one u Beogradu le�e duboko pod povr�inom i proviruju samo kod klinika i na Top�iderskom brdu, ali su nabu�ene na mnogim drugim mestima, uklju�iv strogi centar grada.

Na �vrste sive mezozojske kre�njake nalepili su se mnogo mla�i i manje �vrsti �u�kasti i beli�asti kre�njaci badena i sarmata, 15-13 miliona godina stari. Raspored mla�ih, neogenih kre�njaka zavisio je od reljefa dna Panonskog mora u to vreme.

Sledi faza produbljavanja morskog dna, kada se talo�e gline gornjeg sarmata i panona. To nisu prave gline jer se u njima nalazi velika koli�ina praha. Ipak, �ak i 1 procenat sitnih glinovitih �estica mo�e da uslovi klizanje tla na padinama.

Za stvaranje padina, tokom poslednja dva miliona godina, bile su zadu�ene reke i manje teku�ice. Pre re�ne erozije, padine su bila mesta gde je Panonsko more udaralo o bregove i odnosilo stariju glinu (15-12 miliona godina). A kad bi se malo smirilo, talo�ilo je glinoviti prah, ali sa mla�im fosilima. Zbog toga se naj�e��e javlja nepravilan raspored mekih neogenih, �esto peskovitih kre�njaka i ponekad peska, sa jedne strane, i gline sa druge. Postoje prekidi u sedimentaciji �ak i unutar glinovitog stuba jednog kata (npr. sedimenata Panonskog jezera koje je postojalo od pre 11,6 pa do pre 8 miliona godina) a pogotovu izme�u panona i sarmata (granica na oko 11,6 m.g.) ili sarmata i badena (granica je pribli�no na 13 m. g.). To su takozvani hijatusi (prekidi), ponekad obja�njavani dejstvom morskih struja na izdignute delove morskog dna, na kojima su formirani sprudovi koralskih algi, a sa kojih su struje odnosile mulj.

Spirana povr�ina uzdignu�a

Starost kre�njaka, peska i glina utvr�ena je,na prvom mestu, zahvaljuju�i fosilima koji se nalaze u morskim i jezerskim talozima. Na principu evolucije, a jo� vi�e zbog promene hemizma vode, menjao se �ivi svet koji je naseljavao Panonsko more i kasnije, kad je odvojeno od svetskog okeana. Mestimi�ne vulkanske erupcije, u bilo kom delu Panonske nizije (�iji je materijal na�en u bu�otinama u Vojvodini i Ma�arskoj) dale su materijal koji je mogao biti meren radiometrijskim metodama koje utvr�uju starost. Merenja paleomagnetizma, koja su jo� u toku, pove�ala su preciznost datiranja. A tu su i rezultati Milankovi�evih osmatranja koji su jo� ta�niji - ali najmanje primenjivani ba� kod nas.

Dejstvom re�ne erozije, sa Beogradskog rta sprana je glina natalo�ena u vremenu izme�u 7,2 i 5,5 miliona godina, tj. tokom pontijskog kata. Dokaz da je postojala i na u�oj teritoriji grada nalazi se u spu�tenim delovima tla, sa jedne strane kod Belog potoka, ispod Avale i sa druge strane na prostoru dana�njih Ov�e i Novog Beograda, gde su pontijske pra�inovite gline na�ena u bu�otinama.

O vremenu pliocena koji je trajao od 5,5 miliona do 1,81 milion godina, uklju�iv i stariji antropogen, sve do pre 300 hiljada godina ima sasvim malo podataka. U okviru grada, verovatno pliocenski, laminirani (skoro tabli�asti) peskovi nabu�eni su kod Rospi-�uprije. Van grada ima ih na ulazu u Grocku, u temeljima hladnja�e gde se nalaze na rasednom kontaktu sa pontijskom pra�inovitom glinom. Na Novom Beogradu beli pesak sa pink-crvenim mrljama hidrohematita mo�e pripadati samo pliocenu.

U vremenu izme�u 1,81 miliona godina i 300 hiljada godina, tj. tokom starijeg antropogena, potoci i reke sprale su veliku koli�inu dovoljno mekanog glinovitog materijala. Njegova debljina bi se u centru Beograda mogla oceniti na vi�e stotina metara. Ali stalno moramo imati na umu da je Beogradski rt bio uzdignu�e na dnu ogromnog jezera, prvo Panonskog a potom Pontijskog. Zato se puna debljina nikad nije natalo�ila u centru grada. Koliko je tu bilo sedimenta - ne zna se.

Zna�i: za milion i po godina starijeg pleistocena, ogromna koli�ina materijala je sprana. Time je poreme�ena ravnote�a tektonskih blokova koji tu postoje jo� od mezozoika. To je izazvalo nova pucanja po starim linijama razlamanja (slika 2).

Do ovih pucanja nije do�lo odjednom. Ona su po�ela na mestima gde je u datom momentu bilo najve�e rastere�enje. Produ�ila su se i kasnije jer tektonski blokovi nisu mogli da se brzo stabilizuju. Zbog toga se jedan deo maki�kih slojeva, u Maki�u vodonosnih (u Maki�koj ravnici i na Adi Ciganliji reni bunari crpu vodu), a koji se �irio i na prostor platoa zapadnog Vra�ara, nalazi na znatno vi�oj koti nego u Maki�u (sl. 2).

Gips ispod Terazija

Maki�ki slojevi su na platou zapadnog Vra�ara manje vodonosni nego u samom Maki�u ali je zato podzemna voda u njima daleko agresivnija. Zbog me�anja sa vodom iz kore raspadanja panonskih glina, u njoj ima vi�e sumporne kiseline. A odakle sumporna kiselina? Atmosferske padavine, prvenstveno ki�a, sakupljaju iz vazduha ugljendioksid i sa njime grade ugljenu kiselinu. Ova kiselina je dovoljno jaka da transformi�e melnikovit pirit u limonit i time promeni sivu boju gline u oker, �e��e �utu. Tim procesom osloba�a se sumporna kiselina koja je agresivna. Kiselina reaguje, u prvom redu, sa kalcijumkarbonatom iz laporovite gline - ali i sa betonom kadgod joj se na�e na putu. Rezultat reakcije sa kalcijumkarbonatom je gips, koji na Terazijama ispunjava 10 cm �iroku subvertikalnu pukotinu popre�nim pritkama debljine do 1 santimetar.

Tektonska karta grada Beograda. Crvenim linijama su ozna�eni rasedi (Krsti� i Siko�ek, 1984). Crvenim linijama su ozna�eni pretpostavljeni i i sigurni rasedi. To su uglavnom relaksacione rupture na kojima mo�e do�i do neznatnog pomeranja usled dejstva spoljnih agenasa, npr. udaljenih zemljotresa, kakav je bio u Bukure�tu.

Legenda:

1. pretpostavljeno rasprostranjenje srednjeg pleistocena
(� Maki�kih' slojeva), 2. kote donje i gornje granice Maki�kih slojeva, 3. sada�nja izohipsa na 130 m, 4. temeljne jame sa �ljunkom lokalnog sastava, 5. nalazi zuba slonova i raznih delova kostura ki�menjaka, 6. Te�i�eva ciglana (opisao je Laskarev, 1928), 7. izdanci kre�njaka u varo�i � velika povr�ina donjekrednog kre�njaka na Top�iderskom brdu nije zacrnjena a nalazi se, uglavnom, iznad izohipse od 130 m, tj. oko Top�iderske zvezde i Vo�dova�ke crkve

Rasprostranjenje srednjepleistocenskih Maki�kih slojeva se zavr�ava kod Beograda. Njihov glavni deo je u Vojvodini tako da se u Beogradu nalazi njihova ju�na granica, izvijugana, jer se zalivi zavla�e izme�u bre�uljaka..

Doga�aji u vremenu izme�u 300 hiljada i 100 hiljada godina BP (before present - pre dana�njice) bili su najzna�ajniji za oblikovanje sada�njeg beogradskog terena. Tada je formiran veliki broj klizi�ta. Nastala su usled potkopavanja no�ice klizi�ta nekim vodotokom. Nije bitna njegova veli�ina -najve�i pripada reci Savi i on je aktivirao Savski amfiteatar �ija je gra�a kompleksna te su i o�te�enja tla raznolika. Dunav je ve�a reka ali je delovao i sad deluje samo na Karaburmi.

 

Lesna pra�ina navejavana je u vremenu izme�u 100 i 10 hiljada godina BP. To je izvanredna gra�evinska podloga, �ak prostor za ukopavanje podruma vina, mlekara i sli�no. Lesna pra�ina, navejavana tokom poznog ledenog doba, umirila je skoro sva stara klizi�ta.

Primeri

Savski amfitetar, �iju je no�icu potkopavala reka Sava, prostrana je padina izgra�ena od panonskih laporovitih glina. Po�inje od pijace Zeleni Venac i ulice Kraljevi�a Marka. Tu je kli�enje tla veoma izra�eno. Zavr�ava se negde kod Nemanjine ulice, gde se povr�ini primi�u donjepanonski laporoviti kre�njaci koji su stabiliziraju�i faktor. Sada�nji trg Slavija bio je udubljenje klizi�ta.

Na platou zapadnog Vra�ara nalaze se Svetosavska crkva i Narodna biblioteka. I dok crkva nema velikih ukopavanja u tlo, Narodna biblioteka je u maki�ke slojeve ukopala svoje magacine. Istina, maki�ki slojevi tu nisu toliko vodonosni kao u Maki�u. Ali su debeli, mestimi�no i preko 15 metara. To su pra�inovito-glinovito-�ljunkovite naslage koje mestimi�no sadr�e dovoljno vode. Na tom potezu su 1974. ra�ena detaljna geolo�ka istra�ivanja za potrebe projektovanja metroa.

Relativno mali �uburski potok (Ju�ni bulevar) izazvao je kli�enja donjeg dela padine Kote�-Neimara. Milica Ratkovi�-Viji� i Olga Isakovi� bu�enjem su dokazale, 1982. godine, prisustvo tipi�nog klizi�ta malog obima, jedne urvine duboke manje od 21 m i ne�to �ire od toga, kasnije zapunjene mla�im sedimentima koji su stabilizovali padinu. Relativno male zgrade - porodi�ne ku�e i vile nisu probile ovaj za�titni sloj.

Me�utim, poznati su i primeri kako se u veoma stabilnom, ocednom lesu mo�e izazvati lom tla, neadekvatnim sprovo�enjem oluka sa ku�nicom. Tako se u naselju Altina nalazi vi�espratnica koja je zbog prekomernog vla�enja propala u les tako da su joj podrumski prozori do polovine pod zemljom. Mala privatna ku�a Kranti�a, vikendica u Vr�inu, tako�e je sprovela oluke u zemlju. Jedan ugao ku�e je usled toga bio odlomljen i odvojen do mere da se odrastao �ovek provu�e kroz gornji (najudaljeniji) deo tako nastalog otvora.

*
Zemljane radove u svetu (po�ev od Ma�arske i Austrije) pa�ljivo prate dr�avne geolo�ke slu�be. I danas postoje kartoteke arte�kih bunara iz �itave Ma�arske, iz XIX veka. Austrijanci su jo� rigorozniji. Ni u jednoj temeljnoj jami ne mogu da po�nu gra�evinski radovi bez zvani�nog lica - op�tinskog geologa i njegovog potpisa.

Dr Nade�da Krsti�
In�. Krsta Batalovi�

  back   top
» Pretra�i SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

 

Magazin za nauku, kulturu, istra�ivanja i otkri�a
Copyright © 2003 -2012. PLANETA