MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 18
Godina IV
Maj - Jun 2006g.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

» Glavni naslovi

MEDICINA

Pripremio: Gordana Tomljenović

Odvikavanje od pušenja
Pobeda nad zavisnošću

dr Sandra Krstajić

Hronične plućne bolesti

Jedna od najtežih posledica pušenja, po oceni dr Sandre Krtsajić, jeste hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP), odnosno kombinacija hroničnog bronhitisa i emfizema. Za HOBP, koja se smatra dugotrajnim procesom koji ponekad traje 20 ili 30 godina, karakteristično je ono prepoznatljivo kašljanje, iskašljavanje ili jutarnji pušački kašalj, otežano disanje, „zviždanje“ u plućima, česte respiratorne infekcije, crvenilo i podbulost lica praćeno cijanozom usana. Takvi pacijenti često završe na terapiji kiseonikom. Bolest je vrlo iscrpljujuća i za pacijenta, i za njegovu porodicu, i za društvo.

dr Sandra Krstajić
 

Za dr Sandru Krstajić, članicu britanskog Kraljevskog lekarskog koledža (MRCP - Member of Royal Colleage of Physicians of The United Kingdom), snažan utisak, po povratku u Srbiju, da se u domovini prekomerno puši, bio je neposredan podsticaj da odmah primeni nešto od svog bogatog lekarskog iskustva iz Velike Britanije. Za pilot program odvikavanja od pušenja koji dr Krstajić vodi u beogradskoj Opštoj bolnici Bel Medic, zasnovan na višegodišnjem radnom iskustvu u Mančesteru, već se zainteresovao veliki broj njenih ovdašnjih pacijenata.

Biohemijski poremećaj

Gotovo svaki pušač, ili bar 90 odsto njih, u nekom momentu pokušavaju da prestanu da puše, ali svega tri odsto ih uspe u tom naumu bez ikakve pomoći. Uz ovaj zanimljiv podatak, dr Krstajić objašnjava da oni ostali, koji su možda i dovoljno snažno motivisani, ipak ne uspevaju da ostave cigarete zbog toga što je nikotinska zavisnost, pored ostalog, i biohemijski poremećaj u organizmu koji može da zahteva i farmakološku pomoć u odvikavanju.

Program odvikavanja od pušenja koji vodi naša sagovornica podrazumeva timski rad u kome učestvuju lekari, medicinske sestre i osoba kojoj je program namenjen, ali ne kao pasivni pacijent, već kao ravnopravan partner u grupi. Početni korak je intervju s pacijentom kojim dr Krstajić procenjuje situaciju, posredstvom anamneze o pušenju i opšte zdravstvene anamneze, kako bi se identifikovale eventualne bolesti uzrokovane pušenjem, ili njihov začetak. Potom sledi opšti pregled, sa biohemijskom analizom, elektrokardiogramom, i obaveznom spirometrijom (testom disajne funkcije), da bi se utvrdilo postoji li kod pacijenta neko plućno oštećenje uzrokovano pušenjem (opstruktivna bolest pluća, hronični bronhitis).

Farmakološka podrška

Dr Krstajić primenjuje lečenje nikotinske zavisnosti na više nivoa, sve u zavisnosti od individualnih potreba pacijenta, odnosno od toga šta on želi, šta bi najbolje podnosio budući da farmakološke susptance uvek imaju neke neželjene efekte, ili šta bi mu dugoročno najviše odgovaralo...Od farmakoloških pomagala, dr Krstajić koristi nikotinske flastere koji se mogu naći na našem tržištu i koji po svojoj efikasnosti uglavnom ne zaostaju za onima u inostranstvu. Flasteri deluju na taj način što transdermalno, kroz kožu, prenose u krv male količine nikotina, radi suzbijanja apstinencijalnog sindroma.

Engleska škola

Dr Sandra Krstajić, internista, Medicinski fakultet završila je Beogradu, gde je određeno vreme provela na stažu. Šire lekarsko iskustvo uglavnom je stekla u Velikoj Britaniji. Ulazak u Britansko lekarsko društvo nije nimalo jednostavan, ali je zato naša sagovornica imala priliku da se obuči na način koji se primenjuje u razvijenom svetu i koji pre svega podrazumeva učenje kroz praksu, sa stalnom supervizijom visoko edukovanih konsultanata.

Isprva, godinu i po dana radila je u tamošnjoj urgentnoj službi (Acciden and Emergency), na opštim urgentnim stanjima, što je podrazumevalo primenu znanja iz interne medicine, ortopedije, pedijatrije, ginekologije. Drugim rečima, lekar u Velikoj Britaniji mora „sve da zna“ - da izvadi krv, da postavi kateter, da izvede porođaj, da obavi reanimaciju. Besprekorno izvođenje reanimacije je veoma važna stavka u edukaciji lekara u Velikoj Britaniji, gde je dr Krstajić prošla kroz kurseve ALS (Advanced Life Support), ATLS (Advanced Trauma Life Support) i PLS (Pediatric Life Support). Zahvaljujući tom iskustvu, dr Sandra Krstajić je dobila britansku Rotaciju iz interne medicine koju je uspešno i završila i stekla titulu MRCP (Memeber of Royal College of Physicians).

Nikotinska zavisnost je, kako objašnjava dr Krstajić, posledica niza biohemijskih procesa koje nikotin izaziva u organizmu, a koji vremenom postaju sastavni deo organskih funkcija, te će se po prestanku pušenja organizam pobuniti. Pacijenti već posle nekoliko sati imaju apstinencijalni sindrom koji može da traje i do šest meseci, a koji može da se manifestuje kao niz poremećaja - preterano znojenje, pojačan rad srca, tahikardija, mučnina, povraćanje, uznemirenost, anksioznost, grčevi u stomaku, dijareja i slično.

dr Sandra KrstajićPored flastera, postoje i nikotinske žvake sa malom količinom nikotina, koje su dodatno sredstvo jer zadovoljavaju oralnu potrebu koja je deo spektra nikotinske zavisnosti.

Ono što se sad, prema rečima dr Krstajić, vrlo uspešno koristi u Velikoj Britaniji jesu oralni inhalatori za inhalaciju čistog nikotina, preko kojih pacijent direktno unosi onoliko nikotina koliko mu treba. Postoje i tablete za odvikavanje od pušenja, bupropion (generičko ime), i to je jedina tableta te vrste na našem tržištu. Reč je o leku koji ima antidepresivno dejstvo. Otkriven je sasvim slučajno, tako što su pacijenti koji su ga uzimali radi lečenja depresivnih stanja istovremeno gubili želju za pušenjem. Taj lek može da se kupi u apotekama, ali ga nikako ne treba uzimati na svoju ruku, jer ima kontraindikacije i neželjena dejstva. Naša sagovornica ga koristi tek kao poslednje sredstvo, upravo zbog njegovih pomenutih dejstava.

Mogućnosti oporavka

Kad je o plućima reč, istraživanja su pokazala da je potrebno da prođe čak deset do petnaest godina od prestanka pušenja da se rizik od karcinoma smanji ili dovede na nivo nepušača, sve u zavisnosti od toga koliko se dugo i intenzivno pušilo - ali i od drugih faktora. Zanimljivo je, međutim, da se osobe koje su imale infarkt miokarda, po prestanku pušenja, brže oporavljaju, odnosno da se za samo godinu dana njihov rizik od ponovnog infarkta smanjuje za pola. Dr Krstajić navodi podatak koji je objavio „British Medical Journal“ da se u kardiovaskularnih bolesnika koji prestanu da puše posle preležanog infarkta rizik od ponovnog infarkta posle samo dve godine vraća na gotovo isti nivo kao u nepušača.

Pasivno pušenje

Kod osoba koje su dugotrajno izložene pasivnom pušenju, rizik od kardiovaskularnih bolesti i karcinoma pluća isti je kao i kod pušača, jer je višedecenijsko pasivno pušenje skoro ekvivalentno aktivnom. Pušenje u trudnoći, što je za plod u utrobi takođe vrsta pasivnog pušenja, može da rezultira prevremenim porođajem ili malom telesnom težinom novorođenčeta.

Postoji i takozvani sindrom iznenadne smrti beba, kojima se ne zna uzrok, ali se smatra da jedan od uzročnika može biti pasivno pušenje deteta. Kod dece sa bronhijalnom astmom, koja su izložena duvanskom dimu, pogoršanja bolesti su česta i njihova bolest može biti komplikovanija nego u dece sa čisto alergijskom astmom.

Upravo su infarkt miokarda ili neka akutna respiratorna infekcija, ističe dr Krstajić, neposredan povod koji pacijente snažno motivišu za prestanak pušenja.

Prevencija - od škole

Prema oceni dr Sandre Krstajić, za našu zemlju, koja odnedavno primenjuje Zakon o zabrani pušenja na javnim mestima, bilo bi dragoceno da primarnu prevencija pušenja započne još u školama. S pušenjem se obično počinje u srednjoj školi, iz više razloga, i zato pre svega deci treba ukazati na jednu veoma važnu činjenicu – da kod adolescenata, već posle godinu ili dve pušenja, dolazi do promena na plućima. Te promene se mogu, ukoliko se odmah prekine s pušenjem, potpuno „izbrisati“, jer su u tom uzrastu reverzibilne. Kod dugogodišnjih hroničnih pušača, na žalost, nikad neće doći do potpunog izlečenja pluća, ali je stabilizacija i usporavanja patoloških procesa već sasvim dovoljan razlog za odluku o prestanku pušenja.

Gordana Tomljenović

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2012. PLANETA