BOTANIKA
Pripremio:Vesna Strugar
Napast zvana Ambrozija
Poslednjih godina, na prostoru Balkanu, sve je više biljke po imenu “ambrozija”. Prvi put se kod nas sreće četrdesetih godina prošlog veka. Sve do sedamdesetih, ni na Balkanu ni u Evropi nije predstavljala veći problem. U poslednjih dvadesetak godina, u zemljama centralne i jugoistočne Evrope postaje dominantni korov, a zbog velike količine alergogenog polenovog praha veoma ugrožava ljudsko zdravlje.
 |
Svetlana Stankov i Miroslav Vujović |
Na teritoriji Republike Srbije ambrozija je najrasprostranjenija u Vojvodini, znatno je ima u Mačvi a polako se širi i prema jugu zemlje. Glavna staništa su hektari neobrađenog i zapuštenog zemljišta oko gotovo svih većih gradova u Srbiji. Jedan od razloga brzog širenja ovog korova je u činjenici da je, za kratko vreme, došlo do osiromašenja društva čime su i velike površine ostale neobrađene. To je idealno za pojavu i razvoj ove biljke, koja posle kraćeg vremena postaje dominanta vrsta - ističe direktor Uprave za zaštitu bilja Republike Srbije, Miroslav Vujović.
 Kada je 2004. godine formirana Uprava za zaštitu bilja, prvo veliko suočavanje sa ovim korovom dogodilo se na površini od 1.600 ha, u blizini Sombora. To je, kaže Vujović, bila prašuma ambrozije ! Uprava je finansirala uništavanje korova na pomenutom zemljištu. Ipak, nijedno društvo nije toliko bogato da bi država svuda finansirala suzbijanje i uništavanje korova.
Država može da pomogne ali celo društvo mora da se angažuje u borbi protiv ambrozije, naglašava prvi čovek Uprave. To je bila ideja kada se krenulo sa predlogom Naredbe za suzbijanje ambrozije na teritoriji Srbije. Međutim, zbog ograničenja u našem pravnom sistemu, naredba se nije moglo primeniti. Stoga je doneta Uredba Vlade kojom se nalaže suzbijanje ambrozije na svim vrstama zemljišta, ne samo na poljoprivrednom već i na nepoljoprivrednom, na građevinskom, na zemljištu pored pruga i puteva, pored vodotokova … u stvari, na svim površinama.
I pored svega, ambrozija zauzima sve veći prostor. Neke opštine i gradovi ozbiljno su shvatili borbu protiv ovog korova a neke nisu, čime može biti ugroženo i stanovništvo okolnih mesta, budući da se polen ove biljke lako širi vetrom. Što se tiče Vojvodine, navodi Vujović, podaci govore da je oko pola miliona ljudi godišnje van stroja zbog alergijskih reakcija na polen ambrozije.
Nagrada : lakše disanje
U mnogim zemljama Evrope i Severne Amerike donete su zakonske odredbe o uklanjanju i suzbijanju ove biljke. Ko sa svog zemljišta ne uklanja ambroziju kažnjava se novčano, kao npr. u Kanadi. U nekim zemljama se štampaju posteri sa izgledom biljke i organizuju masovne kampanje sa preporukom da se biljke čupaju sa korenom pre sezone cvetanja. Napr. na američkim propagandnim plakatima, kao na poternici, piše : “Traži se ! Naoružana i iritirajuća.”Nagrada: “Lakše disanje”.
Preporuke za osobe alergične na polen bile bi da izbegavaju boravak na otvorenom za vreme suvih i vetrovitih dana, izbegavaju parkova i kampovanja, zatvaraju prozora - posebno tokom prepodneva kada je koncentracija polena najveća (mada ovo zavisi od vrste polena), da prozore otvaraju tokom noći, da po mogućnosti koriste klima - uređaje sa filterima prate izveštaje o kretanju vetrova, koriste kvalitetne hipoalergijske kozmetičke proizvode, izbegavaju namirnice koje mogu da izazovu sličnu alergijsku reakciju...
|
Direktor Uprave za zaštitu bilja najavljuje za sledeću godinu ozbiljnu akciju čišćenja terena. U tom smislu izdate su instrukcije kojima se poljoprivrednim podružnim službama (na teritoriji Srbije ima ih 34) naređuje da obavljaju snimanja terena da bi se utvrdila prisutnost ove korovske vrste, među 24 vrste korova koliko ih ima na teritoriji Republike. Krajem ove godine, na osnovu snimanja terena iz 2004. dobiće se elektronska mapa na kojoj će jasno biti precizirana rasprostranjenost svih vrste korovskih biljaka, među kojima je i ambrozija. Međutim, kako objašnjava Vujović, to je mapa koja će se vremenom menjati jer se korovi šire. Područne službe će se oslanjati na nju jednako kao i na pretrage trerena. Kada dođu do podatka da na nekoj površini ima ambrozije, obavestiće organe lokalne samouprave koji će, u saradnji sa fitosanitarnom inspekcijom, naložiti uništavanje korova.
- Uprava za zaštitu bilja zasuta je brojnim pozivima građana. U gradskim sredinama ljudi zovu i zbog dva struka ambrozije između zgrada - umesto da ih počupaju... Mora se znati da nema vremena za čekanje, nema oslanjanja na nekog drugog već svaki građanin treba da učestvuje u borbi protiv ove biljke. Biće potreban duži vremenski period da se prisustvo ambrozije svede na meru kada nije opasna po ljude. Mada, činjenica je da se ovaj korov ne može istrebiti već se mora svesti na meru da nam ne smeta - poruka je direktora republičke Uprave za zaštitu bilja, Miroslava Vujovića.
Vesna Strugar
Obaveza suzbijanja
Uredba Vlade Srbije o obaveznom suzbijanju i uništenju ambrozije doneta je 18. avgusta ove godine, podseća načelnik Sanitarne inspekcije Republike Srbije, Svetlana Stankov. Od toga dana počelo se sa svakodnevnom edukacijom organa lokalne samouprave. Za dva meseca održana su po najmanje tri sastanka u gotovo svim opštinama Republike. Zatim, obaveštena su sva javna preduzeća da imaju zakonsku obavezu da suzbijaju i uništavaju ambroziju. Tako je napr. preduzeće “Putevi Srbije”, koje održava puteve 1. i 2. reda, dužno da očisti teren širok 5m od puteva, od svih korova, naravno i ambrozije. Istu obavezu ima i preduzeće Železnice Srbije. “Ako jedan deo teritorije ostane nepokriven ovom akcijom, to će biti vrata kroz koja će ova biljka opet ući u naše kuće, naša dvorišta, bašte, livade, njive.. Već je uveliko tu”, poruka je načelnika sanitarne inspekcije Republike Srbije, Svetlane Stankov. |
Izgled
Ambrosia artemisifolia, kratka, pelinolisna ambrozija, ili kako je kod nas zovu : fazanuša, limundžik, partizanka - jedan je od četrdesetak predstavnika roda Ambrosia. To je jednogodišnja zeljasta biljka rasprostranjena širom Balkanskog poluostrva. Autohtona je u SAD, odakle je uvozom semena žitarica i deteline preneta u Evropu 1863.
Za ovu biljku karakteristična je visina od 1 do 2 m, stabljika je uspravna, tupo četvorougaona, u gornjem delu razgranata. Koren je vretenast i plitko usađen u zemlju. Listovi su dugi od 5 do 10 cm, sa gornje strane su tamnozeleni a sa donje prekriveni dlakama, cvetovi su glavičasti, žućkasti na vrhovima grana. Seme je sposobno za klijanje i posle trideset godina. Ambrozija je izuzetno otporna biljka, pogoduju joj suva klima i otvoren prostor. Najbolje uspeva na zapuštenom poljoprivrednom zemljištu, uz puteve, na nasipima, u naseljima, na kanalima, neobrađenim baštama. Cveta od jula do oktobra. Ova biljka reprodukuje više miliona polenovih zrna koja imaju oblik malih kuglica sa šiljcima na površini. U sebi sadrži šest vrsta alergena belančevinaste strukture. Pomoću vetra zrna polena mogu da prevale više stotina kilometara. Samo 20 do 30 zrna u kubnom metru vazduha dovoljna su da senzibilisana osoba reaguje nekom alergijskom manifestacijom: curenjem nosa, kijanjem, peckanjem očiju, kašljem ili otežanim disanjem. Alergijski rinitis, konjunktivitis i astma su bolesti za čija je pogoršanja ambrozija direktno odgovorna. Ako se pretpostavi da svaki deseti stanovnik naše zemlje ima neke od ovih problema, jasno je koliki zdravstvenih problema prouzrokuje ova biljka. |
|
