MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 21
Godina IV
Novembar - Decembar 2006.

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

» Glavni naslovi

TEMA BROJA

PISMO
Jevrejski alefbet

Čitanje tekstova na hebrejskom jeziku bez samoglasnika predstavljalo je, u staro vreme, veoma težak posao. Da bi se pročitao neki tekst i razumelo njegovo značenje, nije bilo dovoljno samo poznavanje slova već i određena znanja i znatan umni napor

Pismo Jevreja se, kao i kod pisama drugih semitskih naroda, sastoji samo od suglasnika, kojih ima 22. Četiri slova (alef, he, vav i jod) imaju snagu samoglasnika. Slova kaf, mem, nun, pe i cadik pišu se drugačije kada su na kraju reči. Iako su se oblici nekadašnjih slova razlikovali od današnjih, hebrejsko pismo se uvek pisalo sdesna ulevo.

Uporedo sa razvijanjem pismenosti, sazrevala je ideja o potrebi da se učini nešto što bi olakšalo čitanje. Značajan korak u tom pravcu učinjen je u antičko doba delimičnom upotrebom slova alef, e, vav i jod, kao znakova za određene samoglasnike. Ova četiri slova prvobitno su izgovarana kao suglasnici, ali je vremenom njihov izgovor bledeo i postajao nejasan, pa su se počeli upotrebljavati samo samoglasnici.

Na osnovu “Zbirke pojmova iz judaizma” Rabina Capika Danona

Izvestan zastoj u razvoju pisma sa samoglasnicima nastao je kada se pristupilo utvrđivanju tekstova Starog zaveta, uglavnom pisanih bez samoglasnika. U vreme zaključivanja Svetog pisma, nije bilo bojazni da se tekstovi, zbog nedostatka samoglasnika, mogu pogrešno čitati jer je poznavanje svetih spisa bilo veoma prisutno u narodu, a principe pravilnog čitanja prenosili su učeni ljudi s kolena na koleno. Ta je bojazan postala opravdana kasnije, kada su drugi svetski jezici starog doba, aramejski i grčki, počeli da potiskuju hebrejski.

Pošto je bilo zabranjeno da se tekstu Tore doda bilo koje slovo, učitelji i prepisivači su počeli, radi pravilnog čitanja, da stavljaju posebne znakove u obliku tačkica i crtica iznad, ispod i unutar slova. Tako su stvoreni razni sistemi dodavanja samoglasnika, od kojih je najpotpuniji bio „teverijanski“, koji je i danas u upotrebi.

Punktacija se primenjivala samo za svete spise, dok su se u talmudskoj, rabinskoj i istorijskoj literaturi i dalje upotrebljavali samoglasnici alef, e, vav i jod. Danas se punktacija upotrebljava u Starom zavetu, poeziji, dečijoj književnosti i sl. U svakodnevnom životu, pismima, novinama, poeziji i prozi, umesto punktacije upotrebljavaju se jod, e, vav i alef. Pošto ne postoji jednobrazni sistem primene tih znakova, Svetski savet za hebrejski jezik je 1949. godine predložio pravila kojima se utvrđuje jedinstveni sistem pisanja bez punktacije.

Ideogramsko poreklo slova

Narodi sa severozapada Sredozemlja su, još se uvek ne zna kada i kako, tražeći pismo koje će biti lakše za čitanje i beleženje, odbacili upotrebu do tada važećih sistema pismenosti, kao što su klinasto pismo i hijeroglifi - sistema koji su samo donekle beležili glasove, a najčešće pojmove i slogove. Pre oko četrdeset vekova, na tli nekadašnjeg Kanaana (današnjeg Izraela i dela Libana) nastalo je pismo koje je beležilo samo suglasnike i bilo dosta lako za ispisivanje na koži i papirusu. Smišljanje tih slova bilo je omogućeno i prirodom semitskih jezika, čiji se koreni sastoje od malih grupa suglasnika. Znaci su dobili i svoja imena, koja su označavala ideogramsko poreklo tih slova. Zvali su se: alef (vo), bet (kuća), gimel (kamila), dalet (vrata), he (nejasno značenje), vav (klin), zajin (oružje), het (ograda), tet (breme), jod (ruka), kaf (šaka), lamed (žaoka), mem (voda), nun (riba), sameh (potpora), ajin (oko), pe (usta), cade (nejasno značenje), kof (vrh trnokopa ili majmun), reš (glava), šin (zub ili papirusova šibljika). Prema najpoznatijim žiteljima tih oblasti, ovo pismo nazvano je feničansko (ili ugaritsko). Pre naseljavanja Kaanana, Jevreji su primili to pismo, koje se još naziva i starohebrejsko a koje se na istoku razvilo u aramejsko a na zapadu u grčko pismo. Iz aramejskog Jevreji su, prihvativši ga u vavilonskom ropstvu zajedno sa jezikom, razvili hebrejsko kvadratno pismo

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2012. PLANETA