MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 22
Godina V
Januar - Februar 2007.

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

» Glavni naslovi

ZOOLOGIJA

Pripremila: Vesna Strugar

Zimski san Životinja!

Nedostatak hrane jedan je od glavnih razloga otežanog preživljavanja mnogih divljih životinja tokom zime. Da bi što lakše prebrodile ovaj period, pojedine vrste životinja, nailaskom zime, padaju u stanje hibernacije odnosno ”zimski san”.

Odlazak živih vrsta

Tokom zime, u životinjskom svetu vlada uobičajeni red. U tom svetu  jasno je šta ko čini da bi se prebrodili dugi i teški dani u zamrlom i hranom oskudnom okruženju.

- U Srbiji najveći broj divljih životinja tokom zime prepušten je borbi za opstanak, pre svega zbog nedostatka hrane - kaže dr Rajko Dimitrijević, profesor na Katedri za dinamiku razvića Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. - Neke životinje aktivne su tokom cele zime, dok se druge povlače u stanje hibernacije, tj. stanje višemesečnog sna.

Najugroženiji su biljojedi kojima snežni pokrivač onemogućava da dođu do hrane i koji u tim uslovima nemaju drugog izbora osim da se posluže nečim što u povoljnijim klimatskim uslovima ne bi ni pogledali - korom drveta, na primer. Ptice, koje takođe ne spavaju, primenjuju dvojaku taktiku prezimljavanja: selice odlaze u toplije južnije  krajeve još krajem leta, dok hrane ima u izobilju, a stanarice dele sudbinu životinja koje ostaju u svojim staništima.

Rezerve u repu

Nemački fiziolog dr Katrin Dausman , sa Filips univerziteta u Marburgu , dokazala je 2004. da i primati padaju u stanje hibernacije . Ona je ustanovila da jedna vrsta debelorepog patuljastog lemura ( Cheirogaleus medius ), sa Madagaskara , provodi i do 7 meseci tokom godine u   stanju hibernacije ,  u rupama razgranatog drveća . Nagomilane rezerve masti , koje predstavljaju izvor energije i koje mu omogućavaju da preživi , smeštene su kao i kod drugih vrsta debelorepih lemura - u repu .

Grabljivice love sitne ptice i male glodare, a lešinari poput beloglavog supa dragoceni su čistači prirode. Ptica “pomrakuša” ili kako je drugačije zovu “mračnjak”, koja živi i u našim krajevima, provodi deo zime u stanju hibernacije - ne pomera se i spava kao “zaleđena”. To je jedina vrsta ptica koja se tako ponaša na svim postorima gde je ima. 

- “Zimski spavači”: medvedi, jazavci, vrste slepih miševa, tekunice, puhovi, hrčci i ježevi…  pripremaju se za zimu tako što ispod kože nagomilavaju rezerve hranjivih materija koje lagano troše do buđenja u  proleće, ili stvaraju obilate rezerve hrane kojom se hrane kada se tokom zime probude. Najčešće im izrasta gusta dlaka koja ih dodatno štiti od surovih zimskih uslova. Ako zima nije veoma hladna, medvedi mogu, ako je posredi lakši san, povremeno da se probude i izađu iz staništa ili pećina, koje su im omiljeno i idealno sklonište Dezorijentisani i pospani, kreću u potragu za dodatnom hranom. S obzirom da su individualisti, kreću sami da bi se, posle više-manje uspešne potrage vratili da dosanjaju “zimski” san. Dok su u hibernaciji, sve vitalne funkcije su im usporene, a telesna tempeartura snižena (kod medveda sa 37C pada na 31C). Ako i ne nađu hranu, kada se probude, život im nije ugrožen - objašnjava profesor Dimitrijević.

dr Rajko Dimitrijević
dr Rajko Dimitrijević

Jazavac koji kopa rupe u zemlji duboke i do tri metra, a koje oblaže  suvim lišćem i travom, može da provede u skloništu do pet meseci, pre svega zbog veoma male potrošnje energije. Neki sitni glodari, na primer puh i hrčak ponašaju se drugačije tokom hibernacije. Hrčak ne nagomilava rezerve masti pod krznom već se povremeno budi da bi se hranio, a puh dobro snabdeven rezervama masti i hranljivih materija spava i do šest meseci - od oktobra do aprila! Posle tako dugog zimskog sna, životinje gube i do 50% telesne težine. U stanju zimskog sna, primirene životinje često postaju žrtve drugih životinja, onih kojima zima ne umanjuje apetit. Tako, na primer, pominje profesor Dimitrijević, tri četvrtine populacije sivih ili puhova orašara, sklupčanih u malim gnezdima, ne dočekaju proleće.

V. Strugar

Mrki medved

Mrki medved je jedna od 98 vrsta sisara (Mammalia) i jedna od 19 vrsta zveri (Carnivora) Srbije. Takođe, jedna je od najmanje istraživanih i poznatih vrsta sisara u Srbiji. Staništa medveda su pretežno u brdsko-planinskim delovima zapadne, jugozapadne, istočne i južne Srbije.

Prema najnovijim procenama, u Srbiji nema više od 53 primerka ove vrste, u šta nisu ubrojani primerci sa Kosova i Metohije, pošto od 1998. godine podaci nisu dostupni. Mrki medved je zaštićen lovostajem preko cele godine, svrstan je u kategoriju ranjivih vrsta, a u nacrtu nove Uredbe o zaštiti prirodnih retkosti predložen je kao zaštićena vrsta kojom bi se aktivno gazdovalo. Zbog malobrojnosti predložen je za upis u Crvenu knjigu sisara Srbije (knjiga o posebno ugroženim živim vrstama).

 

 

 

 

 

 

Oporavak medveda

U okviru projekta “Povećanje i oporavak populacije mrkog medveda Ursus arctos u severoistočnoj Srbiji” u oktobru 2006. obavljeno je prvo premeštanje mrkog medveda iz Nacionalnog parka Tara u severoistočnu Srbiju.

Dvogodišnji mužjak mrkog medveda (Ursus arctos) uhvaćen je u Nacionalnom parku Tara, na lokalitetu Gorušice, na hranilištu za medvede. Medved, nazvan Đura, istog dana transportovan je na južni Kučaj u istočnoj Srbiji, gde je na lokalitetu Valkaluci - Nekudovo pušten u prirodu. Na ovom lokalitetu napravljena su četiri nova hranilišta za medvede i ostale divlje životinje.

Posle hvatanja, medved Đura je uspavan anestetikom uz upotrebu puške za omamljivanje. Zatim je obavljen detaljan pregled a izvršena su i merenja morfoloških karakteristika. Utvrđeno je da je težak 103 kg, da je star oko dve godine i da je u izvanrednom fizičkom stanju.

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2013. PLANETA