MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
"  BROJ: 28
Godina V
Mart-Maj 2008.

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

» Glavni naslovi

ARHITEKTURA

Pripremio: Branislava Rogić, arhitekta

Art Nouveau
Večna ornamentika

Večna ornamentikaJedan od bisera arhitektonskih stilova, čija je epoha kratko trajala - između 1890. i 1910. godine - je Art Nuvo (novi stil). Posle perioda Eklekticizma (skup različitih istorijskih stilova), Art Nuvo težio je povratku prirodi u umetnosti i arhitekturi i stvaranju novog ornamenta. Art Nuvo prvo je našao plodno tle u primenjenoj umetnosti, a zatim je prihvaćen i u arhitekturi, sa različitim nazivima u svakoj pojedinoj zemlji: Art Nouveau (Fracunska i Belgija), Secession (Austrija), Jugendstile (Nemačka), Liberti (Italija), Modernissimo (Katalonija), Modern (Rusija)… Ovaj period u Evropi je vreme intenzivne saradnje na polju arhitekture i umetnosti. Obavljane su brojne razmene iskustava na svetskim međunarodnim izložbama, raspisivani su konkursi, išlo se na specijalizacije… što je sve doprinelo razvoju ovog stila .

Arhitekte Art Nuvoa nisu podražavali istorijske stilove već su uveli nove originalne ornamentne oblike. Mnogi od arhitekata bili su ne samo veliki projektanti već i umetnici i dizajneri, tako da je dizajn običnih stvari doveden do umetničkog nivoa. Lični ukus arhitekte u ovom stilu bio je izraženiji nego u bilo kom drugom stilu, budući da je sloboda stvaranja bila podržana od strane bogatih naručioca. U novom stilu građene su vile za bogatu građansku klasu i društveni objekti (pozorišta, železničke stanice, hoteli, prodavnice).

Moskva

Moskva-Vila P.P.Smirnova,arh.F.O.Sehtelj

Stare zgrade ovog stila u Moskvi danas doživljavaju preporod. Velika je sreća za arhitektonsko nasleđe što ovi objekti nisu uništavani u vreme Oktobarske revolucije već su postali ili stambeni ili društveni objekti nove klase. Tako se u jednu lepu vilu, vrhunsko delo arhitekte Šehtelja, uselio posle revolucije pisac Maksim Gorki. Danas je tu muzej gde se fasadama i enterijerskim detaljima Šehtelja dive brojni posetioci. Jedan po jedan objekat Šehtelja, koji je formirao arhitektonski oblik Moskve početkom 20. veka a koga nazivaju ocem moskovskog Moderna (varijanta ”novog stila”obogaćena ruskim motivima), danas doživljava rekonstrukciju. Sve što je bilo karakteristično za Ruski modern može se videti na objektima ovog velikog arhitekte: devojačke glave sa raspletenim kosama, panoi majolike i mozaici na fasadama sa stilizovanim cvetnim elementima, delovi fasada obrađeni keramičkim pločicama, ograde oko objekata, balkonske ograde i rešetke na prozorima od kovanog gvožđa, kružni prozori sa izvijenim letvicama koje dele prozorsko staklo, raznolikost dizajna vrata sa bravarskim detaljima i dr.

 

 

Budimpešta

Početkom 20. veka uticaji iz evropskih zemalja osećali su se i u Budimpešti. Objekti na kojima je primenjen stil Secesije (varijanta Art Nuva) u Mađarskoj imaju elemente Eklektike. Među arhitektima koji su radili u tom stilu ističe se arhitekta Lehner, koji se trudio da svojim objektima da nacionalni karakter. Njegov objekat Muzej primenjene umetnosti jedan je od najlepših objekata mađarskog arhitektonskog nasleđa. Za ovom građevinom ne zaostaju ni Geološki institut i Pošta-banka.

Amsterdam

U Amsterdamu se “Novi stil” razvijao paralelno sa Art Nuvo u Belgiji i Nemačkoj, ali se ipak ne sreće mnogo objekata sa organskim motivima (neki od njih su u ulici Harlemer ). Holandski Art Nuvo karakteriše se više geometrijskim apstraktnim motivima, u kojima se mogu videti motivi Dalekog istoka

Hoteli urađeni u ovom stilu krase danas ove tri prestonice. To je, u Moskvi, hotel “Metropol”, u Budimpešti je to dvorac “Grešem” (danas “The Four Seasons”) a u Amsterdamu “Americen hotel” i hotel “Gebouw-Helios”.

Novi stil je kratko trajao zbog preterivanja i fantazije u izradi detalja, potrebe za velikim novčanim sredstvima za izgradnju objekata, a i zbog burnih događaja u Evropi (Prvi svetski rat, Oktobarska revolucija). Ipak zasluge novog stila su velike ne samo zbog visokih umetnićkih vrednosti već i zato što je tada uvedena ideja da savremena arhitektura mora da bude organizovan pokret. Ovim stilom je, takođe, “kultura crtanja i kultura arhitekata uzdignuta na viši stepen”.

Danas, posle stručnih rekonstrukcija, ovi objekti žive svoj novi život.

Branislava Rogić, arhitekta

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

 

»   PRETPLATA

Godišnja pretplata na “Planetu” iznosi 1.100,00 dinara, što uključuje 6 brojeva i troškove otpreme i poštarine. Čitaoci koji su zainteresovani za pretplatu mogu da se jave na E-mail: planeta@belmedia.co.yu, ili adresu: 11000 Beograd, Majke Jevrosime 42/13, ili telefon: 011/3225-571. Treba poslati ime i prezime i adresu, ostalo je na redakciji.

 

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2012. PLANETA