IZLOŽBE
Kanon Milituna Milankovića
(Beograd, Galerija SANU, januar-april 2009.)
 Ove godine navršava se 130 godina od rođenja Milankovića i ova izložba je posvećena čoveku koji je napustio karijeru uspešnog inženjera u Beču da bi se u Beogradu posvetio nebeskoj mehanici i otkrio tajnu ledenih doba - rekao je predsednik SANU Nikola Hajdin, 28. januara, otvarajući izložbu o životu i radu Milutina Milankovića.
Naučnik svetskog glasa, inženjer, geofizičar, klimatolog i astronom Milutin Milanković (1879-1958), osnivač Katedre za nebesku mehaniku na Beogradskom univerzitetu, u svetu je posebno poznat po danas sve aktuelnijoj teoriji ledenih doba koja su povezana sa promenama Zemljine orbite.
Kao naučnik, Milanković je ličnost koja je postala globalni fenomen. Njegov “Kanon” se potvrđuje na svakom mestu naše planete; pre svih proračunao je klimatske prilike na planetama Sunčevog sistema i time, a delom i zbog sve burnijih klimatskih promena na našoj planeti, postao jedan od najnavođenijih naučnika današnjice.
Prvo izdanje “Kanona” izgorelo je 6. aprila 1941. godine, u vreme bombardovanja Beograda. Kako je akademik Hajdin istakao na otvaranju izložbe, “Kanon je od naučne knjige prerastao u svojevrsni simbol pobede stvaranja nad razaranjem”.
- Izložba je posvećena naučniku koji je uspeo da promeni sliku sveta u kome živimo, da deskriptivne nauke pretvori u egzaktne i da pokaže da se klima menja saglasno ciklusima koji nose njegovo ime.
Na izložbi su prikazani lokaliteti u svetu na kojima je potvrđena Milankovićeva teorija klime i trodimenzionalni pokretni modeli interakcije Sunca i Zemlje koji daja jasan vizuelni prikaz Milankovićevih ciklusa i dinamike promena klime u prošlosti i budućnosti. Skoncentrisan na ideju kosmičkog sklada i, pre svega, zahvaljujući teorijskom radu, Milanković se može smatrati za jednog od pionira paleoklimatologije, tvorca prvog numeričkog modela klime, začetnika kosmičke klimatologije i naučnika koji je prvi dao matematičko tumačenje pomeranja Zemljinih polova. U delu izložbe prikazane su i Milankovićeve graditeljske zamisli i ostvarenja a posebno njegov životni put, od detinjstva u rodnom Dalju do doktorata u Beču i dolaska u Beograd 1909. godine, gde je delovao do kraja života.
 |
Krater na Mesecu koji je nazvan po Milankoviću |
Izložba je ostvarena uz podršku Ministarstva kulture Srbije. Autori su Đorđe Zloković i Aleksandar Petrović, autor postavke je Ljiljana Radosavljević. Predviđeno je da, posle Beograda, izložba bude postavljena u Parizu a potom i u drugim evropskim gradovima.
Povodom izložbe izdata je knjiga “Ciklusi i zapisi - opus solis Milutina Milankovića” sa prilozima o njegovom životu i radu, naučnim razmišljanjima, opservacijama i zaključcima, o stavovima privrženosti narodu iz kojeg je potekao. U uvodnom delu je naučnikov gotovo literarni zapis: “Na obzorju se ukazuje pramen srebrnog sjaja, oblaci se cepaju i bojadišu rumenilom. Sjaj neba i odsjaj mora stapaju se u jedno, obrazujući na obzorju kao neki presto svetlosti rubina, zlata i srebra. Na taj presto penje se iz mora Sunce, šalje svoje zrake Zemlji, moru i vazduhu i objavljuje da je njegovo carstvo otpočelo. Eto, tako je otprilike izgledalo moje zamišljeno putovanje života.”
|
