MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ 47
Godina IX
Jul - Avgust 2011.

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

» Glavni naslovi

SAOBRAĆAJ

 

Pripremio: Dr arh.Mirjana Lukić

Tunel ispod Lamanša

Svetsko čudo našeg doba

Jedno od sedam svetskih čuda našeg doba, kako ga je proglasilo Američko društvo građevinskih inženjera, i jedan od najvećih građevinskih poduhvata uopšte, tunel ispod Lamanša dug je 51,5 km, od čega su 39 km pod morem. Izgrađen je na oko 45 m ispod morskog dna, odnosno na oko 100 m ispod površine mora

 Tunel ispod Lamanša

Dno Lamanša ispod kojeg se pruža tunel, presek

Najduži podmorski tunel na svetu, onaj ispod Lamanša je čvrsta veza britanskih ostrva sa Evropom koja se pruža od Dovera, u Velikoj Britaniji, do Kalea, u Francuskoj. Završen je i pušten u upotrebu 6. maja 1994. Tog dana, engleska kraljica Elizabeta Druga i francuski predsednik Fransoa Miteran, na svečanosti u Kaleu, zvanično su otvorili tunel.

Dugo putovanje brodom preko uvek uzburkanog kanala zamenilo je putovanje vozom, koje traje dvadesetak minuta zato što se, umesto 300 km/h, voz u tunelu kreće „samo“ 165 km/h, da bi izbegao pregrevanje od trenja. Za putnike u svojim vozilima, putovanje je nešto duže i traje 35 minuta, zbog manevra ulaska i izlaska iz voza.

Samo u 2005. godini kroz tunel je prošlo 8,2 miliona putnika, prevezeno je preko 2 miliona vozila, 1,3 miliona kamiona, 77 hiljada putničkih vagona, 1,6 miliona tona tereta...

Laserski navođeni radovi

Ideja o vezi Velike Britanije sa Evropom pomoću tunela potekla je od francuskog inženjera Matjua Favijea 1802. godine. De Gamon je 1833. predložio tunel cevastog preseka sa dva koloseka u sredini, dužine 34 km, za šta se Napoleon Treći zainteresovao. Njegovo ubistvo 1858. bilo je i kraj De Gamonovim planovima.

Sa engleske strane, 1875. Piter Barlov, koji je radio na projektima podzemne železnice, predložio je čeličnu cev preko Lamanša, ali predlog nije bio prihvaćen. Činjeni su i brojni drugi pokušaji, osnivana su brojna preduzeća i konzorcijumi, ali bezuspešno.

Godine 1957. formirana je Studijska grupa za tunel i t ada je predlaženo rešenje sa dva glavna železnička tunela i jednim manjim servisnim tunelom. Započelo se sa probnim radovima ali su troškovi bili toliko veliki da se odustalo.

Godine 1984. britanska i francuska vlada potpisale su sporazum o izgradnji tunela i stvorena je kompanija „Trans Manš“, od deset građevinskih preduzeća i pet banaka iz obe zemlje.

Trinaest hiljada radnika gradilo je tunel sedam godina, u isto vreme sa obe strane kopna. Već decembra 1990, servisni tunel je bio završen. Glavni železnički tuneli „susreli“ su se maja i juna 1991, sa engleske i francuske strane. Laserski navođeni radovi sa obe strane bili su toliko precizni da su odstupanja bila minimalna, samo u santimetrima. Mašine zvane „krtice“ obavile su svoj posao.

Tunel pruža četiri osnovne usluge: prevoz putnika vozovima „eurostar“, od stanice „Vaterlo“ u Londonu do Severne stanice u Parizu. Železnička pruga na površini omogućava vezu sa Briselom i evropskim gradovima koji su povezani ovim brzim vozovima. (Nedavno je objavljeno da je novi probni voz u Francuskoj dostigao brzinu od 575 km/h!). Druga usluga je prevoz vozila i kamiona, u kojima vozači sede u svojim vozilima. Treće je prevoz tereta u kamionima i otvorenim vagonima (gde vozači putuju u posebnim putničkim odeljcima), a četvrto su teretni vozovi koji prevoze klasične kontejnere i robu između Evrope i Velike Britanije.

Mašina „krtica“  Tunel ispod Lamanša

Mašina „krtica“ kojom je prokopavan tunel

Tunel ispod Lamanša se sastoji od tri paralelne tunelske cevi, u koje se ulazi preko portala sa svake strane. Dve cevi za dva suprotna pravca kretanja vozova su prečnika 7,6 m (isto kao cevi našeg tunela „Vračar“ koji se pruža ispod Beograda, od stajališta „Karađorđev park“ do stanice „Vukov spomenik“) i nalaze se na osovinskom rastojanju od 30 m. Između njih se nalazi servisni tunel prečnika 4,8 m sa kojim su dva glavna tunela povezana horizontalnim vezama, na svakih 375 m. Servisni tunel služi za održavanje a i da se omogući pristup železničkim tunelima, u slučaju opasnosti i potrebe za evakuacijom. Dva glavna železnička tunela povezana su međusobno odozgo na svakih 250 m, sa cevima prečnika 2 m preko kojih se izjednačuje pritisak vazduha u oba tunela, a koji nastaje usled potiska vozova. Ova cev prelazi iznad servisnog tunela i za njega se ne vezuje.

Dve ogromne podzemne prostorije, koje se nalaze na trećini odstojanja od obale do obale, služe za ukrštanja glavnih tunela. Ove ukrsnice omogućavaju da se delovi tunela povremeno zatvore za saobraćaj zbog održavanja i da se koristi samo jedna linija koja radi u drugom tunelu. Ukrsnica na engleskoj strani je dugačka 156 m, široka je 18 m i visoka 10 m. Predstavlja najveću podmorsku prostoriju na svetu.

Granični prelaz ispod mora

Od kako je tunel pušten u rad, zahvaljujući siguronosnom konceptu, nije se desio nijedan veći incident. Požar novembra 1996, u vozu koji je prevozio kamione i teret, prošao je bez žrtava, ali je materijalna šteta iznosila 200 miliona evra. Drugi požar, avgusta 2006. zahvatio je jedan kamion u teretnom vozu. Posada i zaposleni su brzo evakuisani i požar je ugašen.

U tunelu je do sada stradalo samo desetak azilanata iz Avganistana, Iraka i dr. zemalja koji su, preskačući iz voza u voz, u teretnim vagonima, pokušavali da se domognu Engleske. Da bi se rešio ovaj problem, podignuta je dupla ograda i uvedene su kamere i policijski nadzor.

Tunel je koštao 10 milijardi evra, i u početku je beležio velike gubitke. Zbog toga je redukovan broj vozova običnim danima, od četiri na dva na sat, što je smanjilo broj zaposlenih i troškove.

Granični prelaz između Francuske i Engleske nalazi se otprilike na sredini tunela i obeležen je ogradom od nerđajućeg čelika. Provera putnika vrši se u samom vozu ili na ulaznim i izlaznim portalima. Na tim mestima kontroliše se i ulazak svih životinjskih i biljnih vrsta koje bi mogle biti prenosnici raznih bolesti.

Posle iskustva izgradnje „Evrotunela“, ozbiljno se razmišlja o mogućnosti izgradnje još jednog, uz dogovor obe vlade. Sve je zasad u pripremnoj fazi.

Mada jedan od najvećih građevinskih poduhvata, tunel ispod Lamanša još nije postao kulturno dobro i njegova komunikacijska uloga još nije dovoljno istaknuta. Dosad nije postao popularan kao „Golden gejt“ most ili oblakoder „Empajer stejt bilding“. Još nije snimljen nijedan film o njemu, niti su korišćene njegove skrivene prednosti, možda baš zato što je karakteristika podzemnih struktura da konstrukcija ostaje nevidljiva i nesaglediva, iz ugla samog posetioca ili korisnika prostora.

Dr arh.Mirjana Lukić

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2013. PLANETA