MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 52
Godina X
Julu - Avgust 2012.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

RETKE VRSTE

 

Pripremio: Oliver Klajn

Žaba sa ostrva Karpatos

Spasonosna slatka voda

Pedesetak kilometara jugozapadno od Rodosa nalazi se ostrvo Karpatos koje je, sa površinom od oko 324 km2, drugo po veličini ostrvo u arhipelagu Dodekana. Kada je reč o klimatskim odlikama, ostrva Karpatos je, zajedno sa jednim gradom na Kritu, imao najveću godišnju srednju temperaturu u Grčkoj i to tokom dužeg perioda, tipičnu mediteransku klimu sa vrlo toplim letima i blagim zimama. U takvim uslovima živi jedna endimična vrsta žabe.

Situacija u vezi opstanka žabe je toliko kritična da se može potvrditi postojanje ove vrste samo u reci na severnoj strani ostrva, blizu sela Olimbos. Po svemu sudeći areal žabe sa Karpatosa ne seže dalje od tog vodenog toka. Područje na kome se javlja manje je od 100 km2. Najmanja moguća oblast neophodna za opstanak vrste u svakom stadijumu njenog postojanja je nepunih 10 km2.

Stručni naziv vrste je Pelophylax cerigensis . Cerigensis je izvedeno od Cerigo što je latinsko ime Karpatosa. Taksonomski, pripada familiji Ranidae . To je najraprostranjenija familija žaba na svetu. Za jedinke roda Pelophylax karakteristično je da veći deo leta provode u vodi.

Oko ovog žabljeg roda postoji dosta neslaganja u stručnim krugovima. Ranije se verovalo da određen broj ovih vodozemaca na Rodosu pripadaju Karpatoskoj vrsti. Ipak ustanovljeno je da reč o levantskoj vodenoj žabi. Šezdesetih godina prošlog veka, bilo je znatno više jedinki nego danas i ovi vodozemci su bili rasprostranjeniji na ostrvu. To se lako može ustanoviti upoređivanjem tadašnjih stručnih istraživanja sa kasnijim. Naučnici smatraju da ovih žaba ima sve manje. Već 1992. godine proučavan je određeni broj mladunaca.

Karpatoska žaba je jedna od dve vrste vodozemaca u Evropi sa statusom kritično ugrožene vrste. Kao pretežno vodenoj vrsti, odgovaraju joj stajaće i vode sporog toka, močvare i slatkovodna jezera. U takvim prirodnim uslovima se razvijaju njihovi punoglavci, larvasti stadijumi u razvoju žabe koji se izležu iz jaja i u potpunosti su prilagođeni životu ispod vode. Kasnije, metamorfozom nastaje odrasla jedinka.

Među opasnostima koje vrebaju ovu vrstu su klimatske promene i požari koji uništavaju areal.

Pozitivna je okolnost što je reka za koju se pouzdano zna da u njoj žive žabe sa Karpatosa prilično izolovana i udaljena od većih naselja. Ali to samo donekle ublažava muke sa uništavanjem staništa. Voda se nemilice crpi što se negativno odražava na klimu i uslove na koje je ova osetljiva vrsta žabe navikla. Uz to, kvalitet vode opada delovanjem spoljašnjih faktora.

Dužina tela je oko četiri centimetara. Mužjake odlikuje par spoljnih glasovnih kesica, rastegljivih kožnih membrana tamnosive boje. Zahvaljujući kesicama oglašavaju se i pozivaju ženke na parenje. Imaju proširenu opnu koja spaja nožne prste. Kod ove žabe javljaju se tamne mrlje na unutrašnjem delu gornjeg dela nogu. Cevanica, odnosno golenična kost je relativno duga. Leđa su svetlobraon boje. Na leđima može ali i ne mora biti mrlja.

Karpatoska žaba se izdvojila od srodnih vrsta u Maloj Aziji pre oko tri miliona godina. Činjenica da žive na ostrvu i da su prilagođene samo slatkoj vodi sprečava širenje vrste.

 

Oliver Klajn

 

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
5,40 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,44 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2014. PLANETA