PITANJA

Pripremio: Aleksandar Milinković

Velika piramida, Bosanska piramida i toranj u Vordenklifu

Teslina i Mojsijeva tajna veza

Kakva je sličnost između Velike Keopsove piramide u Gizi, Teslinog Vordenklif tornja na Long Ajlendu i Piramide sunca, u Visokom? Podaci do kojih su došli nezavisni istraživači na sva tri lokaliteta navode na da zaključimo da su sva tri graditelja - od kojih nam je poznat samo Tesla - poštovala jedan isti, prirodni zakon. Teslino znanje i namere su nam poznati, ali kako su znali za tajnu i kakva je bila namena dve druge građevine? Da li i između ostalih, preko 2000 piramida na svim kontinentima „ima neka tajna veza“?

Poslednji nalaz na bosanskoj piramidi i potom obavljene analize obećavaju dugu i uzbudljivu zimu. Prošle jeseni, međunarodni tim istraživača doneo je čitav kamion vrlo opreme za raznovrsna merenja na piramidi u Visokom. Novi podaci do kojih su došli posle dve nedelje rada poslati su na analizu na adrese tri nezavisne naučne institucije: Institutu „Ruđer Bošković u Zagrebe i institutima za fiziku u Beogradu i Beču. Ubrzo potom stigli su rezultati i analize iz sve tri institucije, sa potpumo identičnim zaključcima.

Biće potrebno još dosta vremena da se obave sva istraživanja i, možda, objasne dobijeni podaci. Već sada je naučnicima jasno da su došli do otkrića kakva niko od njih nije mogao ni da sanja. „Posle ovih činjenica“, rekao je jedan od članova međunarodnog tima, inženjer iz Beograda Goran Marjanović, „ništa više od našeg poimanja prošlosti neće biti isto. Biće potrebno još vremena i novih iskopavanja da uspemo da protumačimo otkrivene pojave, ali već sada znamo da će neke stranice moderne nauke morati da pretrpe ozbiljnu reviziju.“

Šta je to toliko značajno skriveno u utrobi Piramide sunca, veće i od Velike piramide u Gizi? Pre toga da podsetimo da novo otkriće u Bosni i nije tako novo.

Istraživači koji se uporno i decenijama upinju da dokažu da su piramide, pre svega one najpoznatije, egipatske (ukupno 138), retko kada građene da bi isključivo služile kao grobnice faraona. Kao dokaz navode činjenicu da u mnogim piramidama nikada nisu pronađeni posmrtni ostaci vladara. Odaje sa sarkofazima jesu, ali je njihova prava svrha pogrešno tumačena. Davno pre nego što su piramide otkrivene ispod debelih naslaga peska, a neko vreme i posle otkrića, njihov spoljašnji izgled je bio sasvim drugačiji.

Čitava površina Velike piramide bila je prekrivena milimetarski precizno složenim pločama od pečene gline. Tek u naše vreme istraživači su utvrdili da graditelji nisu imali samo nameru da glatkim površinama predstave svu lepotu svog dela: taj materijal imao je samo jednu važnu funkciju - da posluži kao siguran izolator na sjajno zamišljenom energetskom generatoru! Obloga od krečnjaka u unutrašnjosti piramide, sa elementima kristala i metala u svom sastavu trebalo je da posluži efikasnom prenosu energije. Mermerne ploče u nekim odajama piramide služile su kao dobri provodnici i jonizatori vazduha u piramidi. Sam vrh piramide bio je odliven u zlatu ili isečen u mermeru. Prema savremenim proračunima, takav vrh piramide mogao je da isijava energiju od 14.600 volti. Ovakva energija je, na primer, mogla da izazove jonizovanje okolnog vazduha. Da li je, međutim, imala i neku drugu svrhu? Šta je generisalo jone? Da li se generator nalazio u kamenom sarkofagu u kraljevoj odaji ili negde dublje u čitavoj mreži tunela ispod piramide koji su dopirali do prvih kanala sa podzemnim vodama? Da li je generator bio zapravo zavetni kovčeg? Naravno, ostaje otvoreno pitanje da li se radi o veštačkom generatoru ili prirodnom izvoru čija se snaga na osnovu posebnih znanja piramidama kroti i iskorišćava?

Generator u Zavetnom kovčegu

Sva ova pitanja posledica su, najpre, jedne neobične činjenice. Stotinama godina se zna o Velikoj piramidi, a ipak, ona je daleko manje istražena od Piramide sunca u Visokom! Najveći krivac za to je nekadašnji direktor svih arheoloških nalazišta u Egiptu, dr Zahi Havas, koji godinama nije dopuštao nikakva ozbiljnija istraživanja piramida. Paradoksalno je i to da je Mojsije, možda, bolje poznavao pravu namenu Velike, pa i stotina drugih piramida širom sveta.

Mojsije je bio savremenik tada velikog i moćnog Ramzesa II. U to vreme je Mojsije odlučio da narod Izrailja oslobodi ropstva i izvede iz Egipta ponevši sobom i Zavetni kovčeg. Da li je kovčeg Mojsijevo delo, nastalo po uputstvima neke više pameti i da li je to bio razlog da Faraon podigne vojsku ne bi li ga u tome sprečio? Ako jeste bio istorijska ličnost (o čemu nema pouzdanih dokaza), onda je zaista posedovao neke natprirodne moći, ili jednostavno, znanja za koja moderna nauka smatra da su isključiva tekovina našeg „civilizovanog“ sveta. Istina je, ipak, da moderna nauka ne zna šta da kaže čak ni o tako jednostavnom izumu kao što je baterija, otkrivena u drevnom Bagdadu, tadašnjoj Mesopotamiji. Ko je to i koliko morao znati o elektricitetu da bi preneo znanja kako se prave baterije? Mojsije? Vrlo verovatno.

Tesla je za Mojsija govorio da je najveći „električar“ svoga doba. Ne znamo kako je to Tesla znao. Ili je, možda, razumeo kako je stari mag svoja čuda izvodio pomoću elektriciteta?

Svoj štap je pretvarao u opasnu zmiju-otrovnicu. Dovoljno je bilo da štapom udari o stenu i da iz nje potekne pitka voda. Vodu u faraonovom bazenu pretvarao je u krv. Morao je da zna kako da savlada ogromnu vodenu masu Crvenog mora i da stvori prolaz za svoj narod i obuzda ogromne morske nemani. Konačno, on je taj koji je posle višednevnog izbivanja doneo narodu deset Božijih zapovesti isklesanih u mermeru.

Kada je i ko naučio Mojsija svim ovim „magijskim“ tajnama? Prema Herodotovoj istoriji, Bog koji je u dugim intervalima pohodio ovaj deo sveta upravo je stigao sa svojom velikom pratnjom. Bog je donosio poklone, nova znanja, milost i ljubav među narodom, praštao je grehe, ali i prekorevao. Bili su to dani velikih svetkovina u Misiru i među Izraelcima. Tako je Bog stigao na Sinajsku goru „zajedno sa deset hiljada sveštenika“, beleži Herodot. Dolazak se dogodio 16. marta 2450. godine, baš u vreme kada je Mojsije poveo Izraelce u bekstvo. U zapisima koje je ostavio Mojsije u svojoj „Knjizi jubileja“, a koja će kasnije biti svrstana u apokrifne, zabranjene knjige, nalazi se jedno od mogućih tumačeja Mojsijevog velikog preobražaja.

Šest dana je Bog sa svojom svitom, skriven neprozirnim oblacima, boravio na Sinaju. Sedmog dana je pozvao Mojsija. Njegov boravak na gori trajao je četrdeset dana i za to vreme sigurno je dobio mnogo više od deset Božijih zapovesti uklesanih u mermerne ploče.

Tajna o kojoj ni sanjali nismo

U bosanskoj Piramidi sunca skrivena je ista, Mojsijeva tajna. To monumentalno zdanje podignuto sa teškim betonskim blokovima. Ovde se gromade za gradnju nisu dovozile Nilom sa udaljenih kamenoloma, već su pravljene na licu mesta, smešom vrlo tvrdog betona, do dva puta tvrđeg od savremenih betona (67 do 135 megapaskala)! Slobodan Mizdrak, fizičar iz Zagreba i saradnik CERN-ove laboratorije, tokom priprema za istraživanje, često je slušao priče posetilaca da se na vrhu piramide osećaju čudno, boljeg su raspoloženja, brže se kreću i jasnije razmišljaju.

- Kada sam leta prošle godine stigao na piramidu - priča Mizdrak - nisam očekivao nikakvo čudo. Na kraju dana merenja najsavremenijom opremom, toliko sam bio uzbuđen da nisam mogao da zaspim. Posle tridesetak dana, pošto smo rezultate merenja poslali na analizu naučnim institucijama u Beogradu, Zagrebu i Beču, dobili smo rezultate od kojih nam se zavrtelo u glavi. Podaci koje smo dobili sami po sebi su neobični: na 30 stepeni od vrha piramide, instrumenti su beležili isijavanje na vrlo niskoj frenkvenciji, od 28 do 32 kiloherca. Snop isijavanja je iznosio 4,5 m. Prema našim saznanjima, ne postoji ništa što bi proizvodilo talase takve frekvencije - ni u prirodi ni kao čovekovo delo.

- U prirodi, ektromagnetni talasi nisu duži od 1 m - kaže drugi učesnik istraživanja, beogradski inženjer Goran Marjanović, autor prvog na svetu generatora Teslinih „stojećih“ talasa. - Zračenje od 30 kiloherca, dobijeno na Piramidi sunca u Visokom, odgovara talasima dugim desetine kilometara. Anomalija je dobijena i kada je Mizdrak podizao i spuštao sondu, dalje i bliže od piramide. Povećanjem visine, rasla je i zabeležena energija! Moram da kažem da sam tada prvi put na jednom prirodnom objektu doživeo punu potvrdu mojih istraživanja Teslinih stojećih talasa. Samo pomoću ovih talasa može se objasniti elektromagnetizam koji smo otkrili i izmerili. Sada smo u pat poziciji. Dobili smo vrlo precizne podatke uz pomoć najsavremenijih instrumenata, dobili smo potvrde od kompetentnih naučnih institucija, a zvanična nauka će još dugo vremena ćutati, jer za nju takve energije i takvi talasi ne postoje.

Pravo uzbuđenje usledilo je kada su stigle analize obavljenih merenja. Sve tri institucije došle su do zaključka da ses izvor, generator zračenja u Piramidi sunca u Visokom, nalazi se na dubini od 2.400 m ispod piramide! Stručnjaci iz desetine zemalja (Italije, Egipta, Nemačke, Engleske, Irana itd.) koji su prisustvovali merenjima, nemaju hrabrosti da bar teorijski pretpostavi ko bi i kada mogao da stvori tako moćan generator, a zatim da ga skloni duboko pod zemljom. Svima zajedno mogao bi da pomogne samo junak jedne od Šekspirovih drama: „Ima na svetu, moj gospodine, takvih tajni o kojima ni sanjali niste.“

Suza u Teslinom oku

Teslin toranj na Long Ajlendu izgledao je začuđujuće, kao ništa drugo viđeno do tada. Međutim, prava tajna i suština ove građevine nalazila se duboko ispod tornja. Iz centra široke betonske platforme, koja je služila kao temelj konstrukcije, vodile su drvene stepenice . Toranj i čitava okolina su brižljivo čuvani tako da niko osim Teslinih saradnika nije smeo da im priđe. Međutim, šta se nalazilo dole, na dnu stepenica, čak ni oni nisu smeli da znaju. Gospodin Šerf (Mr. Scherff), Teslin lični sekretar, nekom znatiželjnom novinaru je objasnio da stepenice vode ka jednom malom prolazu za drenažu, sagrađenom sa ciljem da čitav prostor oko tornja ostane suv. Neki od stanovnika Long Ajlenda, koji su pratili gradnju tornja, govorili su sasvim drugo.

Tvrdili su da stepenice vode ka iskopini sličnoj bunaru, na dubini koliko je toranj bio visok (56 m). Bunar je bio ozidan, a niz zid su postavljene kružne stepenice koje su vodile do dna. Odatle su, kažu, na sve strane građeni tuneli tako da je na kraju, ispod malog platoa na kome se nalazila kula, postojao sistem podzemnih prolaza.

Na osnovu istraživanja obavljenih da bi se bolje razumeli Teslini razlozi za gradnju podzemnih tunela, korišćeni su tekst objavljen u Brooklyn Eagle (8. februar 1902.), tekst iz dnevnika New York Times (27. mart 1904.) i rukopis Tesline odbrane patentne prijave za nove uređaje primenjene za gradnju Vordenklif tornja.

Toranj je bio visok 56 m, a u osnovi je imao 30 m. Posle završetka radova i postavljanjem ključnog uređaja „povećavajućeg transmitera (magnifying transmitter), „mogao bih da pošaljem elektotalas“, pisao je Tesla, „maksimalne snage od deset miliona konjskih snaga. Svu ovu snagu stvorio bih zahvaljujući transmiteru i nekim drugim mojim izumima, uz angažovanje samo sto konjskih snaga.“

Ono što je bio cilj njegovog projekta nalazi se u zaključku Tesline odbrane patenta: „Kada se otkrije istina o ovoj zamisli i eksperimentalno potvrdi i prizna, čitava naša planeta biće priključena, uz pomoć jedne male metalne kugle kao prijemnika, na neograničeni izvor električne energije. Nesagledive su posledice i drugih mogućnosti koje će pružati Vordenklif laboratorija: telegrafske poruke (koje niko neće moći da presretne i dešifruje, jer će biti kao misao), emitovanje zvuka ljudskog glasa (sa svim njegovim intonacijama i informacijom koju nosi), energija vodopada moći će da snabdeva svetlom, toplotom ili pokretačkom snagom svaki kutak planete, na moru, na kopnu ili visoko u vazduhu.

Ovako značajno ostvarenje zahtevalo je i sasvim nova teorijska, stručna i graditeljska znanja. Teslina patentna prijava sama po sebi svedoči da je u Vordenklif toranj ugrađeno mnogo toga što nauka do tada nije poznavala. Veliki deo se nalazio u podzemnim prolazima tornja. Od središta tornja je vodio bunar, dubok 36 m širok 3,6 m. Od dna bunara su prokopana 4 tunela, duga 30 m, a svi su bili povezani spoljašnjim, prstenastim tunelom.

„Podzemni deo“, pisao je Tesla, „imao je jednako važnu funkciju kao i nadzemni. Uz pomoć ovog sistema je trebalo da se toranj i laboratorija čvrsto povežu sa zemljom i njenim energijama. Zajedno sa metalnim cevima, instrumentima, sa iskopavanjem i podzidama, donji deo je koštao koliko i čitava nadzemna struktura. U zgradi pored tornja su se nalazile tri prostorije. U prvoj je bio smešten bojler, u drugoj motori i dinamo, a u trećoj su se nalazili mašinska radionica i laboratorija. Zbog fizičkog obima građevine, morali smo da koristimo i železnicu. Prevezeno je preko 50 t gvožđa i čelika, nekoliko desetina tona metalnih cevi i više kubika drvene građe. Za cilj kome smo težili, sve je to bila samo kap u moru, koliko materijalnog, toliko i duhovnog napora.“

Da bi ušao u zemljin energetski tok, Tesla je vodio računa o još jednom bitnom preduslovu. Toranj je morao biti postavljen na unapred proračunato mesto. To nije bilo prvi put da Tesla uzima u obzir položaj svoje buduće građevine. Vordenklif toranj i laboratorija u Kolorado Springsu zauzimali su isti harmoničan odnos prema ekvatorijalnom krugu. Čudesno je, međutim, da je takav princip eliptične lučne dužine prema ekvatoru poštovan i pri izboru mesta za gradnju Velike piramide!

Kako je izvedena ova složena matematička operacija, opisano je u knjizi Keti B. (Cathie B.), „Energetsko umrežavanje“ („Energy Grid“, 1997. strana 114). Za laičke istraživačke ambicije, dovoljna su dva osnovna geografska podatka. Vordenklif toranj se nalazi na 40 stepeni i 56 minuta severne širine i 72 stepena i 53 minuta zapadne dužine. Velika piramida je na 29 stepeni i 58 minuta severne širine i 31 stepen i 07 minuta istočne geografske dužine. (Uz pomoć ovih podataka, oba objekta se lako mogu videti uz pomoć Google Earth programa).

Odnos sva tri objekta prema ekvatoru ne može biti bez „dubljeg“ razloga. Za Teslu „to je bio osnovni, ako ne i presudan uslov za dovršenje projekta na Long Ajlendu. Ipak, ono što je pošlo za rukom Mojsiju i nekom nadmudracu u Visokom, velikom geniju se nije posrećilo. Svet nikada nije ugledao svu moć Vordenklif tornja - osim ako su u pravu oni koji veruju da je eksplozija nad Tunguzijom (30. juna 1908) predstavljala prvi Teslin eksperimentalni dokaz da njegov toranj može da proizvede neopisiva čuda. Ono što je Tesla godinama sanjao i u to uložio najbolje što je do tada znao, pretvoreno je u ruševinu, 1917. godine. Ostala je zgrada laboratorije, a od tornja, betonski temelj iz koga avetinjski vire samo žice i kablovi, kao ruke koje vape za nedodirnutom visinom.

Aleksandar Milinković

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja