TEMA BROJA - BLAGO PLANETE
Pripremio: M. Rajković
Koliko u našoj zemlji ima tzv. retkih i rasejanih metala, sve traženijih u novim tehnologijama
„Litijumska groznica“ od Jadra do Blaca
Otvaranjem rudnika jadarita kod Loznice iz koga se dobija litijum naša zemlja bi do 2020. godine trebalo da proizvodi 90 % evropske i 10 % svetske proizvodnje ovog retkog elementa u zemljinoj kori. To bi za privredni razvoj imalo značaj koji je pre jednog veka imalo otvaranje rudnika bakra u Boru, istakao je vladin zvaničnik pre koju godinu u Skupštini Srbije. Komapnija Rio Tinto, koja vrši istraživanja, rezerve jadarita u ovom lezištu procenjuje na 220 miliona tona. Koliko su sve ove brojke realne, pokazaće vreme, ali ostaje činjenica da je Srbiju zahvatila “litijumska groznica”, od Jadra do Blaca i jarandolskog basena kod Raške. I pitanje: koliko Srbija zaista ima tzv. retkih i rasejanih elemenata, koji su preko noći postali atraktivni i nezamenjivi u savremenim tehnologijama?
 Retki elementi su oni koji se retko nalaze u zemljinoj kori, čija je koncentracija ispod 0,01 %, glasila bi najsažetija geohemijska definicija. Ona Perelmanova, na primer, iz 1979: petnaest elemenata čini više od 99 % z emljine kore, a svi ostali od 0,2 do 0,3 % , kaže dr Jovan Kovačević, naučni savetnik Geološkog zavoda Srbije.
Geološka karta naše zemlje podeljena je na tri metalogentske zone: Karpato-balkanide na istoku, Srpsko-makedonsku masu na jugu i Dinaride na zapadu. Prvu karakteriše ruda bakra, južne oblasti olovo i cink (Trepča, Rudnik), zapadna područja hrom, nikl i bazične stene.
- Ovo su glavni nosioci mineralizacije ali njih uvek prate retki metali - ističe naš sagovornik. - U istočnoj Srbiji su zanimljivi elementi retkih zemalja, ima ih 15, koji se istražuju u poslednje vreme. Danas nove tehnologije ne mogu bez njih: zovu ih i nove netradicionalne minieralne sirovine .
Elementi retkih zemalja
Dr Jovan Kovačević rukovodi projektom „Istraživanja urana i elemenata retkih zemalja na području Plavna - Sikole“ u severoistočnoj Srbiji, koji je započet 2009. - Rezultati dobijeni prospekcijskim istraživanjima, uz primenu radiometrijskog premera izdanaka, snimanja lokalnih litostratigrafskih stubova, manjeg obima raskopavanja, uz zadovoljavajući obim laboratorijskih izučavanja, ukazuju da je reč o vrlo perspektivnom području sa aspekta iznalaženja retkih zemalja - navodi dr Kovačević.
Cilj projekta je da se, pored urana, analogno sličnim pojavama i ležištima u svetu, čitav ovaj prostor doistraži sa stanovišta ležišta torijuma i retkih zemalja koje ga prate, najčešće mineral monacit.
Tako su u relativno većem broju uzoraka registrovane anomalne (povećane) vrednosti selena, lantana, prazeodijuma, neodijuma, prometijuma, samarijuma, itrijuma, europijuma, gadolinijuma, terbijuma, disperzijuma, holmijuma, erbijuma, iterbijuma i lutecijuma . Najveći broj pojava elemenata retkih zemalja ima na terenima od reke Udubašnice do Zemne.
- Naročito se povećanim sadržajima izdvajaju selen (Ce), lantan (La), p razeodijum (Pr) i neodijum (Nd) mada, s obzirom na veliku tražnju koja je uslovila i veliku cenu na svetskom tržištu, ne treba zanemariti ni ostale elemente. Velika potražnja dala im je status starteške sirovine - navodi dr Kovačević, uz napomenu da je istraživanjima obavljenim 2012. godine u jurskim sedimentima potvrđeno prisustvo monacita.
Prema Kovačevićevim rečima, uz ranije dokazane ekonomske sadržaje urana (koga prati molibden), prostornu i genetsku vezu uran-torijum-monacit, može se reći da se jurski sedimenti na području lokaliteta Plavna mogu tretirati kao prostor sa izuzetno značajnim polimetaličnim mineralizacijama.
Dr Kovačević veli da su i sva druga naša metalična nalazišta, praktično, polimetalična, jer je takva sama struktura geološke građe naše zemlje. U Boru se, pored bakra vadi još sedam-osam metala i svi su oni iz grupe retkih. Tako je i u Majdanpeku i drugim glavnim rudnim nalazištima.
Svuda gde ima traga
- Alkalni ili laki metali, kao što su litijum (Li), rubidijum (Rb), cezijum (Ce), berilijum (Be), niobijum (Nb) uglavnom se nalaze u granitoidnim kompleksima naših granitoida - Cer, Motajica, Bukulja, Boranja, Surdulica - kaže mr Slobodanka Sudar, diplomirani inženjer geologije, stručni saradnik u Geološkom zavodu, koja je i sama istraživala retke i rasejane metale. - Negde ovih metala ima u povišenim sadržajima, tri-četiri anomalne vrednosti klarka (srednji sadržaj elementa u zemljinoj kori). Rubidijum i cezijum su vezani za vulkanite, a berilijum za pegmatite i ima ih na Pasjači. Inače, kod nas nema rude berilijuma, on se javlja u vidu koncentrata. Niobijum je, pak, vezan za riolite i njhove tufove ali i njih slabo ima.
 Kad je o litijumu reč, on je u zemljinoj kori zastupljen u količini od 0,0018 %, ali je, veli mr Sudar, i pored „male procentualne zastupljenosti veoma čest“. Za razliku od ostalih alkalnih metala, litijum se u prirodi nalazi u obliku silikata, a sadrže ga minerali: lepidolit, spodumen, ambligonit i petalit, od kojih neki i „služe kao polazna sirovina za njegovo dobijanje“. Nažalost, mi nemamo tehnologiju za proizvodnju litijuma, niti za detaljna istraživanja koja su i skupa i dugotrajna.
Postoje i tzv. rasejani elementi - indijum, kadmijum, galijum i drugi, koji su vezani za glavna rudna nalazišta. O njima postoje podaci iz ranijih istraživanja. „Ti rezultati su zadovoljavajući, može se konstatovati da tih retkih elemenata ima i da neki mogu biti ekonomski isplativi, npr., indijum, kadmijum, bizmut“, kaže inž. Slobodanka Sudar, autor Studije o potencijalnosti vulkanskosedimentnih stena retkih metala u Srbiji. Ona je istraživala u okolini Vranja i niškog, čačansko-kraljevačkog, rekovačkog i knjaževačkog basena, gde se pretpostavlja da postoje uslovi da se formiraju ležišta retkih metala.
Da bi bilo koja eksploatacija retkih metala bila ekonomski opravdana, moraju biti zadovoljena tri uslova: izvor, sredina kroz koju se vrši njihov transport i sredina deponovanja, naglašava dr Kovačević. - Ako jednog od ova tri faktora nema, nema ni ležišta. Kod nas su najčešći izvori granitoidi ili kisele vulkanske stene, razni rasedi i karakter voda i sredina deponovanja (minerali, glina, organska jedinjenja).
Inženjer Slobodanka Sudar veli da blago koje pretpostavljamo da imamo treba najpre istražiti, a to je skupo. - Ono što Geološki zavod trenutno može jesu osnovna istraživanja, zato sada ulaze strane kompanije. Uz određene metale: olovo, cink, bakar, mangan, antimon, molibden, zlato, srebro, koji pokrivaju najveći deo naših rudnih ležišta, moje je lično mišljenje da uvek treba da se pokloni pažnja i elementima pratiocima, a najčešći su to retki i rasejani metali. Germanijuma, npr., ima u nalazištima uglja, o čemu postoje studije iz ranijeg perioda. Svi ti retki metali nalaze primenu u preciznoj mehanici, avio-industriji, svemirskoj industriji, u nano-tehnologiji...“
- Reći da imamo enormne količine retkih metala, kao što se može čuti, nekorektno je jer stvarno nije tako. To bi moglo da se tumači dvojako: ili taj koji tako govori ne zna ili vrši propagandu ne bi li se domogao istražnih prava. Po geološkoj građi svih ovih retkih i rasejanih metala u našoj zemlji može da ima. To je zaključak istraživanja koja smo mi vršili, sve drugo može biti propaganda, kažu sagovornici Planete iz Geološkog zavoda.
M. Rajković
Visoke koncentracije
Na području Plavne sadržaji cerijuma - do 4460 ppm (= jedinica koja odgovara 1 g po toni), neodijuma - do 2955 ppm i lantana - do 2350 ppm predstavljaju vrlo visoke koncetracije, dok ostali elementi retkih zemalja, kao Dy, Cs, Er, Eu, Gd, Hf, Nd i dr. takođe imaju koncentraciju iznad normalnog geohemijskog fona. Jedino je lutecijum (Lu) prisutan u granicama fonskih vrednosti. |
(Ne)iskopano zlato
- Svrsishodnost istraživanja i eksploatacije mineralnih sirovina najbolje ilustruje primer zlata - kaže dr Kovačević. - U Srbiji trenutno ne radi nijedan rudnik zlata, a do sada je, najvećim delom kao nus-produkt, dobijeno oko 120 t ovog metala (procenjuje se da samo borska metalogenetska zona ima više od 400 t zlata). Po sadašnjoj ceni fine unce (1.200 $) vrednost do sada dobijenog zlata iznosi 4,5 milijarde dolara, što je dovoljno da se izvrši rekultivacija svih kopova na teritoriji Srbije do najvišeg nivoa. |
Sadržaj litijuma u stenama
Danas toliko traženog litijuma u magmatskim stenama ima od 0,5 do 40 ppm, dok neki graniti sadrže 179 ppm. Graniti vezani za pneumatolitsku aktivnost sadrže 460 do 690 ppm, grajzeni 1380 ppm, a sedimentne stene 5 do 66 grama po toni.
- Pokazatelji prisustva litijuma i bora su: tercijarni vulkanogeno-sedimentni baseni (jezerski baseni paleogene i neogene starosti; strukturno geološke karakteristike basena, kao što je raspored voda sa borom; povoljni genetski faktori, vulkanska aktivnost i prisustvo bornih komponenti u vodama i stenama - navodi mr Slobodanka Sudar. |
Uran i susedi
- Šteta je što su rudnici urana na Staroj planini zatvoreni. Cela jedna oblast u geologiji zove se nuklearna geologija. Starost jedne stene upravo se određuje preko radioaktivnih elemenata koji se nalaze u njoj. Period poluraspada tačno određuje kada je neka stena nastala. Arheolozi preko C 14 određuju starost kostiju... Istraživali smo ležišta nuklearnih sirovina sa stanovišta geo-ekologije. Postoji mogućnost da rudnici urana ožive, ali to zavisi od države. Mi samo možemo da kažemo da li u nekom nalazištu ima rude ili nema. Ako Rumuni imaju nuklearnu elektranu, Bugari takođe, postavlja se pitanje: zašto mi tu rudu ne izvadimo i njima prodamo kao svaku drugu robu? Onda mi taj uran možemo da zovemo rudno blago. Ovako, možemo da se pitamo čije je to blago ako se ne koristi - kaže dr Jovan Kovačević.
|
Jalovište - „tehnogena sirovina“
U okviru geološko-tehnoloških istraživanja otpadni materijal iz jalovišta (separacija i flotacija) se tretira kao„tehnogena sirovina“ iz kojeg se tehnološkim postupcima mogu dobiti korisni metali (Ge, Cd, Se, Te, In, Ga, Tl, Au, Ag). Jalovište na Rudniku skreće pažnju svakom ko tuda prođe Ibarskom magistralom. U ovom rudniku su eksploatisani olovo i cink, vađen je bakar, volfram, a naročito srebro, ali u jalovištu pored puta ostale su ogromne količine metala koje nismo bili sposobni da izvučemo (germanijum na primer). Prema rečima mr Slobodanke Sudar, tek sada možemo da sagledamo koje su rezerve i sadržaji retkih metala u toj jalovini. Pored rudnika „Rudnik“, geo-ekološka istraživanja treba usmeriti i na kopove u kojima je eksploatacija stala a ima opravdanih ekonomskih razloga da se u budućnosti nastavi, kao što su „Kiževak“ (Raška), „Lece“ (kod Medveđe), „Blagodat“ kod Vranja, Veliki Majdan kod Krupnja.
|
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
|
