MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 68
Planeta Br 68
Godina XII
April - Maj. 2015.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Br. 68 Glavni naslovi

SUMMARY

Planeta No 68
ENGLISH Summary

  Tekst

Ljiljana JemuovićMEDICINA

doc. dr Ljiljana Jemuović, infektolog i gastroenterohepatolog

Virusni hepatitisi

Hronični hepatitis C – izlečiva bolest

Virusni hepatitisi u svojoj lepezi imaju i „dečju bolest“ – hepatitis A – ali i vrlo ozbiljne hronične bolesti koje teško oštećuju jetru. Epidemiološki je posebno zanimljiv hepatitis izazvan virusom C, koji može decenijama asimptomatski da razara jetru, i obično se otkriva slučajno, u već poodmakloj hroničnoj fazi. Kako izbeći ovu vrlo prisutnu, ali podmuklu opasnost, objašnjava doc. dr Ljiljana Jemuović, infektolog i gastroenterohepatolog u BelMedic-u

Pripremila: Gordana Tomljenović Tekst

dr Marko MilosavljevićMEDICINA

dr Marko Milosavljević, specijalista dečje (urološke) hirurgije

Dečja urologija

Obrezivanje čuva zdravlje

Veliki deo svetske populacije tradicionalno se opredeljuje za obrezivanje (cirkumciziju) muške dece, što je, prema nekim savremenim istraživanjima, najbolja brana od razvoja urinarnih infekcija i seksualno prenosivih bolesti. Dr Marko Milosavljević, specijalista dečje (urološke) hirurgije, saradnik BelMedic-a, objašnjava kada treba primeniti cirkumciziju

Pripremila: Gordana Tomljenović Tekst

EVOLUCIJA

Život u morskom dnu

Hiljadama godina ispod morskog dna

Da li je moguća evolucija bez reprodukcije? Bakterije koje žive stotinama metara ispod morskog dna nose više genetskih promena od bakterija koje su bliže površini, iako se mikrobi ne razmnožavaju i ne potpadaju pod proces prirodne selekcije u tradicionalnom smislu.
Istraživanjima u proteklih trideset godina utvrđeno je da život postoji i na dubinama od nekoliko kilometara ispod kopna i morskog dna. Ili, još preciznije, život nekako opstaje jer je nivo ishrane toliko slab da mikrobi jedva mogu da funkcionišu. U stvari, ćelije pokazuju tako malo znakova života da su naučnici tek 2011. potvrdili da su mikrobi u sedimentima ispod površine zaista živi.

Pripremio I.Jakšić

Tekst

EGZOTIČNI NARODI

Surme

Borbe štapovima i ploče u ustima

Surma je zajednički naziv za više etnički i lingvistički srodnih plemena na jugozapadu Etiopije i na području odnedavno nezavisne države Južni Sudan. Poznavaoci prilika ovih plemena uporedo koriste izraze Surma i Suri.

Pripremio: Oliver Klajn

Tekst

KVANTNA MEHANIKA

Neuhvatljiva realnost

Info s kraja na kraj vasione

Fiziku 20. veka okarakterisala je pojava dve revolucionarne teorije: Ajnštajnove teorije specijalne i opšte relativnosti i kvantne mehanike. Prva teorija opisuje fizičke događaje u makrokosmosu dok je za drugu teoriju rezervisan svet malog, odnosno mikrokosmos. Da bi se dobila jedinstvena teorija prirode tzv. M teorija ili „teorija svega“ potrebno je ujediniti obe teorije. Međutim, svi pokušaji da se ujedine ove dve teorije nisu urodili plodom. Sam Ajnštajn je poslednje godine svog života proveo u traganju za jednom jedinstvenom teorijom ali bez rezultata. Svaki pokušaj spajanja ovih teorija dovodio je do stvaranja matematičkih beskonačnosti.

Pripremio: Vladimir Jeftić

Tekst

OTKRIVANJE SVEMIRA

Radarsko snimanje asteroida

Pogled do ivice Sunčevog sistema

Sunčev sistem čine brojna tela veoma različitih veličina koja kruže oko svoje matične zvezde Sunca. Osim većih tela, planeta i njihovih satelita, Sunčevu porodicu čine i veliki broj relativno manjih tela koja su uglavnom grupisana u dva velika pojasa: asteroidni pojas između Marsove i Jupiterove orbite i Kjuiperov pojas ledenih asteroida, planetoida i malih planeta dalje od Neptunove orbite, odakle dolaze kratkoperiodične komete. Dugoperiodične komete dolaze sa znatno veće udaljenosti, iz veoma razuđenog Ortovog oblaka ledenih asteroida koji su toliko daleko da su nedostupni za bilo kakva posmatranja. Poseban naučni interes je usmeren prema asteroidima glavnog pojasa između putanje Marsa i Jupitera.

Pripremio: Dragan Lazarević

Tekst

ASTRONOMIJA

Kosmičke izbeglice

Bekstvo po kosmičkom bezdanu

Od čega i kuda beže zvezde? Najbrža ikada izmerena, koja jureći brzinom od 12.000 k m/sec (ili 43 miliona k m/h ), upravo napušta Mlečni put! Da je krenula sa Zemlje, do Meseca bi stigla za pet minuta..
Astronomi su upravo razglasili da jedna bez imena zvezda (zavedena u spisima kao US 708 ), napušta Mlečni put u svekolikoj mrklini n ajvećom ikada izmerenom brzinom : 12.000 k m/sec ! Tako se za pet minuta sti že do Meseca. Sasvim je izvesno da joj toliko brzi beg omogućuje da napusti jedno od najbrojnijih sestrinstava u kosmosu, sastavljeno od 300 milijardi kresnica. Drugim rečima, da je nijedna sila neće natrag vratiti.

Pripremio: Stanko Stojiljković

Tekst

AERONUTIKA

Let oko sveta na solarni pogon

Epsko putovanje lakokrilog aviona

Nakon prvog leta braće Rajt, kroz jedanaest decenija leta aviona mnoge granice su pomerane, avioni su postajali brži i veći, mogli su leteti na većoj visini i preleteti sve veća i veća rastojanja. Dosad su svi avioni imali jednu zajedničku karakteristiku: bila su im potrebna fosilna goriva za let... I tako sve do pojave Švajcaraca Bertrana Pikara i Andrea Boršberga i njihovog projekta Solar Impuls...

Pripremio: Darko Mladenović

Tekst

ISTORIJA AVIJACIJE

Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije

Od nasleđenog do najmodernijeg

U sastavu oružanih snaga Kraljevine SHS/Jugoslavije od kraja 1918. delovalo je i vojno vazduhoplovstvo. Za nepune 22 godine, ono je prešlo put od male jedinice ranga puka do složenog sistema samostalnog roda vojske, koji se početkom 1941. sastojao od 4 vazduhoplovne brigade sa 8 pukova, 2 samostalne vazduhoplovne grupe, više školskih i drugih jedinica i službi, 1800 vazduhoplovnih oficira, oko 2000 pilota i oko 940 aviona svih tipova.

Pripremio:Tekst je preuzet iz knjige„Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji”,

Tekst

NANOTEHNOLOGIJA

Manipulacija materijom

Fabrika veličine atoma?

Čovek se od davnina interesovao za objekte beskrajno malih veličina. Ipak, njihova manipulacija je ostvarena tek nedavno. Nanotehnologija se pojavila kad su naučnici mogli da vide pojedinačne atome i molekule, zahvaljujući saznanjima o ponašanju materije na nanoskali. Manipulisanjem pojedinačnih molekula i atoma, nanoinženjeri su u stanju da naprave materijale s jedinstvenim osobinama, koji obećavaju brz napredak u svakoj grani industrije.

Pripremio: M. R.

Tekst

KOSMOLOGIJA

Kanadski naučnici predložili novu teoriju nastanka univerzuma

Velikog praska nije bilo

Dok su u Evropskom centru za nuklearna istraživanja (CERN) u Ženevi fizičari sve uvereniji da događaji zabeleženi u Velikom hadronskom sudaraču (LHC) polako potvrđuju standarni model u fizici, iako on opisuje samo 5 odsto univerzuma, kanadski naučnici Ahmet Farag Ali (iz Gize, Egipat) i Saurya Das (Letherbridge, Kanada) predložili su teoriju prema kojoj svemir nije nastao iz Velikog praska. Das i Faraga su svoj model opisali u radu “Cosmology from quantum potential” i publikovali u prestižnom časopisu “Physics Letters B 741” (2015).

Pripremio: M. R.

Tekst

ŠTEDNJA ENERGIJE

Energetska efikasnost u stanu

Srpsko domaćinstvo troši više od nemačkog

Energetska efikasnost, obnovljivi izvori energije, očuvanje životne sredine, klimatske promene, efekti staklene bašte… termini su koji su sve prisutniji u našem svakodnevnom rečniku. Šta pokriva pojam energetska efikasnost? Reč je o više aktivnosti usmerenih na domaćinsko upravljanje energentima u makro i mikro sistemima. Najkraća definicija energetske efikasnosti mogla bi da bude: zadržati dostignuti životni standard a ipak trošiti manje energenata (fosilnih goriva - uglja, gasa i nafte, vetro i energije vode). Na prvi pogled, protivrečni i neostvarljivi zahtevi a ipak mogući i realni.

Pripremio: Msc. Jozef Baruhović

Tekst

A RHITEKTURA

U klapanje u prirodno okruženje

Svetlo, vazduh, zeleni svet

Dela i prostorne konstrukcije Normana Fostera rezultiraju ogromnim uštedama finansijskih sredst a va ; odlikuj u ih ušteda energije, prirodno osvetljenje i ventilacija, korišćenje atmosferske vode u sistemima za grejanje i hlađenje, primena recikliranih materijala.
Primena najnovij ih saznanja o graditeljstvu i brojn a otkrića o materijalima uveliko vladaju razvijenim svetom . I - što su bogatiji to su štedljiviji i racionalniji u gradnji , korišćenju energije i razvijanju obnovljivih izvora energije.

Pripremila: Dr arh. Mirjana Lukić

Tekst

BIODIVERZITET

U vreme otopljavanja

Promene klime i opstanak vrsta

Pitanje klimatskih promena, njihovog uzroka i čovekovog uticaja, predmet je spora među naučnicima. Deo naučnika veruje da taj uticaj ne postoji i da su se one oduvek dešavale, izazvane prirodnim mehanizmima. Međutim, poput većine njihovih kolega u svetu, klimatolozi i biolozi Škole za opstanak iz Beograda smatraju da je klima već drastično promenjena i da će nastaviti da se menja, ali da je čovečanstvo dužno da uspori i ublaži negativne posledice smanjenjem uticaja antropogenog faktora. Jedna od ključnih posledica klimatskih promena jeste i negativan uticaj na raznovrsnost života na Zemlji.

Pripremila: Dubravka Marić, Snimci: Saša Preradović

Tekst

GEOLOGIJA

Zemljino magnetno polje

Prirodne pojave ili haos

Izgled Zemlje se menjao tokom 4,6 milijardi godina njenog postojanja. Planine su se izdizale i vremenom erodovale, kontinenti i okeani su se pomerali i preseljavali na velika rastojanja. Zemljinu prošlost odlikuju i velike klimatske razlike - od izuzetno hladne i skoro potpuno prekrivene ledom do veoma tople. Ove promene su se obično dešavale sporo da bi se mogle primetiti tokom trajanja jednog ljudskog života, a mnoge se dešavaju i danas. Događaji koji su se smenjivali na Zemlji doveli su do nastanka i evolucije živog sveta koje u vidu okamenjenih ostataka-fosila možemo proučavati na površini planete. Međutim, jedna od krupnih promena u unutrašnjosti Zemlje koja sve više zaokuplja pažnju ali i stvara brige savremenom čoveku je promena zemljinog magnetnog polja (geomagnetnog polja).

Pripremila: Dr Gordana Jovanović

Tekst

MIKOLOGIJA

Fotoreportaža

Šumski lampioni

Ako krenemo da ljuštimo tajnu po tajnu s organizama koji se zovu gljive, a tih tajni ima vrlo mnogo, doći ćemo i do neverovatne malo kome poznate osobine - luminiscencije gljiva.
U rečniku stranih reči za bioluminiscenciju se kaže da je to svetlenje živih organizama (napr. svitaca, algi, bakterija, gljiva i nekih riba), odnosno luminiscencija je svetlenje živih organizama usled nekih hemijskih procesa koji se odvijaju u njihovom telu.

Autor teksta i fotografija : I. Hadžić

Tekst

RETKE VRSTE

Fosa

Ma čka ili pas? Mungos!

Fosa je pomalo bizarnog izgleda: telo joj je kao kod mačaka a njuška je slična psećoj. A nije ni jedno ni drugo. Reč je o endemičnoj životinjskoj vrsti sa Madagaskara. Njen stručni naziv je Cryptoprocta ferox. Ime joj je dao engleski zoolog Benet u prvoj polovini 19. veka.

Pripremio:Oliver Klajn

Tekst

IZLOŽBE

Josif Pančić

Putovanja velikog naučnika

Do kraja aprila u Galeriji Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu, posetioci mogu pogledati izložbu pod nazivom 'Putovanje. Josif Pančić (1814-1888)'. Tamo mogu naći i istoimenu publikaciju o njemu (ilustrovanu sa više od 60 fotografija Pančićevih biljaka, snimljenih za ovu priliku) i pogledati video-prezentaciju 'Pančićevi putokazi'.

Pripremila: Dubravka Marić

Tekst

TEMA BROJA - Indija, od Veda do Marsa

Naučne ustanove

Do srca atoma

Još pre oko četiri hiljade godina, u na području planinskog venca Girnar u današnjem Gudžaratu, na zapadu Indije, postojali su složeni irigacioni sistemi i veštački rezervoari. Nedugo potom, stari Indijci počeli su da koriste veštačke kanale, prvi posle mesopotamske civilizacije. U Gudžaratu je drevni grad Lotal u kojem se nalazi jedan od najranijih dokova za prihvat brodova, iz vremena oko 2400. godine p.n.e. To je nazvano civilizacijom u dolini Inda tokom bronzanog doba.

Pripremio: O.K.

Tekst

TEMA BROJA - Indija, od Veda do Marsa

Naučne ustanove

Mumbaj srce nauke

Pored poznate reputacije da je “najmnoljudnija demokratija” u svetu, Indija ima veoma dugu tradiciju u nauci. Njihove poznate škole i univerziteti od kojih mnogi potiču iz perioda kad i veliki broj evropskih univerziteta, dali su ogroman broj vrhunskih naučnika. Može da se kaže da su mnogi od tih indijskih naučnika svojim naučnim dostignućima zadužili svetsku nauku

Pripremio: Prof. Petar Adžić

Tekst

TEMA BROJA - Indija, od Veda do Marsa

Kosmos

Na Mesec po helijum

Prve svemirske aktivnosti u Indiji javile su se početkom 1960-tih godina kada je osnovana nacionalna komisija za istraživanje svemira INCOSPAR. U Thumbi, na samom jugu Indije, blizu Zemljinog magnetskog ekvatora, izgrađena je baza za lansiranje atmosferskih i suborbitalnih raketa TERLS (Thumba Equatorial Rocket Station).

 

Tekst

TEMA BROJA - Indija, od Veda do Marsa

Matematika

2588 - ukupni period vremena

Još u praistoriji postojala je matematička svest na indijskom potkontinentu , koja je više bila praktična nego teorijska. To se vidi na primeru cigli koje su koristili, čije se ivice odnose u razmeri 4:2:1 . Jedinice težine su bile izražene u razlomcima 1/20, 1/10, 1/5, 1/2, 1, 2, 5, 10, 20, 50, 100, 200, i 500 a osnovna jedinica je današnjih 28 gr. Takođe znali su i osnovne geometrijske oblike kao što su heksaedri , cilindri, korneti

Pripremio: Borka Marinković

Tekst

TEMA BROJA - Indija, od Veda do Marsa

Nuklearna istraživanja

Meteorski uspon atomista

Začetnik indijskog nuklearnog programa dr Homi Jehangir Bhabha, rodom iz Mumbaja, prvih dvadesetak naučnih radova objavio je u vremenu 1938-1940. Širom sveta poznat je po teoriji elektromagnetnih kosmičkih pljuskova i po relativističkoj teoriji elektronsko-pozitronskog rasipanja.

 

Tekst

TEMA BROJA - Indija, od Veda do Marsa

Matematika

Tvorci arapskih brojeva

Istoričari nauke pominju period od pre 35000 do 20000 godina kao prapočetak matematike, ako se tako može nazvati pojava brojanja (verovatno 1, 2, mnogo) na teritoriji Afrike. Međutim, pravim počecima matematike možemo smatrati sumersko-vavilonsku matematiku nastalu na teritoriji danšnjeg Iraka, u Mesopotamiji, oko 3500. do 3300. godine pre nove ere. Na Indijskom potkontinentu, na kome je takođe nastala jedna od velikih drevnih civilizacija, samonikla je i matematička tradicija, nezavisna od prapočetaka matematike severno od Himalaja i u porečju dve Eufrata i Tigra.

Pripremio: M. R.

Tekst

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

INDIJA, OD VEDA DO MARSA

Sa hiljadama godina tradicije na mnogim poljima ljudske delatnosti, danas „najbrojnija demokratija sveta“ i druga po broju stanovnika, država u kojoj se govore 23 zvanična jezika i u kojoj se ističu četiri osnovna verska opredeljanja, Indija je daleko od pustolovnih priča koje se pamte iz rane mladosti.
Ova savremena država je među tri najveće ekonomije sveta po rastu BDP, spada među privredno najbrže rastuće sredine i druga je po brojnosti radne snage.
Polovinom prošlog veka u Indiji su iznikli brojni naučni instituti a tamošnje obrazovne institucije već dugo vremena su u samom vrhu po kvalitetu nastava. To je učinilo da je Indija danas među vodećim silama na polju nuklearnih istraživanja i osvajanja svemira. Za razliku od drugih svemirskih sila, do Marsa su jedini stigli iz prvog pokušaja.



SADRZAJ PLANETA Br 68

 

ČASOPIS PLANETA Br 68

SARADNICI NA BROJU

Saradnici: Jozef Baruhović, Vesna Bosanac, Branislav Čabrić, Milan Đurić, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Ilijana Jakšić, Vladimir Jeftić, Vladimir Jelenković, Oliver Klajn, Nadežda Krstić, Dragan Lazarević, Mirjana Lukić, Dubravka Marić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Danijela Mitrović, Darko Mladenović, Boris Naumović, Ivana Preković, Barbara Radulović, Miloš Rastović, Mićo Tatalović, Gordana Tomljenović, Zdenko Štromar

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Zdenko Štromar
Internet: Dragan Bogdanović

IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o.
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510

 

Sledeći broj izlazi 1. Juna 2015g.


  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters


»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 68 naslovna
Planeta Br 68
Godina XII
April - Maj. 2015.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2015. PLANETA