NAUČNICI

Pripremio: Miloslav Rajković

Dr Debora Šijački, astrofizičar, Institut za astronomiju Univerziteta Kembridž

Nastanak kosmičkih struktura

Sredinom leta, grupa naučnika sa Harvarda, MIT, Prinstona, Hajdelberga i Kembridža izazvala je veliko uzbuđenje u svetskim medijima radom o detaljnoj vizuelizaciji formiranja svemira. Jedini predstavnik Kembridža bila je dr Debora Šijački, naše gore list, docent Astronomskog instituta ovog prestižnog učilišta. Tim povodom gostovala je u udarnoj emisiji Bi-Bi-Sija vesti iz nauke.

Dr Debora Šijački, astrofizičar,

Iako je rođena u Beogradu, našoj naučnoj javnosti, s izuzetkom astronoma i astrofizičara, ime Debora Šijački je gotovo nepoznato. To se, međutim, ne može reći i za njeno prezime. Deborin otac, akademik Đorđe Šijački, vodeći je svetski stručnjak za teoriju reprezentacija SL(nR) grupa simetrije i njenu primenu u fizici čestica, polja i gravitacije.

Debora je odrasla na Dorćolu, u nekada kosmopolitskom jezgru srpske prestonice. Tu je završila osnovnu školu i gimnaziju i već u tim danima ušla u svet fizike i astronomije. Čitala je “Vaš prijatelj atom” ili “Kosmos” Karla Sagana (Carl Sagan), knjige koje umeju da pokrenu naučnu imaginaciju.

- Za astrofiziku sam se zainteresovala u gimnaziji, provodila sam vreme na predavanjima u planetarijumu i na posmatranju neba na Narodnoj opservatoriji na Kalemegdanu. Boravila sam više puta u Petnici, a prve korake u istraživanju napravila sam u Astronomskoj opservatoriji na Zvezdari, gde sam pod rukovodstvom prof. Ištvana Vincea merila ekvatorijalnu brzinu rotacije Sunca - priča o svojim počecima u nauci.

Bilo je to vreme kada su se pojavile fascinantne fotografije sa Hablovog teleskopa koje su je konačno usmerile prema dalekim i tajanstvenim galaksijama.

-Moja veza sa Hablovim teleskopom i Američkom svemirskom agencijom (NASA) - kaže Debora - munjevito je napredovala, od atraktivne fotografije mesta stvaranja zvezda na koricama maturskog rada do toga da sam 2010. godine dobila prestižnu stipendiju za mlade naučnike koja nosi Hablovo (Hubble) ime, kao jedan od 17 istraživača iz celog sveta.

Otac Đorđe Šijački, teorijski fizičar, umnogome je uticao na najstariju kćerku da krene njegovim putem. Debora se seća da joj je otac čitao zanimljive delove iz naučnih radova i knjiga.

- Umeo je da prilagodi svoje priče mom uzrastu, da prikaže fiziku kao osnovu svih zbivanja. Naročito je znao mnogo interesantnih detalja i anegdota iz biografija poznatih fizičara, a neke od njih je lično poznavao. Tako se fizika za mene pretvorila u čitav šareni svet, u interaktivnu slikovnicu, koja je rasla i sazrevala zajedno sa mnom. Majka Jelena, psiholog, takođe mi je davala bezrezervnu podršku svojom ogromnom energijom i optimizmom. Bio je to preko potreban ‘vetar u leđa' u momentima sumnji i neverice.

Student generacije u Padovi

Školovanje je nastavila u Padovi. Stari univerzitetski grad stekao je slavu kao astronomski centar renesansne epohe, u kome je radila plejada velikih astronoma, s besmrtnim Galilejem na čelu. Atmosfera te velike tradicije bila je posebno inspirativna, veli Debora. Pomogla joj je, kako kaže, da osnovne studije završi kao student generacije.

U istraživačkom radu naročito je privlače kosmičke strukture.

Inauguracija u Padovi

- Moje istraživanje kosmičkih struktura počelo je u vreme mog diplomskog rada, u kome sam se, pod rukovodstvom prof. Tormena ( Giuseppe Tormen) , bavila analizom simulacija jata galaksija. Taj rad mi je otvorio vrata Maks Plank instituta za astrofiziku u Garhingu kod Minhena, gde sam doktorirala pod vođstvom čuvenih profesora Vajta (Simon White), direktora Instituta, i Špringela (Volekr Springel) koji je postao svetski slavan sa svojom simulcijom kosmosa nazvanom Millenium .

Doktorsku disertaciju je odbranila s najvišom ocenom, što uspeva vrlo mali broj doktoranada, zašto je dobila prestižnu Oto Han (Otto Hahn) medalju Društva Maks Plank (Max Planck).

Proboj u numeričkoj kosmologiji

Stekavši doktorat na Maks Plank institutu, primljena je na ništa manje čuveni Institut za astronomiju u Kembridžu ( Cambridge ), koji je osnovao Fred Hojl (Hoyle). Dobija stipendiju za astrofiziku iz Fonda za nauku i tehnologiju engleske vlade. Naporan rad u međunarodnoj saradnji rezultirao je istraživačkom pozicijom u Centru za astrofiziku Univerzitata u Harvardu i Hablovom stipendijom. U tom periodu sarađuje sa prof. Hernkvistom (Lars Hernquist). Uz veliku podršku prof. Loeba (Avi Loeb), direktora Instituta za teoriju i računarstvo u Harvard-Smitsonijen centru, napravili je “proboj u numeričkoj kosmologiji na svetskom nivou”, što joj je omogućilo da dobije “ogromno” vreme na superkompjuterima širom planete.

Njen boravak na Harvardu skratila je ponuda stalne pozicije “lecturer” (pandan zvanju docenta) na Institutu za astronomiju na Kembridžu - koja se ne odbija. To joj je donelo pune ruke posla, ali i ogromno zadovoljstvo da radi ono što najviše voli.

- Pored istraživanja, zaokupljena sam predavanjima, vođenjem grupe od šest doktoranda i jednog ‘postdoka', predsedavam Komisiji za računarstvo visokih performansi, konkurišem za istraživačke projekte. Bavim se i popularizacijom nauke i, naravno, gomilom zamornih profesorsko-administrativnih obaveza (prijem studenata, doktoranada i postdoka, razne stručne komisije itd.). Prošle godine sam organizovala međunarodnu konferenciju na kojoj su učestvovali najznačajniji svetski eksperti iz numeričke astrofizike.

Simulacija razvoja kosmosa

Debora Šijački objašnjava i kako je angažovana na projektu koji je izazvao toliku medijsku pažnju:

- Rad na simulaciji “Illustris”, najverodostojnijoj simulaciji razvoja kosmosa, počeo je za vreme mog boravka na Harvardu. Grupa istrazivača sa Harvarda, MIT, Prinstona, Kembridža, Hajdelberga, koji su imali najznačajnije rezultate u simulacijama kosmosa, okupila se da obezbedi kritičnu masu za kvalitativni proboj na tom polju - priča Debora, koju je njena svetska ekspertiza na simulacijama crnih rupa kvalifikovala za člana ovog prestižnog tima. - Bila je to i dopunska motivacija da se dokažem daljim radom . Dvogodišnji naporan rad je rezultirao značajnim otkrićem, koje je publikovano u časopisu “Nature”. To je postala udarna vest u uticajnim medijima kao što su: BBC, “The Guardian”, “New York Times”, CNN, “Le Mond”, “Le Figaro”, “Der Spiegel”..., a ja sam, kao ‘engleski' predstavnik, imala ekskluzivni intervju na vestima BBC televizije i radija. Istraživanja ovog tima sve više napreduju i u toku je priprema niza radova za najuglednije časopise.

O fenomenima koji je primarno interesuju

- Od učeničkih dana bila sam fascinirana svemirom, kvazarima, galaksijama i zvezdama. Što sam o ovim fenomenima više saznavala, to je i moje interesovanje da ih istražujem bivalo veće. Moj istraživački duh je podsticala i želja da lično doprinesem razumevanju nastanka i razvoja kosmosa. Trenutno me najviše zanima veza između crnih rupa i galaksija koje ih okružuju i kako se njihova zavisnost razvijala u toku istorije kosmosa od najranijeg perioda do sadašnjeg vremena. Direktno sam dokazala da crne rupe imaju krucijalnu ulogu u određivanju oblika i osobina galaksija u celosti i sada istražujem razne načine na koje crne rupe menjaju termodinamička svojstva galaksija.

Debora Šijački trenutno radi na formiranju novog međunarodnog konzorcijuma istraživača koji će se baviti pomenutim problemima.

Ime Debora se pominje u starozavetnoj Knjizi o sudijama (gl. 4 i 5, u Daničićevom prevodu: Devora). Bila je proročica. Za nju se kaže da je bila „vatreni duh“. To ime na hebrejskom, inače, znači pčela.

- Mislim da je višedecenijska saradnja moga oca sa prof. Juvalom Ne'emanom, velikim izraelskim fizičarem, nekako uticala, možda ne toliko na moje ime, koliko na celu porodicu. Ne'eman je bio ne samo veliki naučnik, nego i izvanredan erudita, vrlo inspirativna ličnost. Kako sva biblijska imena imaju svoju simboliku, nadam se da ću opravdati ime „pčele vatrenog duha“ - poručuje Debora Šijački.

Miloslav Rajković

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"