MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 103 | DUBOKI SVEMIR
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 103
Planeta Br 103
Godina XIX
Januar-Februar 2022.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 105
Maj. 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TESLA

 

Vladimir Jelenković

Ideja fontane

Voda u pokretu

 


Teslin maštoviti um nije se zaustavio samo na polju elektrotehnike, radiotehnike i mašinstva. Genijalni pronalazač ostvario je i patente iz domena vazduhoplovstva, a njegova dva pronalaska koji su mu priznati - ali ih nikada nije zaštitio - odnose se na hemijsku tehnologiju. Ipak, jedan od njegovih pronalazaka, koji se u značajnoj meri razlikuje od svega drugog čemu je veliki pronalazač posvetio najveći deo svog stvaralačkog opusa jesu fontane.

TESLA

Teslina fontana ispred Muzeja Nikole Tesle u Beogradu

Fontane predstavljaju arhitektonske i, vrlo često, vajarski oblikovane objekte. Koriste se namenski, kao izvor vode za piće, i iz estetskih razloga, za ukrašavanje gradskih trgova, parkova, vrtova ili unutrašnjih prostora različitih objekata. Za fontane se koristi voda koja pritiče iz prirodnih izvora ili iz rezervoara i vodovodnih instalacija. Prvobitne fontane su se bazirale na jednom izvoru vode koji bi se slivao u određeni bazen, a zatim odlivao. Danas su fontane često mnogo složenije, sa više izvora i bazena i komplikovanijom arhitekturom i infrastrukturom.
Fontane imaju dugu tradiciju. Građene su još pre pet hiljada godina u Mesopotamiji, a kasnije se javljaju u drevnoj Grčkoj i širom Rim

skog carstva. Potom se grade u starohrišćanskom i vizantijskom razdoblju, a u gotici se razvio tip javnih fontana smeštenih na gradskim trgovima, sa bogato razvijenim arhitektonskim ukrasima. U doba renesanse i baroka, fontane dobijaju maštovite oblike, a u drugoj polovini 19. veka, sa usavršavanjem hidrauličnih sistema, podižu se velike reprezentativne fontane.

TESLA

Crtež fontane u okviru patentne prijave koju je Tesla podneo Patentnom zavodu SAD, 28. oktobra 1913. godine

Nova lepota velike mase vode

Fontane mogu biti jednostavnih oblika, izrađene od prirodnog kamena, ali mogu biti i veoma raskošne arhitektonske konstrukcije, ukrašene bogatim vajarskim ostvarenjima. Igra vode sastoji se od jednog ili više mlazeva kao i vodoskoka i kaskada, uz raznovrsno korišćenje veštačke rasvete. Za razliku od tih uobičajenih rešenja, gde se voda raspršivala ili u mlazevima izbacivala u različitim dekorativnim oblicima, Teslina fontana, za ono vreme potpuno novog tipa, trebalo je da donese i novu lepotu. Kako sam Tesla navodi, lepotu sadržanu „u fascinantnom prizoru velike mase vode u pokretu, pri čemu se stiče utisak velike snage“. Njegova fontana omogućila bi „stvaranje lepih i upadljivih prizora korišćenjem osvetljenja i određenog broja kaskada“, a sve to uz relativno mali utrošak energije.
U patentnoj prijavi od 28. oktobra 1913. godine, Tesla navodi da “otkriće ima neograničeno polje upotrebe u privatnim stanovima, hotelima, pozorištima, koncertnim halama, bolnicama, akvarijumima i posebno na trgovima, u baštama i parkovima gde se može izvesti na razne načine tako da pruža veličanstven prizor, zanosniji i podsticajniji za publiku od sadašnjih beznačajnih prizora“.
U istoj patentnoj prijavi, na osnovu koje je Patentni zavod SAD Tesli odobrio patent fontane tek 13. oktobra 1914. godine pod brojem 1,113,716, Tesla navodi:  Da bi se dobila predstava o rezultatima ostvarenim pogodno napravljenim malim uređajem, može se tvrditi da primenom samo 1/25 konjske snage na vratilu i pretpostavljeno dizanje od osamnaest inča, više od sto galona u minutu može se pokrenuti, da se preliva debljinom fluida od približno pola inča, preko proširenog vrha cevnog voda, prečnika jedne stope. Kako je cirkulacija veoma brza, ukupna količina potrebne tečnosti je srazmerno mala. Obično jedna desetina od one isporučene u minuti biće dovoljna.

TESLA

Crtež vertikalnog preseka Tesline fontane od 10. juna 1913. godine

Najstariji sačuvani dokument koji govori o početku Teslinog rada na fontanama je crtež vertikalnog preseka fontane. Tesla ga je načinio 10. juna 1913. godine. Crtež načinjen grafitnom olovkom na pausu prikazuje njegovo idejno rešenje dvostepene kaskadne fontane, koja je ukrašena dekorativnim biljnim aranžmanima i arhitektonskim ukrasima.
Nekoliko godina, sa povremenim prekidima, u drugoj deceniji 20. veka Tesla je radio i razvijao više modela svojih fontana. Bogata arhivska građa sačuvana u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu svedoči o Teslinoj velikoj posvećenosti ovom na prvi pogled manje značajnom delu njegovog ukupnog stvaralačkog opusa. Brojne skice i tehnički crteži, niz proračuna vezanih za izračunavanje dimenzija elemenata konstrukcije fontana, parametara protoka fluida i karakteristika pogonskog motora, kao i precizno osmišljene modifikacije i konstruktivna poboljšanja, govore da je i u ovom delu svog stvaralaštva Tesla uneo svu svoju pronalazačku strast i energiju.

Saradnja sa Luisom Tifanijem

Tesla je, vrlo brzo po podnošenju patentne prijave za fontanu, tražio mogućnost da realizuje svoj novi pronalazak. Svoj model kaskadne fontane, zasnovane na novom principu, ponudio je Luisu Tifaniju, poznatom dizajneru, vlasniku Studija „Tifani“ i tvorcu posebne tehnike izrade vitraža.
Činjenica da je Luis Komfort Tifani smatran pionirom u domenu primene električne struje u dizajnu enterijera, svetiljki i fontana, svakako je bila presudna da Tesla potraži partnera u novom poslu upravo u ličnosti koja je više nego dobro razumela sve mogućnosti koje pruža ono čemu je Tesla posvetio svoj rad prethodnih trideset godina.
Značajan događaj za obojicu genijalnih stvaralaca svakako je bila velika „Kolumbijanska izložba“, održana u Čikagu 1893. godine povodom obeležavanja 400. godišnjice Kolumbovog otkrića Amerike. Na ovoj najvećoj i poslednjoj u nizu velikih svetskih izložbi 19. veka, koju je posetilo preko 1,5 milona ljudi, Tifani osvaja 54 medalje, za tu priliku projektuje, gradi i enterijerski oprema kapelu u vizantijskom stilu u kojoj, pored vitraža i liturgijskih predmeta, izlaže i veliki električni polijelej. Time definitivno pokazuje da je prepoznao elektricitet kao moćnu podlogu za razvoj svoje primenjene umetnosti. U isto vreme, ova izložba označila je i veliku pobedu Nikole Tesle i Džordža Vestinghausa u čuvenom „ratu struja“, koji se vodio između pobornika naizmenične struje i Tomasa Alve Edisona, koji je zagovarao isključivo korišćenje jednosmerne struje kao jedinog ispravnog koncepta budućeg korišćenja električne energije. Cela izložba bila je osvetljena zahvaljujući Teslinim generatorima naizmenične struje i tako je i za Tifanija i za Teslu ovo bila prekretnica, koja će na neki način anticipirati njihovu buduću saradnju čitavih 20 godina kasnije.

TESLA

levo: Luis Komfort Tifani / desno: Njujorški izložbeni salon dizajnerskih
rešenja načinjenih od Tifanijevog specijalno bojenog stakla

Na osnovu sačuvanih arhivskih dokumenata u Teslinoj zaostavštini koja se čuva u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu i obuhvata prepisku između Tesle i Tifanija kao i Tifanijevih saradnika, proračune, crteže fontane i druge dokumente - vidi se da je njihova saradnja trajala od kraja 1913. do početka 1916. godine.
Sam početak ove saradnje označilo je pismo Nikole Tesle Luisu Tifaniju koje mu je uputio 8. decembra 1913. godine.


“Poštovani gospodine,        

U skladu sa Vašim zahtevom, dozvolite da vam podnesem sledeći predlog za komercijalni plasman moje nove kaskadne fontane, čiji kratki opis prilažem.
I. Od mene dobijate jedinstvenu i ekskluzivnu licencu za proizvodnju i prodaju, širom Sjedinjenih Država i njenih teritorija, otkrića i svih unapređenja i modifikacija iste koje bih kasnije mogao da unesem. Takođe ćete imati pravo davanja ove privilegije drugima pod uslovom da tako povlašćene strane budu podjednako obavezne svim odredbama ovog ugovora.
II. Kao naknadu za to, isplatićete mi šest odsto (6%) od prodajne cene proizvođača za svaku fontanu koja se proizvede i proda, s tim što se podrazumeva da, ukoliko ćete u izradi koristiti retke materijale ili minerale, artikle Tifani ili druge skupe proizvode, ja neću imati pravo na podelu sa Vama profita stečenog od prodaje samih tih materijala. Nadoknadićete mi eksperimentalne i pravne troškove koje sam do sada imao u iznosu od tri hiljade pet stotina dolara ($3.500) i obezbedićete dodatna sredstva koja bi mogla biti potrebna za obezbeđivanje patenata, autorskih prava, robnih žigova ili koncesija, pripremu planova i predračuna preko mog tehničkog odeljenja ili drugih firmi, za gonjenje prestupnika i imitatora ili preduzimanje drugih koraka koji mogu biti neophodni za zaštitu našeg zajedničkih interesa. Videćete isto tako da se posao razvija u dovoljnom obimu da mi donosi pristojni godišnji prihod sve dok je ugovor na snazi.
III. Svaka oprema koja se pušta na tržište po ovom ugovoru biće pod imenom "Tesla-Tifani kaskadna  fontana".
IV. Utvrđuje se da, ako iz bilo kog razloga ne uspete u proizvodnji i uvođenju ovog izuma kako je napred precizirano, ova licenca može da se opozove pismenim otkazom od tri meseca.
Ako je prihvatljivo, molim Vas da dostavite pismo o prihvatanju.

Srdačno vaš,
Nikola Tesla”.

TESLA

Poslednja stranica ugovora o poslovnoj
saradnji Nikole Tesle i Studija “Tifani”

Ugovor o poslovnoj saradnji Nikole Tesle i Studija „Tifani“ svojim potpisom overili su Nikola Tesla i Frenk B. Kanaver, potpredsednik Studija „Tifani“, u Njujorku, 17. februara 1914. godine.
Međutim, rad na fontani započinje i pre nego što je potpisan zvanični ugovor o zajedničkoj saradnji. Tako 22. decembra 1913. godine od Tesle stiže opis vertikalnog preseka sklopa T. T. Kaskadne fontane.

“Za cirkulaciju vode i stvaranje fascinantnog prizora velike mase tečnosti u pokretu predviđen je klasičan tip lopatica direktno pričvršćenih na pogonsko vratilo elektromotora. Pogonski sklop je postavljen vertikalno duž centralne ose fontane.
Električno osvetljenje fontane sačinjavaju: četiri seta sa po dve sijalice određenih boja, raspoređenih međusobno pod uglom od 90º i postavljenih vertikalno ispod vrha uzdignutog, konusnog preliva i tri sijalice raspoređene međusobno pod uglom od 120º i horizontalno postavljene iznad pogonskog sklopa  fontane u središnjem prostoru uzdignutog, konusnog preliva.
Crtež rasporeda boja staklene ploče za centralno osvetljenje sa tri sijalice i elektro šema kontrole rada električnog osvetljenja dati su na crtežu.“

Dva dana kasnije, 24. decembra 1913, Tesli stiže pismo koje u ime Studija „Tifani“ piše Džozef Brigs:

„Poštovani g. Tesla,
G. Tifani mi je jutros predao Vaše pismo i zamolio me da Vam pišem u vezi sa njegovom željom o promenama boja u fontani koju gradimo. Počevši od žuto-zelene, boja bi trebalo da se promeni u plavu; iz plave u ljubičastu; iz ljubičaste u plavu; i iz plave da se vrati na žuto-zelenu.
Vreme koje je potrebno za ove promene trebalo bi da bude oko tri minuta.
Čim bude završen, poslaću Vam crtež na kome je tačno prikazana veličina sfere iznad motora.

Iskreno Vaš,
STUDIO  TIFANI“

Krajem 1913. i tokom 1914. godine, Tesla je intenzivno sarađivao sa Džozefom Brigsom, koji je tokom svoje bogate karijere, duge više od 40 godina, bio jedan od najvažnijih dizajnera i poslednji predsednik Studija „Tifani“. Tesla i Brigs radili su na razradi konstrukcije fontane i njenih delova za osvetljenje.

Prekid saradnje

Nažalost, kašnjenje priznavanja Teslinog patenta fontane od strane Patentnog zavoda SAD, Teslina loša materijalna situacija i nemogućnost da samostalno finansira izradu prototipa fontane, ustupanje patentnih prava za fontanu Studiju „Tifani“ i procena ekonomske opravdanosti samog projekta, doveli su do međusobnog razmimoilaženja.
U pismu upućenom Studiju „Tifani“ 2. januara 1916. godine, Tesla nastoji da motiviše svog partnera da započne proizvodnju fontane, u isto vreme nastojeći da ga opomene na nedopustivo kašnjenje u realizaciji zajedničkog projekta.

„Gospodo,
Ljubazno vas molim da naznačite svoje zadovoljstvo u vezi sa mojom fontanom koju ste se obavezali da proizvodite.
Pod pritiskom sam sa svih strana i veoma nestrpljiv da uvedem svoj izum jer verujem da nudi odlične mogućnosti zarade. Na osnovu stava arhitekata i inženjera sa kojima sam razgovarao, ne sumnjam da bi se fontana usvojila širom Sitija ako bi se preduzeli odgovarajući koraci.
Moji interesi su već u velikoj meri oštećeni i nisam u situaciji da tolerišem dalje kašnjenje.
Srdačno vaš, Nikola Tesla.”
Tesla nije morao dugo da čeka na odgovor. Već 5. januara 1916. godine dobija pismo Frenka B. Kanavera, potpredsednika Studija “Tifani“.           
“Poštovani gospodine,
Primili smo vaše pismo od 2. ovog meseca, u kome se ponovo pozivate na pitanje eksploatacije Vaše fontane, ali ne odgovarate na pitanja iz naših pisama Vama od 5. i 17. avgusta 1915.
Stoga, dozvolite da primetimo da mi želimo da iskoristimo opciju sadržanu u ugovoru od 17. februara 1914. da raskinemo ugovor.

Srdačno vaš,
Potpredsednik.”

Tako je Teslina saradnja na izradi fontana sa poznatim njujorškim umetnikom Luisom Tifanijem završena bez realizacije zamišljenih projekata i očekivanog komercijalnog uspeha. Bez obzira na to, ovaj deoTeslinog stvaralačkog opusa pokazuje neomeđenost njegovog interesovanja, veliku kreativnost i lakoću rešavanja kompleksnih inženjerskih problema na originalan način.

Prva realizovana Teslina fontana u svetu

Ideja da se Teslina fontana postavi na tada praznom i neuređenom prostoru na uglu beogradskih ulica Proleterskih brigada (danas Krunske) i Prote Mateje, odmah do Muzeja Nikole Tesle, nije nova. Prvi put, ova inicijativa potekla je upravo iz Muzeja NikoleTesle, još 1984. godine. Kasnije će se ovoj ideji pridružiti i drugi brojni poštovaoci NikoleTesle, sa predlogom da replike ove fontane nađu svoja mesta i ispred zgrada Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, Beogradskog vodovoda, Elektrotehničkog instituta „NikolaTesla“ i na drugim reprezentativnim lokacijama u Beogradu.
Posle gotovo četvrt veka od prve inicijative i preko 90 godina od prvih Teslinih zamisli o kreiranju novih tipova fontana, ova ideja počela je da dobija prve obrise konačne realizacije.
Na inicijativu predsednika Upravnog odbora Beogradskog vodovoda, Momčila Bikickog i tadašnjeg direktora Muzeja Nikole Tesle, Vladimira Jelenkovića, povodom obeležavanja 150. godišnjice Teslinog rođenja, početkom 2006. godine počelo se sa istraživanjem mogućnosti da se konačno realizuje Teslina fontana. Usledilo je formiranje stručnog tima koji je iz Tesline dokumentacije odabrao jedno od više predloženih rešenja fontane, a arhitekta Janko Krstić predložio je idejno rešenje fontane za koje je profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, Miroslav Benišek izvršio hidraulični proračun.

TESLA

levo: 3D prikaz konstrukcije realizovane Tesline fontane / desno: Detalj Tesline pumpe koju je izradila kompanija CPS-CAD Professional Sys. iz Beograda

Nekoliko godina pre konačne realizacije ovog projekta, pod vođstvom doc. dr Milijana Bojanovića, dip. ing. u kompaniji CPS-CAD Professional Sys. iz Beograda, primenom najsavremenijih CAD/CAM rešenja, razrađena je i delom modifikovana konstrukcija Tesline pumpe i napravljen potpuno funkcionalan prototip. Pod vođstvom profesora Benišeka, na Mašinskom fakultetu u Beogradu ispitana je pumpa i utvrđeno da izmereni parametri korespondiraju sa rezultatima koje je Nikola Tesla objavio u patentnoj dokumentaciji. Potom je, za potrebe konačne realizacije Tesline fontane, u ovoj kompaniji urađeno kompletno 3D modeliranje svih delova i sklopova fontane, konstruisana je Teslina pumpa specijalno modifovana za fontanu, a CNC tehnologijom urađeni su svi kalupi za livenje. Samolivenje fontane u bronzi povereno je umetničkoj livnici „Braća Jeremić”.
Tako je 12. jula 2007. godine, na mestu koje je za to prvobitno i bilo zamišljeno, u neposrednoj blizini Teslinog muzeja u Beogradu, konačno ostvarena Teslina davna zamisao, prijavljena kao patent još 28. oktobra 1913. godine. Povodom obeležavanja tadašnjeg jubileja, 115. godišnjice od osnivanja 12. jula 1892. godine, Beogradski vodovod, zajedno sa Skupštinom grada Beograda i Muzejem Nikole Tesle, realizovao je ovaj kompleksni i nesvakidašnji projekat. Zahvaljujući Teslinoj pumpi, konstruisanoj prema njegovom originalnom patentu i jednom od originalnih rešenja same fontane, voda je počela da teče kroz prvu u svetu ikada realizovanu Teslinu fontanu. Konačno ovaploćenje onoga što je svom ostvarenju njegov tvorac i namenio - da pruža “veličanstveni prizor, zanosan i podsticajan”, sve poštovaoce Nikole Tesle trajno će podsećati na ovog velikog čoveka i grandiozni i univerzalni značaj njegovog dela u čitavoj istoriji čovečanstva.

 

Vladimir Jelenković

 

 

 

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 10 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 105
Planeta Br 105
Godina XIX
Maj-Jun 2022.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2022 PLANETA