MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 114 | NEURONAUKE
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 114
Planeta Br 114
Godina XX
Novembar - Decembar 2023.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 117
Maj 2024g
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 116
Mart 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Br. 114 Glavni naslovi

 

PLANETA MAGAZIN NA INSTAGRAMU

TEMA BROJA

Gordana Tomljenović
Ilustracije: Originalne mikrografije iz arhive dr Ivane Bjelobabe

NEURONAUKE

Sinergizam prirodne i veštačke inteligencije

Neuronauka i veštačka inteligencija uporedno se razvijaju i međusobno podstiču. Neuronauka je dala osnove za razvoj mašinskog učenja, a sad veštačka inteligencija daje snažan zamah razvoju (neuro)nauke. O njihovom sinergijskom odnosu i temama koje danas okupiraju istraživače mozga u svetu i kod nas, za “Planetu” govori dr Ivana Bjelobaba, potpredsednica Društva za neuronauke Srbije i naučni savetnik Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković” Univerziteta u Beogradu, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju

Tekst

NIKOLA TESLA

Vladimir Jelenković

Prvi poslovi u Evropi

Od Praga i Pariza do…

Pun ambicioznih zamisli, posle prvih stručnih iskustava stečenih u Centralnom telegrafskom zavodu mađarske vlade, a potom i u prvoj Telefonskoj centrali u Budumpešti, Nikola Tesla prelazi u Pariz i započinje rad u Edisonovoj kontinentalnoj kompaniji. Posao će ga potom odvesti u Strazbur, gde će konstruisati svoj prvi indukcioni motor na naizmeničnu struju, zasnovan na njegovom ingenioznom otkriću obrtnog magnetnog polja

Tekst

SUMMARY

Planeta No 114
ENGLISH Summary

  Tekst

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

NEURONAUKE

Istraživanje mozga - oko 100 milijardi njegovih neurona, od kojih svaki ima još oko 1000 konekcija sa drugim nervnim ćelijama - poredi se sa istraživanjem svemira. Razotkrivanje bioloških osnova sposobnosti mozga da uči, da pamti, da opaža, da oblikuje ponašanje i svest ljudske jedinke, kao i da obavlja različite senzorne, motorne i kognitivne zadatke, nobelovac Erik Kandel nazvao je „epskim izazovom” za biološke nauke. Univerzumom koji čini nervni sistem sa mozgom u centru, bavi se, zapravo, niz (neuro)nauka, od (neuro) fiziologije, (neuro)anatomije i ćelijske i molekularne biologije, pa preko (neuro)fizike, (neuro)hemije i matematike, do statistike i kompjuterskih nauka…Savremena, multidisiplinarna neuronauka se, u poslednjih pola veka, vrlo dinamično razvija ali će, kako se očekuje, tek u narednim decenijama realizovati svoje velike potencijale, pre svega u medicini i unapređivanju raznolikih mogućnosti ljudskog društva.

TEMA BROJA

G. Tomljenović

NEURONAUKE

Tajne mozga, čoveka i mašine

Multidisiplinarna mlada (neuro)nauka se, u poslednjih pola veka, vrlo dinamično razvija, ali se očekuje da će tek u narednim decenijama realizovati voje ogromne potencijale, pre svega u medicini i unapređivanju raznih mogućnosti ljudskog društva.

Tekst

TEMA BROJA

D. Marić

NEURONAUKE

Neuronska osnova kolektivnog ponašanja

Dok šetate komšilukom ili putujete na posao, u vašem hipokampusu se aktiviraju neuroni zaduženi za prepoznavanje mesta, koji vam pokazuju gde se nalazite. Naučnici su nedavno otkrili da „neuroni za mesto“ u hipokampusu slepih miševa, osim što im omogućavaju da se snađu dok lete kroz prostor, pomažu im i da se kreću kroz kolektivno društveno okruženje.

Tekst

TEMA BROJA

D.M.

Neuronauke / Tjuringov test

Može li mašina da razmišlja?

Jedan od krajnjih ciljeva razvoja veštačke inteligencije (AI) jeste da se napravi mašina sposobna da oponaša rad ljudskog mozga. Osnov za proveru ove sposobnosti računara predstavlja čuveni Tjuringov test. Iako je ovaj test doveo do revolucije u oblasti računarstva i mašinskog učenja, ne misle svi da je validan za primenu na sistemima veštačke inteligencije. Međutim, kada je 1950. britanski matematičar, logičar i kriptograf Alan Tjuring objavio rad pod naslovom „Računske mašine i inteligencija“, nije smatrao da je reč o formalnom testu. Taj svojevrsni misaoni eksperiment, koji je tokom decenija prerastao u važan koncept u okviru filozofije veštačke inteligencije, doživeo je brojne varijacije.

Tekst

TEMA BROJA

Dubravka Marić

Neuronauke

Mozak, pamćenje i epigenetika

Radoznali istraživači su ispitivali bakterije, crve, pa čak i žabe kako bi otkrili da li živa bića mogu da prenesu svoja sećanja na sledeće generacije. I zaista, pokazalo se da sećanja mogu da utiču na potomstvo, pomažući mu da se prilagodi na osnovu prirode određenog iskustva. Da li se to dešava i kod razvijenijih organizama, i da li se sećanja nasleđuju?

Tekst

TEMA BROJA

Dubravka Marić

Neuronauke

Mozak, um i svest

Mozak je najvažniji organ nervnog sistema. Um predstavlja sposobnost, manifestovanu u psihičkim procesima: osetima, percepciji, pažnji, pamćenju, mišljenju, emocijama i motivaciji. I dok mozak ima oblik i strukturu, um je hipotetička kategorija. Mozak koordinira pokrete, osećanja i različite funkcije tela, a um (svest) se odnosi na nečiju savest, razumevanje i sam misaoni proces.

Tekst

TEMA BROJA

Dr Ana Paunović

Neuronauka

Nepoznanice živog sveta

Beskičmenjaci, kao što su insekti, rakovi i mekušci imaju mozgove, iako su znatno jednostavniji u odnosu na mozgove kičmenjaka kao što su, na primer, ptice i sisari. Mozak beskičmenjaka obično se sastoji od manjeg broja neuropila, složenih nervnih centara koji kontrolišu različite funkcije tela i ponašanje beskičmenjaka.

Tekst

TEMA BROJA

Dr Gordana Jovanović

Neuronauke

Paleoneurologija i pametna istraživanja

Paleontolozi mogu provesti mnogo godina proučavajući stare muzejske zbirke ili razbijajući stene na terenu u potrazi za savršenim fosilom, sa dobro očuvanim skeletom i mekim tkivima. Sve dok nisu počeli da koriste digitalne tehnologije, o unutrašnjim strukturama i mekim tkivima kao što je nervni sistem, mogli su samo da nagađaju. Zahvaljujući njima lobanje se proučavaju ne samo radi preciznog oblika i veličine već i funkcije mozga koje moždani omotač ostavlja na njihovoj unutrašnjosti. Paleoneurološka istraživanja fosilizovanih lobanja pružaju obilje informacija kroz proučavanje „endokasta“ (prirodni kalup unutrašnje šupljine lobanje), osim u retkim slučajevima kada su sačuvani delovi mozga.

Tekst

MARS

Ivan Krеmеr

Bogatstva Crvene planete

Čeka se dolazak ljudi

Nakon povratka ljudi na Mesec i uspostave trajnog ljudskog prisustva, u decenijama pred nama, naredna destinacija za slanje ljudske posade i naknadno naseljavanje je Mars. U kontekstu održivog razvoja, energetske tranzicije i ekološki prihvatljive industrijske proizvodnje, mnogo se piše i proučava o eksploataciji resursa van Zemlje, odnosno o svemirskom rudarenju. Pri tome, najviše pažnje se poklanja Mesecu, jer je on Zemljin satelit i jedino nebesko telo na koji je, osim Zemlje, ljudska noga ikada kročila, kao i asteroidima jer su oni najbogatiji nama potrebnim resursima. Takođe, Mesec i asteroidi, posebno oni bliski Zemlji, jedini su čija je eksploatacija, uz vraćanje resursa na Zemlju, trenutno teorijski izvodljiva i isplativa.

Tekst

POSETE IZ VASIONE

Jelena Marjanović

Interstelarne sferule profesora Loba

Magnetne sanke za daleki svemir

Da li se sećate neobične svemirske stene duguljastog oblika i još neobičnijeg imena Oumuamua? Godine 2017. prozviždala je kroz Sunčev sistem ogromnom brzinom i otišla svojim putem. Nije za sobom ostavila trag kao što bi se očekivalo od jedne komete, ali je podigla veliku prašinu među astronomima i podgrejala nade mnogih tragača za vanzemaljcima. Kretala se prevelikom brzinom, veoma ekscentričnom putanjom i bilo je jasno da je gravitacija našeg sunca neće zaustaviti. Ni jedan objekat iz Sunčevog sistema ne bi mogao da dostigne tako veliku brzinu prirodnim putem, makar kakvu gravitacionu praćku koristio. Brzina i putanja su presudile: u pitanju je objekat koji ne pripada našem solarnom sistemu, doleteo je iz daleka i nastavio je dalje kroz svemirsko prostranstvo. Glasnik iz daleke prošlosti, kako u prevodu sa havajskog jezika glasi njegovo ime (otkrila ga je Havajska opservatorija). Bilo je to prvi put da je detektovan intestelarni objekat..

Tekst

PLANETA ZEMLJA

Ilijana Jakšić-Pavlović

Pet kratera, pet otkrića

Sudari sa svemirom

Kad su u pitanju stenovite planete, udari meteora su neizbežna pojava. Krateri koje oni za sobom ostavljaju pružaju uvid u burnu istoriju planete i javljaju se na svakom planetarnom telu u našem solarnom sistemu, pa tako i na Zemlji. Proučavanjem kratera i meteora koji ih uzrokuju, može se steći uvid u procese koji se odigravaju u Sunčevom sistemu i geološke procese koji to sve uzrokuju i prate.

Tekst

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

Dragan Lazarević

Misije kosmičkih sondi 2023.

Po Mesecu, na asteroidima… pa nazad na Zemlju

Istraživanje Sunčevog sistema kosmičkim sondama je, tokom decenija razvoja astronautike, postalo ustaljen naučno-tehnološki poduhvat koji neprekidno širi predstavu koju čovečanstvo ima o nama najbližem kosmičkom susedstvu a ponekad i iznenađuje neočekivanim naučnim otkrićima. Od svih planeta, najviše se istražuje Mars; oko njega kruže orbiteri, po njegovoj površini se kreću roveri a nad njegovom površinom leti i mikrohelikopter…

Tekst

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

Mesečev južni pol

Posle nepoznatog sudara

U poslednje vreme sve više počinje da se zahuktava svemirska trka, i to država koje ranije nisu imale nikakav ozbiljan svemirski program (ili ga čak uopšte nisu ni imale). Pre svega reč je o Kini i Indiji, u kojoj je prva imala seriju od više uspešnih misija, dok je druga jedina do sada spustila letelicu na Mesečev južni pol. Da na površinu Mesečevog južnog pola spusti letelicu pokušala je i Rusija, gotovo u isto vreme kad i Indija - ali neuspešno. Razlozi za istraživanje baš ovog dela Meseca su brojni: potraga za vodom, drugačija geologija...

Tekst

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

Jupiter

Ugljenik u okeanu

Na Evropi, jednom od Jupiterovih satelita, izgleda da ima ugljenika, jednog od ključnih elemenata potrebnih za život, upućuju snimci svemirskog teleskopa “Džejms Veb”. Ugljen-dioksid (CO2) na površini ovog Juputerovog meseca potiče iz slanog okeana koji se nalazi ispod ledenog pokrivača debljine oko 16 km. Ovo otkriće upućuje na mišljenje da je taj okean možda nekada bio pogodan za život, što je pobudilo maštu brojnih astrobiologa, navode geohemičari sa Istraživačkog instituta Univerziteta u Teksasu.

Tekst

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

Crne rupe

Bliže Zemlji nego što se misli

Crne rupe su i dalje možda najtajanstveniji objekti u Univerzuumu, Jedna nedavna studija upućuje na postojanje crne rupe u najbližem otvorenom skupu zvezda Zemlji, zvanom Hijade.

Tekst

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

Sunce

Kad mu istekne vreme

Svemirski teleskop “Džejms Veb” nedavno je snimio zanimljive prizore poslednjih faza života jedne daleke zvezde. Snimci visoke rezolucije otkrivaju planetarnu maglinu u obliku krofne pod nazivom “Prsten maglina” (Mesje 57). Reč je o objektu u sazvežđu Lira, udaljenom oko 2.600 svetlosnih godina od naše planete.

Tekst

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

Neptun

Otkrivena velika tamna tačka

Velikim teleskopom (VLT) Evropske južne opservatorije u Čileu nedavno je uočena velika nepoznatu tačku u atmosferi Neptuna. Izgleda kao tamna mrlja, i prvi put je zabeležena teleskopom sa Zemlje. Do ovog otrkića došli su stručnjaci za planetarnu fiziku Univerziteta u Oksfordu.

Tekst

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

Mesec

Odakle voda?

Visokoenergetski elektroni u repu plazme oko Zemlje izgleda da su doveli do pojave vode na površini Meseca, navodi se u studiji istraživača sa havajskog univerziteta Manoa, katedre za nauku i tehnologiju okeana i Zemlje.

Tekst

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

NASA i ET

Sami u svemiru?

Na nedavno održanoj konferenciji za štampu, stručnjaci NASA-e su otvorenije govorila o mogućnostima postojanja vanzemaljskog života. Za sada u NASA-i ne odbacuju mogućnost da je neka vanzemaljska tehnologija bila u atmosferi Zemlje. Ubuduće, u agenciji će istraživati ono što se naziva UAP (neidentifikovani anomalni fenomeni), što će se raditi unapređenim tehnologijama i u saradnji s veštačkom inteligencijom.

Tekst

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

Fosfor na Saturnovom mesecu Enceladusu

Nova nada u svemiru

Enceladus je, sa 500 km u prečniku, šesti po veličini Saturnov mesec i drugi po udaljenosti od Saturna ako se računaju samo veliki Saturnovi meseci (veliki meseci su oni koji su dovoljno veliki i masivni da imaju pravilan sferni oblik, Saturn ih ima 7). Međutim, ono što je karakteristično za ovaj mesec je njegova snažna geološka i kriovulkanska (lednovulkanska aktivnost, gde umesto istopljenih stena izbija tečna voda). Ova neobična geološka aktivnost uzrokovana je najverovatnije plimskim dejstvom Saturna u kombinaciji sa plimskim dejstvom ostalih velikih meseca koji stvaraju dovoljno toplote u unutrašnjosti Enceladusa za pokretanje geološke aktivnosti.

Tekst

MATEMATIKA

B. Marinković

Jubilej: 150 godina Matematičkog fakulteta

Vek i po visokoškolskog učenja matematike

Zvanična godina osnivanja Katedre za matematiku je 1873. mada je i pre te godine matematika proučavana više od srednjoškolskog predmeta. Godine 1838. osnovana je viša škola - Licej u Kragujevcu, koji je 1841. premešten u Beograd. Na njemu se matematika posebno proučavala. Nastavni plan je obuhvatao predmete u prvoj i drugoj godini. Prvi profesori su bili: Atanasije Teodorović i Petar Radovanović. Atanasije Nikolić je napisao dva udžbenika:„Algebru”, 1839, i „Elementarnu geometriju”, 1841. Za vreme vlade Mihaila Obrenovića, postojeća odeljenja Liceja su prerasla u fakultete Velike škole. Matematika i prirodne nauke pripale su Tehničkom fakultetu.

Tekst

MATEMATIKA

Borka Marinković

50 godina „Arhimedesa”

Uspinjanje dugo više vekova

Matematičko društvo „ ARHIMEDES” aktivno je punih pola veka. U proteklih 50 godina, održano je preko 1200 skupova sa preko 2200 predavanja i preko 83000 nastavnika. „Arhimedesovi“ stručni skupovi (obuke, praktikumi, stručne tribine, specijalizovani seminari) doprineli su obogaćivanju znanja učesnika pošto se na njima, po pravilu, promovišu nove i malo korišćene ideje. Često je nuđeno nešto sasvim novo (poput predstave „ Matematika i stvarnost”), što obogaćuje znanje, širi vidike, a predstavlja i pravo intelektualno uživanje. Tu je i zanimljiva povezanost drugih oblasti sa matematikom a učesnici su uvek bili ponešeni entuzijazmom sa kojim se sve radi.

Tekst

HIGH TECH

AVIOSAOBRAĆAJ, ZELENA ENERGIJA, TELEFONIJA,
SAOBRAĆAJ,VEŠTAČKA INTELIGENCIJA I TEHNOLOGIJA

Turbulencije koje se javljaju tokom leta aviona ne prijaju ni putnicima ni letelicama. Razlika u atmosferskom pritisku, strujanje vazduha, vremenski uslovi u blizini planina, sudari hladnog i toplog fronta, vremenske nepogode… sve su to razlozi koji mogu da prouzrokuju ovu pojavu. Poslednjih decenija, utvrđeno je da su se turbulencije, u periodu između 1979. i 2020. godine, iznad severnog Atlantika (gde prolaze mnoge interkontinentalne rute) povećale za 55%, zbog čega se povećavaju troškovi leta i održavanja aviona. Austrijska kompanija “Turbulence Solutions”, iz Beča, radi na sistemu koji treba da smanji posledice turbulencije - prognozom, praćenjem i kontrolom situacije pomoću senzora, lidara (laserskih “radara”) i softvera za kontrolu leta.

Tekst

TESLA

Div Smiljana 10. - NASTAVAK

Tesla je izabran za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije. Ovo je jedno od prvih značajnih priznanja koje je dobio za svoj naučni i pronalazački rad. Srpska kraljevska akademija izabrala ga je jednoglasno za “pravog” člana tek 16. februara 1938.

Tekst

VESTI IZ MEDICINE

Biohemija

Biomarkeri mentalnih poremećaja

Istraživači sa Univerziteta istočne Finske otkrili su biomarkere u krvi, zasnovane na proteinima, koji mogu da identifikuju adolescente u riziku od razvoja mentalnih problema. Procenjuje se, naime, da se od 10 do 20 odsto adolescenata bori sa različitim stanjima mentalnog zdravlja od kojih većina ostaje nedijagnostikovana i nelečena, te su hitno potrebni novi, rani indikatori ovih poremećaja.

Tekst

VESTI IZ MEDICINE

Farmakologija

Aspirin - čudesni lek i njegova ograničenja

Nije čudo da aspirin već decenijama nazivaju čudesnim lekom - ublažava bolove, spušta temperaturu, kod ljudi sa visokim rizikom od kardiovaskularnih problema smanjuje rizik od moždanog i srčanog udara, smanjuje čak i rizik od nekih karcinoma. Jeftin je, jednostavan za proizvodnju, i široko dostupan bez recepta.

Tekst

VESTI IZ MEDICINE

Infektologija

Prva delotvorna vakcina protiv Marburg virusa

U čuvenom britanskom medicinskom časopisu The Lancet objavljen je nalaz malog, ali prvog kliničkog ispitivanja na ljudima, koji pokazuje da je eksperimentalna vakcina protiv Marburg virusa (MARV) bezbedna i da izaziva imuni odgovor. Vakcina koju su razvili istraživači američkog Nacionalnog instituta za alergije i infektivne bolesti (NIAID) mogla bi da se pokaže kao važno buduće sredstvo za suzbijanje epidemija virusa Marburg.

Tekst

VESTI IZ MEDICINE

Onkologija

Nadomak leku za sve čvrste tumore?

Naučnici iz Grada nade (City of Hope), jedne od najvećih organizacija za istraživanje i lečenje raka u SAD, razvili su mali molekul koji selektivno remeti replikaciju DNK i popravku ćelija raka, ostavljajući zdrave ćelije netaknutim. Nedavno su, u časopisu Cell Chemical Biology objavili studiju u kojoj obrazlažu na koji način su razvili ciljanu hemoterapiju koja, po svoj prilici, uništava sve čvrste tumore u pretkliničkim istraživanjima, i to ciljajući protein PCNA (proliferirajući ćelijski nuklearni antigen), za koji se ranije smatralo da nikako ne može da bude predmet terapije.

Tekst

EGZOTIČNI NARODI

O.K.

Pleme Palikur

Tast sa najvećim autoritetom

Amapa je država u Brazilu, relativno male teritorije. Francuska Gvajana je pod upravom Pariza i na severnoj je obali Južne Amerike. Granica između ovih teritorijalnih celina je reka Ojapok. Uz ovu reku živi oko 2300 pripadnika naroda Palikur.

Tekst

PISMA

Oliver Klajn

Znaci iz Bamuma

Kralj - tvorac slova

Na severozapadu današnjeg Kameruna, vekovima je postojala kraljevina Bamum. Taj naziv je nosila po istoimenom narodu. Bamumi su vrlo srodni etničkim zajednicama Tikar i Bafia. Glavno središte njihovog kraljevstva, čiji koreni sežu u pozni 14. vek, bio je grad Fumban. Kralj, odnosno fon, kako je glasio lokalni naziv titule vladara, bio je na čelu države koja je dostigla vrhunac u 19. stoleću.

Tekst

ORNITOLOGIJA

I.J.P.

Gde su nestale ptice?

Ni ostrva nisu pomogla

Ako se postavi pitanje: ko stoji iza nestanka više stotina vrsta ptica u poslednjih 50 hiljada godina, ne treba dugo tragati za odgovorom. Krivac je čovek. Naime, najnovije istraživanje stručnjaka Univerziteta Vajcman, u Izraelu, upućuje na to da se, u periodu od pre 20 do 50 hiljada godina, veliki broj ptica suočio s istrebljenjem, za šta je krivac u najvećem broju slučajeva ljudska vrsta. Drugim rečima, čovek je prouzrokovao nestanak deset do dvadeset procenata ptičjih vrsta.

Tekst

BIOLOGIJA UZAJAMNOSTI

Priredila: I.J. Pavlović

Saradnja čoveka sa životinjama

Delfini umesto ribara

Nisu retki primeri saradnje ljudi i životinja u istoriji naše planete. Međutim, ta saradnja je sve ređa i uskoro bi, kako se čini, u potpunosti mogla nestati.

Tekst

KLIMATSKE PROMENE

Prof. dr Branimir Grgur

Istina ili zabluda?

Klima-uređaj naše planete

Funkcionisanje današnje civilizacije je nezamislivo bez potrošnje ogromnih količina različitih vidova energije. Do skoro, osnovni vid dobijanja energije bio je baziran na upotrebi neobnovljivih, fosilnih izvora(ugalj, nafta i prirodni gas). Zbog njihove ograničene količine i posledica po Zemljin ekosistem do kojih njihova upotreba dovodi, teži se primeni i nekih drugih, alternativnih vidova energije. Danas, praktično nijedan politički skup ne prolazi a da se ne pomene reč „dekarbonizacija“, pod čime se uobičajeno smatra smanjenje ili potpuni prestanak upotrebe fosilnih goriva i emisije ugljen-dioksida. To je, međutim, samo jedan od mnogobrojnih faktora koji dovode do globalnog zagrevanja.

Tekst

HOBI

O.K.

Sakupljanje gljiva

Globalna opsednutost carstvom gljiva

Sakupljanje gljiva predstavlja rasprostranjenu delatnost koja ima veliki broj poklonika širom sveta. Odlikuje je viševekovna tradicija među slovenskim narodima a svoje mesto našla je i u srpskom društvu. Ova aktivnost u prirodi ima primenu prevashodno u kulinarstvu, a može biti od koristi i kada je reč o zdravlju ljudi. Ipak, pre nego što se neko upusti u branje gljiva, mora da bude svestan ozbiljnog zdravstvenog rizika koji ovaj hobi podrazumeva. Niz uslova mora da bude zadovoljeno pre nego što pojedinac počne da se bavi gljivolovom, bilo kao hobijem ili u okviru mikoloških istraživanja.

Tekst

SEIZMOLOGIJA

Inž. Reuf Jaukupović

Zemljotresi

Ne ubija pomeranje tla već rušenje građevina

Od zemljotresa početkom februara ove godine, koji je pogodio Tursku (oko 60.000 poginulih) i Siriju (oko 6.000 poginulih), prošlo je tek više od pola godine, a od onog u Maroku (oko 3.000 poginulih) samo dva meseca, a jedan novi, opet razoran, uzeo je svoj danak. Ovog puta stradao je Afganistan. U zemljotresu koji je, u samo jednoj nedelji, u prvoj polovini oktobra, tri puta pogodio ovu siromašnu azijsku zemlju - poginulo je više od 2.000 ljudi. Zašto se to dešava, otkud ti razorni zemljotresi?

Tekst

OKO PLANETE

Globalno zagrevanje

Uticaj na smanjenje mozga

Američki naučnici okupljeni oko Kalifornijskog muzeja prirodne istorije proučavali su kako se veličina mozga menjala u dugom vremenskom periodu i kakva je veza tih promena sa globalnom temperaturom, vlažnošću i padavinama. Ono što su utvrdili jeste da, kada je globalna temperatura rasla, prosečna veličina mozga se smanjivala.

Tekst

OKO PLANETE

GEOFIZIKA

Indijski okean: voda "beži"

U naučnom časopisu “Geophysical Research Letters” objavljena je studija o tome zašto se na jednom mestu u Indijskom okeanu nalazi "gravitaciona rupa"? Tu je sila Zemljine teže drugačija nego bilo gde na našoj planeti. Prva objašnjenja razloga nastanka ove pojave vezuju se za pretpostavku da je, najverovatnije, okeansko dno formirala magma male gustine a što je posledica davnih tektonskih pomeranja.

Tekst

OKO PLANETE

Antropocen

Novo poglavlje u istoriji Zemlje?

AVG grupa, koja se sastoji od 35 geologa, radi od 2009. na tome da antropocen postane zvanična vremenska odrednica razvoja Zemlje. Grupa okupljena oko Univerziteta u Sauthemptonu, utvrdila je 2016. da je antropocen počeo oko 1950, što je vreme početka testiranja nuklearnog oružja. Geohemijski tragovi tog vremena mogu se naći širom sveta. Istraživači su razmatrali koja bi mesta na Zemlji mogla da pruže bitne dokaze kojima bi ovaj predlog bio podržan. Nedavno su objavili da jezero Kroford, u Kanadi, najbolje prikazuje geološki uticaj antropocena.

Tekst

OKO PLANETE

Knjige

Ranije nego što se misli

Do sada najstarije poznate povezane knjige potiču iz vremena 150-250. godine ne, i čuvaju se u bibliotekama u Londonu i Dablinu. Međutim, nova otkrića naučnika sa Univerziteta u Gracu (Austrija) upućuju na to da je izrada prvih knjiga verovatno počela više stotina godina ranije.

Tekst

OKO PLANETE

Himalaji

Neće biti leda do 2100.

U najnovijem izveštaju Međunarodnog centra za integrisani razvoj planina (ICIMOD) navedeno je da bi glečeri na Himalajima mogli da izgube 80% svoje mase do kraja veka - ukoliko temperature na Zemlji nastave da rastu. Stručnjaci koji su istraživali uticaje klimatskih promena od Avganistana do Mjanmara, naveli su da su se glečeri u planinskom lancu Hindukuša i Himalaja topili za dve trećine brže tokom 2010. godine u odnosu na prethodnu deceniju.

Tekst

OKO PLANETE

Najpoznatiji ljudski predak

Lusi je hodala uspravno

Najpoznatiji drevni predak čoveka, Lusi potiče iz izumrle vrste majmuna koja je živela u Africi pre više od tri miliona godina. Njeni zemni ostaci iskopani su u Etiopiji, 1974. godine ali su tek nedavno mišići njenih donjih ekstremiteta digitalno rekonstruisani zahvaljujući istraživačima sa Univerziteta u Kembridžu. Njihov rad, objavljeni u časopisu “Royal Society Open Science”, upućuju na to da je Lusi mogla da ispravi zglobove kolena, da stoji uspravno i da hoda na dve noge! Njene noge, duže i jače od ljudskih, omogućavale su joj da živi i na drveću i na ravnim travnatim površinama i u gustim šumama.

Tekst

OKO PLANETE

Aeronautika

Od Njujorka do Londona za sat i po

Američka vasionska agencija NASA nedavno je objavila da radi na projektu aviona koji će moći da preleće Atlantski okean brzinom od 2.470 do 4.900 km/h (razdaljina između Njujorka i Londona iznosi oko 5.500 km). U tom smislu, agencija je sklopila dva 12-mesečna ugovora sa “Boingom” i “Rols-Rojsom”, iz čega treba da se razvije koncept novog mlaznog aviona i uradi tzv. tehnološka mapa puta.

Tekst

OKO PLANETE

Dijamanti

Posle raspada superkontinenta

Argajl, u Zapadnoj Australiji, je mesto na kojem se nalazi rudnik ružičastih dijamanata nastalih tokom raspada drevnog superkontinenta Nuna, pre oko 1,3 milijarde godina. Stručnjaci navode da su do tog zaključka došli koristeći lasere za analizu minerala i stena iz ležišta Argajl.

Tekst

OKO PLANETE

Klima

Najtoplije leto

Ovogodišnji avgust bio je najtopliji avgust ikad zabeležen, objavili su Svetska meteorološka organizacija (WMO) i evropska klimatska služba “Kopernikus”. Pomenuti mesec bio je za oko 1,5 stepeni Celzijusa topliji od predindustrijskih proseka, što i sada predstavlja gornju granicu zagrevanja.

Tekst

OKO PLANETE

Arheologija

Vrh strele iz vasione

Jedna nedavna studija istraživača Prirodnjačkog muzeja u Bernu pokazala je da je vrh strele iz bronzanog doba, nedavno pronađen u Švajcarskoj, napravljen od meteorita! Ovaj deo strele, dugačak 39 mm, nastao je između 900. i 800. godine pne. Pronađen je u Merigenu, na jezeru Bil, tokom iskopavanja vršenog u 19. veku. Procenjuje se da je star gotovo tri milenijuma, a napravljen je od gvožđa iz uzetog iz meteorita koji je pao u Estoniji.

Tekst

OKO PLANETE

Ribolov

Jadran koji se menja...

Riblji fond u Jadranskom moru se ubrzano smanjuje, što je posledica prekomernog lova, klimatskih promena i doseljavanje ribljih vrsta koje ugrožavaju postojeću riblju populaciju. U većini mediteranskih zemlja, plava riba je najveći deo celokupnog ulova. Ribolovci i prerađivači ribe sada se pribojavaju da će, zbog prekomernog ulova, ribolov čak biti zaustavljen administrativnim merama! Ima predloga da se, na određeno vreme, na ugroženim područjima uvede zabrana ribolova da bi se sačuvala mlada riba, tj. ona koja se još nije izmrestila.

Tekst

OKO PLANETE

Vilinski krugovi

Najzad, mapa

Prema jednoj nedavno objavljenoj proceni stručnjaka sa Univerziteta Alikante, u Španiji, vilinski krugovi nalaze se na 263 mesta u svetu - na tri kontinenta i u 15 zemalja. O tome je nedavno objavljen tekst u časopisu “Science Alert”. Navedena studija daje uvid u ekologiju i biogeografiju ovih neobičnih pojava tako da se izradom mape vilinskih krugova najzad došlo do uvida o njihovoj rasprostaranjenosti u svetu.

Tekst

NOBELOVE NAGRADE 2023.

ZA FIZIKU, ZA MEDICINU I ZA HEMIJU

Nobelovu nagradu za fiziku za 2023. godinu dobili su Pjer Agostini sa Univerziteta Ohajo u SAD, Ferenc Krauz sa „Maks Plank“ instituta za kvantnu optiku u Nemačkoj, i Ani L’Ulije sa univerziteta Lund u Švedskoj, za, kako je objavio odbor za dodelu nagrada, „eksperimentalne metode koje generišu atosekundne impulse svetlosti za proučavanje dinamike elektrona u materiji“.

Tekst


SADRZAJ PLANETA Br 114

 

ČASOPIS PLANETA Br 114

 SARADNICI NA BROJU

Katarina Bogičević, Vesna Bosanac, Vladica Božić, Milan Gnjatović, Branimir Grgur, Ibrahim Hadžić, Ilijana Jakšić, Ilja Slani, Reuf Jakupović, Vladimir Jelenković, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Ivan Kremer, Dragan Lazarević, Dubravka Marić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Maja Miljević-Đajić, Draženko Nenadić, Ana Paunović, Mihailo Racković, Barbara Radulović, Zorana Stanić, Sanja Stanković, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević


Dostupno na digitalnom formatu www.novinarnica.net

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet, Instagram i Facebook page: Marija Miljković

IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o. © All rights reserved
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Birograf", Atanasija Pulje 22, 11080 Zemun 011/307-50-55

 

Sledeći broj izlazi 1. januara 2024.


  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 117
Planeta Br 117
Godina XXI
Maj - Jun 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA