Neuronauka i veštačka inteligencija uporedno se razvijaju i međusobno podstiču.
Neuronauka je dala osnove za razvoj mašinskog učenja, a sad veštačka inteligencija daje snažan
zamah razvoju (neuro)nauke. O njihovom sinergijskom odnosu i temama koje danas okupiraju istraživače
mozga u svetu i kod nas, za “Planetu” govori dr Ivana Bjelobaba, potpredsednica Društva za neuronauke
Srbije i naučni savetnik Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković” Univerziteta u Beogradu,
instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju
Pun ambicioznih zamisli, posle prvih stručnih iskustava stečenih u Centralnom telegrafskom
zavodu mađarske vlade, a potom i u prvoj Telefonskoj centrali u Budumpešti, Nikola Tesla prelazi u Pariz
i započinje rad u Edisonovoj kontinentalnoj kompaniji. Posao će ga potom odvesti u Strazbur, gde će
konstruisati svoj prvi indukcioni motor na naizmeničnu struju, zasnovan na njegovom ingenioznom otkriću
obrtnog magnetnog polja
Istraživanje mozga - oko 100 milijardi njegovih neurona, od kojih svaki ima
još oko 1000 konekcija sa drugim nervnim ćelijama - poredi se sa istraživanjem svemira.
Razotkrivanje bioloških osnova sposobnosti mozga da uči, da pamti, da opaža, da
oblikuje ponašanje i svest ljudske jedinke, kao i da obavlja različite senzorne,
motorne i kognitivne zadatke, nobelovac Erik Kandel nazvao je „epskim izazovom” za biološke nauke.
Univerzumom koji čini nervni sistem sa mozgom u centru, bavi se, zapravo, niz (neuro)nauka, od (neuro)
fiziologije, (neuro)anatomije i ćelijske i molekularne biologije, pa preko (neuro)fizike, (neuro)hemije
i matematike, do statistike i kompjuterskih nauka…Savremena, multidisiplinarna neuronauka se, u
poslednjih pola veka, vrlo dinamično razvija ali će, kako se očekuje, tek u narednim decenijama realizovati
svoje velike potencijale, pre svega u medicini i unapređivanju raznolikih mogućnosti ljudskog društva.
Multidisiplinarna mlada (neuro)nauka se, u poslednjih pola veka,
vrlo dinamično razvija, ali se očekuje da će tek u narednim decenijama realizovati
voje ogromne potencijale, pre svega u medicini i unapređivanju raznih mogućnosti
ljudskog društva.
Dok šetate komšilukom ili putujete na posao, u vašem hipokampusu se aktiviraju neuroni
zaduženi za prepoznavanje mesta, koji vam pokazuju gde se nalazite. Naučnici su nedavno otkrili da
„neuroni za mesto“ u hipokampusu slepih miševa, osim što im omogućavaju da se snađu dok lete kroz
prostor, pomažu im i da se kreću kroz kolektivno društveno okruženje.
Jedan od krajnjih ciljeva razvoja veštačke inteligencije (AI) jeste da se napravi mašina
sposobna da oponaša rad ljudskog mozga. Osnov za proveru ove sposobnosti računara predstavlja čuveni Tjuringov test.
Iako je ovaj test doveo do revolucije u oblasti računarstva i mašinskog učenja, ne misle svi da je validan za primenu
na sistemima veštačke inteligencije. Međutim, kada je 1950. britanski matematičar, logičar i kriptograf Alan Tjuring
objavio rad pod naslovom „Računske mašine i inteligencija“, nije smatrao da je reč o formalnom testu. Taj svojevrsni
misaoni eksperiment, koji je tokom decenija prerastao u važan koncept u okviru filozofije veštačke inteligencije,
doživeo je brojne varijacije.
Radoznali istraživači su ispitivali bakterije, crve, pa čak i
žabe kako bi otkrili da li živa bića mogu da prenesu svoja sećanja na sledeće generacije.
I zaista, pokazalo se da sećanja mogu da utiču na potomstvo, pomažući mu da se prilagodi
na osnovu prirode određenog iskustva. Da li se to dešava i kod razvijenijih organizama,
i da li se sećanja nasleđuju?
Mozak je najvažniji organ nervnog sistema. Um predstavlja sposobnost,
manifestovanu u psihičkim procesima: osetima, percepciji, pažnji, pamćenju, mišljenju,
emocijama i motivaciji. I dok mozak ima oblik i strukturu, um je hipotetička kategorija.
Mozak koordinira pokrete, osećanja i različite funkcije tela, a um (svest) se odnosi na
nečiju savest, razumevanje i sam misaoni proces.
Beskičmenjaci, kao što su insekti, rakovi i mekušci imaju mozgove,
iako su znatno jednostavniji u odnosu na mozgove kičmenjaka kao što su, na primer,
ptice i sisari. Mozak beskičmenjaka obično se sastoji od manjeg broja neuropila,
složenih nervnih centara koji kontrolišu različite funkcije tela i ponašanje
beskičmenjaka.
Paleontolozi mogu provesti mnogo godina proučavajući stare muzejske zbirke ili razbijajući
stene na terenu u potrazi za savršenim fosilom, sa dobro očuvanim skeletom i mekim tkivima. Sve dok nisu
počeli da koriste digitalne tehnologije, o unutrašnjim strukturama i mekim tkivima kao što je nervni sistem,
mogli su samo da nagađaju. Zahvaljujući njima lobanje se proučavaju ne samo radi preciznog oblika i veličine
već i funkcije mozga koje moždani omotač ostavlja na njihovoj unutrašnjosti. Paleoneurološka istraživanja
fosilizovanih lobanja pružaju obilje informacija kroz proučavanje „endokasta“ (prirodni kalup unutrašnje
šupljine lobanje), osim u retkim slučajevima kada su sačuvani delovi mozga.
Nakon povratka ljudi na Mesec i uspostave trajnog ljudskog prisustva, u decenijama
pred nama, naredna destinacija za slanje ljudske posade i naknadno naseljavanje je Mars. U kontekstu
održivog razvoja, energetske tranzicije i ekološki prihvatljive industrijske proizvodnje, mnogo se
piše i proučava o eksploataciji resursa van Zemlje, odnosno o svemirskom rudarenju. Pri tome, najviše
pažnje se poklanja Mesecu, jer je on Zemljin satelit i jedino nebesko telo na koji je, osim Zemlje,
ljudska noga ikada kročila, kao i asteroidima jer su oni najbogatiji nama potrebnim resursima.
Takođe, Mesec i asteroidi, posebno oni bliski Zemlji, jedini su čija je eksploatacija, uz vraćanje
resursa na Zemlju, trenutno teorijski izvodljiva i isplativa.
Da li se sećate neobične svemirske stene duguljastog oblika i
još neobičnijeg imena Oumuamua? Godine 2017. prozviždala je kroz Sunčev sistem
ogromnom brzinom i otišla svojim putem. Nije za sobom ostavila trag kao što bi
se očekivalo od jedne komete, ali je podigla veliku prašinu među astronomima i
podgrejala nade mnogih tragača za vanzemaljcima. Kretala se prevelikom brzinom,
veoma ekscentričnom putanjom i bilo je jasno da je gravitacija našeg sunca neće
zaustaviti. Ni jedan objekat iz Sunčevog sistema ne bi mogao da dostigne tako
veliku brzinu prirodnim putem, makar kakvu gravitacionu praćku koristio.
Brzina i putanja su presudile: u pitanju je objekat koji ne pripada našem
solarnom sistemu, doleteo je iz daleka i nastavio je dalje kroz svemirsko
prostranstvo. Glasnik iz daleke prošlosti, kako u prevodu sa havajskog jezika
glasi njegovo ime (otkrila ga je Havajska opservatorija). Bilo je to prvi put
da je detektovan intestelarni objekat..
Kad su u pitanju stenovite planete, udari meteora su neizbežna
pojava. Krateri koje oni za sobom ostavljaju pružaju uvid u burnu istoriju planete
i javljaju se na svakom planetarnom telu u našem solarnom sistemu, pa tako i na Zemlji.
Proučavanjem kratera i meteora koji ih uzrokuju, može se steći uvid u procese koji se
odigravaju u Sunčevom sistemu i geološke procese koji to sve uzrokuju i prate.
Istraživanje Sunčevog sistema kosmičkim sondama je, tokom decenija razvoja astronautike,
postalo ustaljen naučno-tehnološki poduhvat koji neprekidno širi predstavu koju čovečanstvo ima o nama
najbližem kosmičkom susedstvu a ponekad i iznenađuje neočekivanim naučnim otkrićima. Od svih planeta,
najviše se istražuje Mars; oko njega kruže orbiteri, po njegovoj površini se kreću roveri a nad njegovom
površinom leti i mikrohelikopter…
U poslednje vreme sve više počinje da se zahuktava svemirska trka, i to država
koje ranije nisu imale nikakav ozbiljan svemirski program (ili ga čak uopšte nisu ni imale).
Pre svega reč je o Kini i Indiji, u kojoj je prva imala seriju od više uspešnih misija, dok
je druga jedina do sada spustila letelicu na Mesečev južni pol. Da na površinu Mesečevog
južnog pola spusti letelicu pokušala je i Rusija, gotovo u isto vreme kad i Indija - ali
neuspešno. Razlozi za istraživanje baš ovog dela Meseca su brojni: potraga za vodom,
drugačija geologija...
Na Evropi, jednom od Jupiterovih satelita, izgleda da ima ugljenika,
jednog od ključnih elemenata potrebnih za život, upućuju snimci svemirskog teleskopa
“Džejms Veb”. Ugljen-dioksid (CO2) na površini ovog Juputerovog meseca potiče iz slanog
okeana koji se nalazi ispod ledenog pokrivača debljine oko 16 km. Ovo otkriće upućuje
na mišljenje da je taj okean možda nekada bio pogodan za život, što je pobudilo maštu
brojnih astrobiologa, navode geohemičari sa Istraživačkog instituta Univerziteta u Teksasu.
Crne rupe su i dalje možda najtajanstveniji objekti u Univerzuumu,
Jedna nedavna studija upućuje na postojanje crne rupe u najbližem otvorenom skupu
zvezda Zemlji, zvanom Hijade.
Svemirski teleskop “Džejms Veb” nedavno je snimio zanimljive
prizore poslednjih faza života jedne daleke zvezde. Snimci visoke rezolucije
otkrivaju planetarnu maglinu u obliku krofne pod nazivom “Prsten maglina”
(Mesje 57). Reč je o objektu u sazvežđu Lira, udaljenom oko 2.600 svetlosnih
godina od naše planete.
Velikim teleskopom (VLT) Evropske južne opservatorije u Čileu
nedavno je uočena velika nepoznatu tačku u atmosferi Neptuna. Izgleda kao tamna
mrlja, i prvi put je zabeležena teleskopom sa Zemlje. Do ovog otrkića došli su
stručnjaci za planetarnu fiziku Univerziteta u Oksfordu.
Visokoenergetski elektroni u repu plazme oko Zemlje
izgleda da su doveli do pojave vode na površini Meseca, navodi se u
studiji istraživača sa havajskog univerziteta Manoa, katedre za nauku
i tehnologiju okeana i Zemlje.
Na nedavno održanoj konferenciji za štampu, stručnjaci NASA-e
su otvorenije govorila o mogućnostima postojanja vanzemaljskog života. Za sada
u NASA-i ne odbacuju mogućnost da je neka vanzemaljska tehnologija bila u atmosferi
Zemlje. Ubuduće, u agenciji će istraživati ono što se naziva UAP (neidentifikovani anomalni
fenomeni), što će se raditi unapređenim tehnologijama i u saradnji s veštačkom inteligencijom.
Enceladus je, sa 500 km u prečniku, šesti po veličini Saturnov mesec i
drugi po udaljenosti od Saturna ako se računaju samo veliki Saturnovi meseci (veliki
meseci su oni koji su dovoljno veliki i masivni da imaju pravilan sferni oblik, Saturn
ih ima 7). Međutim, ono što je karakteristično za ovaj mesec je njegova snažna geološka
i kriovulkanska (lednovulkanska aktivnost, gde umesto istopljenih stena izbija tečna voda).
Ova neobična geološka aktivnost uzrokovana je najverovatnije plimskim dejstvom Saturna u
kombinaciji sa plimskim dejstvom ostalih velikih meseca koji stvaraju dovoljno toplote
u unutrašnjosti Enceladusa za pokretanje geološke aktivnosti.
Zvanična godina osnivanja Katedre za matematiku je 1873. mada je i pre te godine
matematika proučavana više od srednjoškolskog predmeta. Godine 1838. osnovana je viša škola -
Licej u Kragujevcu, koji je 1841. premešten u Beograd. Na njemu se matematika posebno proučavala.
Nastavni plan je obuhvatao predmete u prvoj i drugoj godini. Prvi profesori su bili: Atanasije
Teodorović i Petar Radovanović. Atanasije Nikolić je napisao dva udžbenika:„Algebru”, 1839, i
„Elementarnu geometriju”, 1841. Za vreme vlade Mihaila Obrenovića, postojeća odeljenja Liceja
su prerasla u fakultete Velike škole. Matematika i prirodne nauke pripale su Tehničkom fakultetu.
Matematičko društvo „ ARHIMEDES” aktivno je punih pola veka.
U proteklih 50 godina, održano je preko 1200 skupova sa preko 2200 predavanja
i preko 83000 nastavnika. „Arhimedesovi“ stručni skupovi (obuke, praktikumi,
stručne tribine, specijalizovani seminari) doprineli su obogaćivanju znanja
učesnika pošto se na njima, po pravilu, promovišu nove i malo korišćene ideje.
Često je nuđeno nešto sasvim novo (poput predstave „ Matematika i stvarnost”),
što obogaćuje znanje, širi vidike, a predstavlja i pravo intelektualno uživanje.
Tu je i zanimljiva povezanost drugih oblasti sa matematikom a učesnici su uvek
bili ponešeni entuzijazmom sa kojim se sve radi.
Turbulencije koje se javljaju tokom leta aviona ne prijaju ni putnicima ni letelicama.
Razlika u atmosferskom pritisku, strujanje vazduha, vremenski uslovi u blizini planina, sudari hladnog
i toplog fronta, vremenske nepogode… sve su to razlozi koji mogu da prouzrokuju ovu pojavu.
Poslednjih decenija, utvrđeno je da su se turbulencije, u periodu između 1979. i 2020. godine,
iznad severnog Atlantika (gde prolaze mnoge interkontinentalne rute) povećale za 55%, zbog čega
se povećavaju troškovi leta i održavanja aviona. Austrijska kompanija “Turbulence Solutions”,
iz Beča, radi na sistemu koji treba da smanji posledice turbulencije - prognozom, praćenjem i
kontrolom situacije pomoću senzora, lidara (laserskih “radara”) i softvera za kontrolu leta.
Tesla je izabran za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije.
Ovo je jedno od prvih značajnih priznanja koje je dobio za svoj naučni i pronalazački rad.
Srpska kraljevska akademija izabrala ga je jednoglasno za “pravog” člana tek 16. februara 1938.
Istraživači sa Univerziteta istočne Finske otkrili su biomarkere u krvi,
zasnovane na proteinima, koji mogu da identifikuju adolescente u riziku od razvoja mentalnih
problema. Procenjuje se, naime, da se od 10 do 20 odsto adolescenata bori sa različitim
stanjima mentalnog zdravlja od kojih većina ostaje nedijagnostikovana i nelečena,
te su hitno potrebni novi, rani indikatori ovih poremećaja.
Nije čudo da aspirin već decenijama nazivaju čudesnim lekom - ublažava bolove,
spušta temperaturu, kod ljudi sa visokim rizikom od kardiovaskularnih problema smanjuje rizik
od moždanog i srčanog udara, smanjuje čak i rizik od nekih karcinoma. Jeftin je, jednostavan
za proizvodnju, i široko dostupan bez recepta.
U čuvenom britanskom medicinskom časopisu The Lancet objavljen je nalaz malog, ali prvog
kliničkog ispitivanja na ljudima, koji pokazuje da je eksperimentalna vakcina protiv Marburg virusa
(MARV) bezbedna i da izaziva imuni odgovor. Vakcina koju su razvili istraživači američkog Nacionalnog
instituta za alergije i infektivne bolesti (NIAID) mogla bi da se pokaže kao važno buduće sredstvo za
suzbijanje epidemija virusa Marburg.
Naučnici iz Grada nade (City of Hope), jedne od najvećih organizacija za istraživanje
i lečenje raka u SAD, razvili su mali molekul koji selektivno remeti replikaciju DNK i popravku ćelija
raka, ostavljajući zdrave ćelije netaknutim. Nedavno su, u časopisu Cell Chemical Biology objavili
studiju u kojoj obrazlažu na koji način su razvili ciljanu hemoterapiju koja, po svoj prilici,
uništava sve čvrste tumore u pretkliničkim istraživanjima, i to ciljajući protein PCNA
(proliferirajući ćelijski nuklearni antigen), za koji se ranije smatralo da nikako ne
može da bude predmet terapije.
Amapa je država u Brazilu, relativno male teritorije.
Francuska Gvajana je pod upravom Pariza i na severnoj je obali Južne Amerike.
Granica između ovih teritorijalnih celina je reka Ojapok. Uz ovu reku živi oko
2300 pripadnika naroda Palikur.
Na severozapadu današnjeg Kameruna, vekovima je postojala kraljevina Bamum.
Taj naziv je nosila po istoimenom narodu. Bamumi su vrlo srodni etničkim zajednicama Tikar
i Bafia. Glavno središte njihovog kraljevstva, čiji koreni sežu u pozni 14. vek, bio je grad
Fumban. Kralj, odnosno fon, kako je glasio lokalni naziv titule vladara, bio je na čelu države
koja je dostigla vrhunac u 19. stoleću.
Ako se postavi pitanje: ko stoji iza nestanka više stotina vrsta ptica u poslednjih 50 hiljada godina,
ne treba dugo tragati za odgovorom. Krivac je čovek. Naime, najnovije istraživanje stručnjaka Univerziteta Vajcman,
u Izraelu, upućuje na to da se, u periodu od pre 20 do 50 hiljada godina, veliki broj ptica suočio s istrebljenjem,
za šta je krivac u najvećem broju slučajeva ljudska vrsta. Drugim rečima, čovek je prouzrokovao nestanak deset do
dvadeset procenata ptičjih vrsta.
Nisu retki primeri saradnje ljudi i životinja u istoriji naše planete.
Međutim, ta saradnja je sve ređa i uskoro bi, kako se čini, u potpunosti mogla nestati.
Funkcionisanje današnje civilizacije je nezamislivo bez potrošnje ogromnih
količina različitih vidova energije. Do skoro, osnovni vid dobijanja energije bio je baziran
na upotrebi neobnovljivih, fosilnih izvora(ugalj, nafta i prirodni gas). Zbog njihove ograničene
količine i posledica po Zemljin ekosistem do kojih njihova upotreba dovodi, teži se primeni i
nekih drugih, alternativnih vidova energije. Danas, praktično nijedan politički skup ne prolazi
a da se ne pomene reč „dekarbonizacija“, pod čime se uobičajeno smatra smanjenje ili potpuni
prestanak upotrebe fosilnih goriva i emisije ugljen-dioksida. To je, međutim, samo jedan od
mnogobrojnih faktora koji dovode do globalnog zagrevanja.
Sakupljanje gljiva predstavlja rasprostranjenu delatnost koja ima veliki
broj poklonika širom sveta. Odlikuje je viševekovna tradicija među slovenskim narodima
a svoje mesto našla je i u srpskom društvu. Ova aktivnost u prirodi ima primenu prevashodno
u kulinarstvu, a može biti od koristi i kada je reč o zdravlju ljudi. Ipak, pre nego što se
neko upusti u branje gljiva, mora da bude svestan ozbiljnog zdravstvenog rizika koji ovaj
hobi podrazumeva. Niz uslova mora da bude zadovoljeno pre nego što pojedinac počne da se
bavi gljivolovom, bilo kao hobijem ili u okviru mikoloških istraživanja.
Od zemljotresa početkom februara ove godine, koji je pogodio Tursku
(oko 60.000 poginulih) i Siriju (oko 6.000 poginulih), prošlo je tek više od pola godine,
a od onog u Maroku (oko 3.000 poginulih) samo dva meseca, a jedan novi, opet razoran,
uzeo je svoj danak. Ovog puta stradao je Afganistan. U zemljotresu koji je, u samo jednoj
nedelji, u prvoj polovini oktobra, tri puta pogodio ovu siromašnu azijsku zemlju -
poginulo je više od 2.000 ljudi. Zašto se to dešava, otkud ti razorni zemljotresi?
Američki naučnici okupljeni oko Kalifornijskog muzeja prirodne istorije
proučavali su kako se veličina mozga menjala u dugom vremenskom periodu i kakva je
veza tih promena sa globalnom temperaturom, vlažnošću i padavinama. Ono što su
utvrdili jeste da, kada je globalna temperatura rasla, prosečna veličina mozga
se smanjivala.
U naučnom časopisu “Geophysical Research Letters” objavljena je studija
o tome zašto se na jednom mestu u Indijskom okeanu nalazi "gravitaciona rupa"?
Tu je sila Zemljine teže drugačija nego bilo gde na našoj planeti. Prva objašnjenja
razloga nastanka ove pojave vezuju se za pretpostavku da je, najverovatnije, okeansko dno
formirala magma male gustine a što je posledica davnih tektonskih pomeranja.
AVG grupa, koja se sastoji od 35 geologa, radi od 2009. na tome da
antropocen postane zvanična vremenska odrednica razvoja Zemlje. Grupa okupljena oko
Univerziteta u Sauthemptonu, utvrdila je 2016. da je antropocen počeo oko 1950, što
je vreme početka testiranja nuklearnog oružja. Geohemijski tragovi tog vremena mogu
se naći širom sveta. Istraživači su razmatrali koja bi mesta na Zemlji mogla da pruže
bitne dokaze kojima bi ovaj predlog bio podržan. Nedavno su objavili da jezero Kroford,
u Kanadi, najbolje prikazuje geološki uticaj antropocena.
Do sada najstarije poznate povezane knjige potiču iz vremena 150-250.
godine ne, i čuvaju se u bibliotekama u Londonu i Dablinu. Međutim, nova otkrića naučnika
sa Univerziteta u Gracu (Austrija) upućuju na to da je izrada prvih knjiga verovatno
počela više stotina godina ranije.
U najnovijem izveštaju Međunarodnog centra za integrisani razvoj planina
(ICIMOD) navedeno je da bi glečeri na Himalajima mogli da izgube 80% svoje mase do kraja veka
- ukoliko temperature na Zemlji nastave da rastu. Stručnjaci koji su istraživali uticaje
klimatskih promena od Avganistana do Mjanmara, naveli su da su se glečeri u planinskom
lancu Hindukuša i Himalaja topili za dve trećine brže tokom 2010. godine u odnosu na
prethodnu deceniju.
Najpoznatiji drevni predak čoveka, Lusi potiče iz izumrle vrste
majmuna koja je živela u Africi pre više od tri miliona godina. Njeni zemni ostaci
iskopani su u Etiopiji, 1974. godine ali su tek nedavno mišići njenih donjih
ekstremiteta digitalno rekonstruisani zahvaljujući istraživačima sa Univerziteta
u Kembridžu. Njihov rad, objavljeni u časopisu “Royal Society Open Science”,
upućuju na to da je Lusi mogla da ispravi zglobove kolena, da stoji uspravno
i da hoda na dve noge! Njene noge, duže i jače od ljudskih, omogućavale su
joj da živi i na drveću i na ravnim travnatim površinama i u gustim šumama.
Američka vasionska agencija NASA nedavno je objavila da radi
na projektu aviona koji će moći da preleće Atlantski okean brzinom od 2.470
do 4.900 km/h (razdaljina između Njujorka i Londona iznosi oko 5.500 km). U
tom smislu, agencija je sklopila dva 12-mesečna ugovora sa “Boingom” i “Rols-Rojsom”,
iz čega treba da se razvije koncept novog mlaznog aviona i uradi tzv. tehnološka mapa puta.
Argajl, u Zapadnoj Australiji, je mesto na kojem se nalazi rudnik ružičastih dijamanata
nastalih tokom raspada drevnog superkontinenta Nuna, pre oko 1,3 milijarde godina. Stručnjaci navode da
su do tog zaključka došli koristeći lasere za analizu minerala i stena iz ležišta Argajl.
Ovogodišnji avgust bio je najtopliji avgust ikad zabeležen,
objavili su Svetska meteorološka organizacija (WMO) i evropska klimatska služba
“Kopernikus”. Pomenuti mesec bio je za oko 1,5 stepeni Celzijusa topliji od
predindustrijskih proseka, što i sada predstavlja gornju granicu zagrevanja.
Jedna nedavna studija istraživača Prirodnjačkog muzeja u Bernu
pokazala je da je vrh strele iz bronzanog doba, nedavno pronađen u Švajcarskoj,
napravljen od meteorita! Ovaj deo strele, dugačak 39 mm, nastao je između 900.
i 800. godine pne. Pronađen je u Merigenu, na jezeru Bil, tokom iskopavanja
vršenog u 19. veku. Procenjuje se da je star gotovo tri milenijuma, a napravljen
je od gvožđa iz uzetog iz meteorita koji je pao u Estoniji.
Riblji fond u Jadranskom moru se ubrzano smanjuje, što je posledica prekomernog lova,
klimatskih promena i doseljavanje ribljih vrsta koje ugrožavaju postojeću riblju populaciju.
U većini mediteranskih zemlja, plava riba je najveći deo celokupnog ulova. Ribolovci i prerađivači
ribe sada se pribojavaju da će, zbog prekomernog ulova, ribolov čak biti zaustavljen administrativnim
merama! Ima predloga da se, na određeno vreme, na ugroženim područjima uvede zabrana ribolova da bi
se sačuvala mlada riba, tj. ona koja se još nije izmrestila.
Prema jednoj nedavno objavljenoj proceni stručnjaka sa Univerziteta Alikante,
u Španiji, vilinski krugovi nalaze se na 263 mesta u svetu - na tri kontinenta i u 15 zemalja.
O tome je nedavno objavljen tekst u časopisu “Science Alert”. Navedena studija daje uvid u
ekologiju i biogeografiju ovih neobičnih pojava tako da se izradom mape vilinskih krugova
najzad došlo do uvida o njihovoj rasprostaranjenosti u svetu.
Nobelovu nagradu za fiziku za 2023. godinu dobili su Pjer Agostini sa
Univerziteta Ohajo u SAD, Ferenc Krauz sa „Maks Plank“ instituta za kvantnu optiku u
Nemačkoj, i Ani L’Ulije sa univerziteta Lund u Švedskoj, za, kako je objavio odbor
za dodelu nagrada, „eksperimentalne metode koje generišu atosekundne impulse svetlosti
za proučavanje dinamike elektrona u materiji“.
Katarina Bogičević, Vesna Bosanac, Vladica Božić, Milan Gnjatović, Branimir Grgur, Ibrahim Hadžić, Ilijana Jakšić,
Ilja Slani, Reuf Jakupović, Vladimir Jelenković, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Ivan Kremer, Dragan Lazarević,
Dubravka Marić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Maja Miljević-Đajić, Draženko Nenadić, Ana Paunović, Mihailo Racković,
Barbara Radulović, Zorana Stanić, Sanja Stanković, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet, Instagram i Facebook page: Marija Miljković
