MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 116 | NEBO NAŠE NAUKE - Biografski leksikon
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 116
Planeta Br 116
Godina XXI
Mart - April 2024.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 117
Maj 2024g
Br. 118
Jul 2024g
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 116
Mart 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

PALEONTOLOGIJA

 

Dr Gordana Jovanović

Gastropodi

Od neprepoznatljivih oblika do žarišta biodiverziteta

 

PALEONTOLOGIJA

Bellerophon

PALEONTOLOGIJA

Razni oblici protokonha gastropoda

PALEONTOLOGIJA

Adanella attleborensis

PALEONTOLOGIJA

Platyceras


Gastropodi ili puževi su danas najbrojnija klasa mekušaca sa asimetričnim telom i raznim oblicima ljuštura. Veoma bogat fosilni zapis govori da su mnoge grupe živele i u geološkoj prošlosti, pojavljivale se i izumirale da bi, u kenozoiku, dostigle izuzetnu raznovrsnost. Očigledno je građa njihovog tela tokom evolucije bila prilično fleksibilna. Na neki način su bili otporni na izumiranje jer, od kako su nastali, mnoge grupe su imale tendenciju da opstanu dugo vremena i da se različitim načinima adaptacija razviju u mnogo različitih redova, familija, rodova i vrsta. To im je omogućilo da postanu vrlo brojna i raznovrsna grupa koja je nastanila mnoga staništa. Jedino carstvo koje nisu zauzeli je vazduh.

 

 

Tokom više od 500 miliona godina evolucije, gastropoidi su razvili ljušture raznih oblika, ukrašena linijama rasta, rebrima, bodljama i dr. Veličine im se kreću u rasponu od oko 1 mm do oko 1 m. Prvi put su se pojavili u paleozoiku. Utvrditi međusobne odnose paleozojskih gastropoda, kao i njihove odnose sa današnjim grupama je težak posao. Glavni razlog je što su ljušturice najstarijih fosila uglavnom loše očuvane i neobične su morfologije. Imali su slabo uvijene zavojke, što otežava proučavanje njihovog razvoja kroz vreme. Stoga je teško dokazati da je određeni fosil u stvari gastropod.
Za neke se, na osnovu oblika, ne može reći da li više liče na puževe ili školjke ili možda nešto treće. Bellerohon, na primer, koji je određen kao gastropod iz perma zapadne Srbije najverovatnije i nije gastropod, već pripada grupi bliskoj gastropodima (Tergomya). Ljuštura Bellerohon-a je bila primitivna, bilateralno simetrična, sa jednim kapkom i niskim grebenom po sredini, zavijena u jednoj ravni. Gornja polovina ljušture je izgledala kao odraz donje polovine u ogledalu.
Pošto se, po morfologiji, većina ljuštura paleozojskih fosila vrlo razlikuje od današnjih, najpouzdanije informacije se mogu dobiti proučavanjem njihovih početnih zavojaka (protokonha). Na osnovu izgleda protokonha, na kojima se može videti prelaz iz embrionalne ljušture u ljušturu larve, razlikuju se glavne grupe svih gastropoda. Početni zavojak može biti gladak ili ukrašen ornamentikom, gde se ako su sačuvane, pod uvećanjem, zapažaju linije rasta. Kod većine paleozojskih gastropoda, protokonh nije sačuvan jer su ljušture korodirane ili prekristalisane.
Bitna odlika gastropoda je i asimetrija tela. Nastaje kao posledica torzije i spiralnog uvijanja trupa u odnosu na stopalo, tokom postembrionalnog razvića. Larve su bilateralno simetrične, ali kod odraslih uvijanje unutrašnjih organa usled torzije dovodi do gubljenja simetrije. Ovo se odražava na izgled otisaka mišića koji se vide na unutrašnjosti ljušture. Pošto ne možemo direktno posmatrati torziju na fosilima, teško možemo utvrditi koji je najstariji poznati gastropod. Retki primeri kod kojih je zapažena torzija su kambrijumski fosili iz rodova Aldanella i Pelagiella, pretpostavljenih primitivnih predaka gastropoda. Najpre su svrstani u hiolite, ali kada je nakon detaljnog proučavanja prepoznata torzija, mikrostruktura ljušture i otisci mišića na njenoj unutrašnjoj površini ukazali su na to da Adanella attleborensis može pripadati gastropodima. Zahvaljujući tome, ova vrsta koja se nalazi širom sveta, predložena je kao jedan od potencijalnih markera za definisanje početka kambrijuma.
Drugi primer je Pelagiella kod koje je zapažena asimetrija mišićnih otisaka na unutrašnjosti ljušture (desni je veći od levog). Slična je grupi vetigastropoda, najprimitivnijim živih morskim puževima. Svrstana je među najstarije fosilne mekušce koji pokazuju dokaze razvoja torzije. Torzija je bila ključna adaptacija koja je omogućila evoluciono zračenje, u početku sporo a zatim brzo, tokom ordovicijuma, kada je došlo do izuzetne diversifikacije gastropoda.
Diverzitet gastropoda je značajno opao na kraju ordovicijuma, izumrlo je najmanje 38 rodova, da bi u siluru došlo do oporavka. Silur je bio period povećanja raznovrsnosti većine grupa gastropoda; vrste sa visokim tornjastim kućicama postajale su češće. Platiceratidi koji su imali čvrste i otvoreno uvijene ljušture larvi koje podsećaju na ljušture larvi savremenih potiču iz ovog vremena. Tokom devona, puževi su sve raznovrsniji, a početni zavojci postali su čvršće namotani. Nažalost, zbog lošeg očuvanja, ne zna se mnogo o kasnodevonskim efektima masovnog izumiranjana gastropoda, mada se na osnovu povećanog broja taksona koji se javljaju posle devona može zaključiti da izumiranje nije bilo tako dramatično.
Paleozojski i postpaleozojski gastropodi se značajno razlikuju. Paleozojski su imali malo ukrasa na ljušturama, a oblik im ukazuje da su se sproro kretali. Nasuprot tome, postpaleozojski gastropodi imaju aerodinamičniji oblik, što znači da su bili aktivniji. Masovno izumiranje na kraju perma (permsko-trijasko izumiranje) je značajno uticalo na njih, mada je raznovrsnost gastropoda počela da opada čak 14 miliona godina pre kraja perma. Oko 45% rodova nije uspelo da pređe granicu perm-trijas. Neki taksoni su ipak opstali, uključujući primitivne i izumrle belerofontoide i soleniscide. Soleniscidae su preteče nekih mezozojskih grupa Caenogastropoda. Obuhvataju više od 65% današnjih gastropoda.

PALEONTOLOGIJA

Pellagiella

Neposredno nakon permsko-trijaskog izumiranja, morski gastropodi su bili neobično mali, ali sa jačim i ukrašenijim ljušturama nego kod njihovih starijih prethodnika. Gastropodi sa pupkom i ravnim oblicima ljušture su opali u raznovrsnosti. Trijas je bio vreme brzog razvoja puževa. Među brojnim grupama raznih oblika i veličina, prvi put su se pojavili patelogastropodi, puževi konusnog oblika koji podsećaju na one koje danas zapažamo čvrsto priljubljene na stenama plaža (Patella na pr.), stvarajući pri tom „ožiljak“ na koji se uvek vraćaju između plime i oseke. Tako su zaštićeni od predatora i dehidratacije tokom oseke. Najstariji poznati neogastropod je donjotrijaski rod Pseudotritonium, jedan od najranijih članova evolucione linije koja vodi do mezozojske porodice Maturifusidae, koja bi mogla biti matična grupa Neogastropoda. Do kraja trijasa posebno su evoluirali puževi grabljivci i počeli svoju brzu i ogromnu evolucionu diversifikaciju.

PALEONTOLOGIJA

Pseudotritonium

PALEONTOLOGIJA

Campanile giganteum

 

Posttrijaski gastropodi pokazuju više skulpturalnih karakteristika, kao što su tuberkule i rebra na ljušturama i zubi u viličnom aparatu. Očigledno je fauna današnjih gastropoda uspostavljena tokom krede. Jedan broj današnjih porodica prvi put se pojavljuje u kasnoj kredi; verovatno je postojao i niz drugih grupa koje su se tada pojavile i ubrzo nakon toga izumrle. Novi predatori su se pojavili tokom srednjeg kasnog mezozoika. To su naticidi i muricidi koji buše rupe u ljušturama mekušaca.
Novonastali mezozojski taksoni sve više liče na današnje. Izuzetak od generalno „modernog“ izgleda faune gastropoda iz krede su nerineoidi. Nerineoidea je bila grupa puževa sa velikim i izduženim ljušturama (više od 90 rodova iz jure i krede). Karakteristični su po više ili manje izraženim unutrašnjim naborima. Izumrli su krajem krede, kao i mnogi drugi organizmi. Srednja kreda je bila jedan od najtoplijih perioda u doba fanerozoika, sa temperaturom površinske vode do 36°C i atmosferskim nivoima CO2 mnogo višim od danas. Visoke temperature su mogle dovesti do poremećaja ravnoteže metaboličkih procesa nerineoida. To je moglo izazavati njihovo masovno izumiranje, a ne velike regresije mora koje su se desile ranije u senomanskom periodu.

Najveći puževi svih vremena

Evolucija morskih puževa, posebno u kenozoiku, je na mnogo načina bila nastavak trendova uspostavljenih u kasnoj kredi. Neogastropodi i ceritioidi su se brzo diverzifikovali u paleogenu, sa mnogim modernim rodovima. Pojavlju se i grupe holoplanktonskih puževa (pteropodi), ali i najveći puževi koji su ikad postojali na zemlji. To su bili eocenski džinovski morski puževi (do 1m visine) (Campaniloidea, Caenogastropoda), debelih ljuštura nalik na kulu, koja je mogla imati više od 30 zavojaka. Najpoznatiji je Campanile giganteum iz eocena Pariskog basena. Posle srednjeg eocena, došlo je do smanjenja raznovrsnosti ovog roda. Nakon oligocena, Campanile je nestao iz Evroazije i povukao se na istok-jugoistok. Neogeni pleistocenski nalazi su retki, a jedina preživela vrsta danas je Campanile simbolicum.

Evolucioni uspeh slatkovodnih i kopnenih gastropoda

Na našoj planeti postoje regioni koji su po raznovrsnosti života nezamenjivi; mnogi su žarišta ili vruće tačke biodiverziteta. Sadrže veliki broj vrsta, mnoge od njih su ugrožene, a ima i onih koje se ne nalaze nigde drugde u svetu. U svetu fosila, dugovečna jezera (jezera koja su trajala duže od million godina) su obezbedila idealne uslove za evoluciju gastropoda i tako dala jedinstvena žarišta paleobiodiverziteta.
Mekušci iz slatkovodnih sredina vode poreklo iz morskih. Postoje zapisi retkih primeraka iz paleozoika, a u mezoziku se javlja veći broj taksona. Kolonizacija slatkovodnih sredina se mogla odvijati preko delti, gde su reke oticale iza barijere i na taj način stvarale postepeni prelazak iz morskih u slatkovodne sredine, ili direktno preko ušća. Njihova evolucija je bila zavisna od dostupnih ekosistema koji su mogli obezbediti stabilnost tokom geoloških perioda, što je zavisilo od tektonike i klime. Izuzetak je zagonetni rod Papyrotheca, koji možda potiče od kopnenog pretka Succineidae (Stylommatophora), iz kasnog miocena bočatnog Panonskog jezera.
Kopneni gastropodi su kolonizovali većinu kopnenih sredina, u rasponu od niskih do visokih planina, uključujući vlažne do sušne biotope od tropskih do subarktičkih oblasti. Imaju dug fosilni zapis kao i slatkovodni puževi, a najstariji fosili kopnenih puževa datiraju iz kasnog karbona, najverovatnije svi pripadaju Stylommatophora. Nisu poznati kopneni puževi iz trijasa, a za juru postoje samo poneki zapisi o Stylommatophora i Cyclophoroidea.
Nekoliko grupa je nastalo u ranoj kredi, što je dovelo do povećane raznovrsnosti slatkovodnih gastropoda koja se povećavala prema miocenu, da bi na granici pliocen-pleistocen doživela pad. Najraznovrsniji su u neogenu, kada su formirana brojna dugovečna jezera i žarišta biodiverziteta. (na pr. Panonsko i Dakijsko jezero).
Ukupan spisak fosilnih slatkovodnih gastropoda obuhvata više od 5000 vrsta, grupisanih u 490 rodova, 44 porodice i 12 superfamilija, nastalih u periodu od oko 340 miliona godina (karbon-pleistocen).

Dr Gordana Jovanović

 

 


Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 118
Planeta Br 118
Godina XXI
Jul - Avgust 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA