MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 116 | NEBO NAŠE NAUKE - Biografski leksikon
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 116
Planeta Br 116
Godina XXI
Mart - April 2024.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 117
Maj 2024g
Br. 118
Jul 2024g
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 116
Mart 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

IZLOŽBE

 

Dubravka Marić

Začini koji su oblikovali istoriju

Pomiriši, pipni...

 

 

Posle izložbi o kafi, čaju, čokoladi i vinu, u Galeriji Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu je priređena i izložba o začinima. Začini su kroz istoriju bili središte međunarodne trgovine, uzrok sukoba civilizacija i država, dokaz lične moći i bogatstva, ali i podsticaj za velika geografska otkrića. Za njih se vezuju najfantastičnije priče i anegdote.

IZLOŽBE

Izložba pod nazivom „Biljka kao začin. U carstvu boja, mirisa i ukusa“, čiji je autor dr Uroš Buzurović, otvorena je polovinom decembra u Galeriji Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu. Tu će ostati do juna, a potom će biti prilagođena za gostovanje u drugim gradovima Srbije. Izložba se tiče kulinarskog aspekta upotrebe začina, dok je njihova upotreba u proizvodnji alkoholnih napitaka samo dotaknuta. Bora Milićević je uradio crteže začinskih biljaka specijalno za ovu priliku, Aleksandar Stojanović je napravio modele semena i plodova pojedinih začina, a za dizajn postavke su bile zadužene Anja Marčetić i Biljana Sovilj. Izložbu prati i interesantna i sadržajna publikacija, čiji su autori dr Uroš Buzurović i dr Aleksandra Maran Stevanović.

IZLOŽBE

Dr Uroš Buzurović

„Ja sam botaničar i proučavam biljke koje, pre svega, rastu na Balkanskom poluostrvu. Želeo sam da publici prikažem čime se bavim, tako da to svima bude zanimljivo. Začinske biljke su dobar način da se to postigne jer ne postoji domaćinstvo bez makar jednog biljnog začina. Dati su kratki opisi 39 začinskih biljaka, a na mapama je prikazano njihovo rasprostranjenje, kao i gde su kultivisane. Objašnjen je latinski naziv svake biljke i navedene su neke opšte biološke zanimljivosti. S druge strane, predstavljena je i njihova upotreba u kulinarstvu; pokazani su neki tradicionalni načini njihovog korišćenja, kombinovanje sa drugim jelima i začinima. Prikazan je i kratak istorijat začina da bi ljudi shvatili šta su začini nekada bili, koliko su koštali, kako su nabavljani, na koji način su se širili po našoj planeti - izvor začina je, pre sve svega, bila Azija - i kako su dospeli na naš kontinent, pa time i u Srbiju. Taj istorijski deo je široka tema, a predstavio sam ono što je meni samom bilo zanimljivo i novo, pretpostavljajući da je publici taj istorijat nedovoljno poznat. Pored toga, cilj je bio i da izložbu prati interaktivni sadržaj, koji bi bio interesantan i odraslima i deci. Postoje tri takva dela: ‚pomiriši‘, ‚pipni‘ i ‚edukativni sto‘ koji služi da se povežu biologija i geografija. Tu je i strip za decu da lakše shvate šta je to što daje miris, ukus, slatkoću, gorčinu i boju jelima. Važno je reći da sve biljke koje pripadaju istom rodu, nisu ujedno i začinske“, ističe dr Uroš Buzurović, kustos Prirodnjačkog muzeja i autor izložbe „Biljka kao začin. U carstvu boja, mirisa i ukusa.“

IZLOŽBE

IZLOŽBE

IZLOŽBE

Ne začinska već aromatična

Začinske biljke se danas uglavnom gaje. Začini su aromatični delovi biljke sa visokim sadržajem etarskih ulja, alkaloida i karotenoida (sekundarni metaboliti). To su glavne komponente začina koje različito utiču na naša čula, a hrani daju specifičan ukus i miris, ili određenu boju. Za začin se koriste delovi biljaka: koren (peršun, celer), rizom (đumbir, kurkum), list (nana, peršun, bosiljak, mirođija), kora (cimet), pupoljak (karanfilić, kapar), žig (sigma) tučka (šafran), plod (vanila, biber, kim, zvezdasti anis) i seme (susam, muskatni oraščić). Ali i cele biljke: praziluk, mladi crni luk i mladi beli luk.

IZLOŽBE

IZLOŽBE

IZLOŽBE

„Često se kaže da je neka biljka začinska, iako je ona, u stvari, aromatična biljka. Ljudi su ponekad u nedoumici zbog čega se neka biljka smatra začinskom. To se odnosi na luk, ali i na papriku, koja je začin kada se u samlevenom stanju dodaje nekom jelu. Isto se pitaju i za susam, ili  za mak koji nije ovde prikazan, pa kažu: od maka se pravi štrudla, kako je onda on začin? Jednostavno, većina aromatičnih biljaka jesu začinske biljke“, objašnjava dr Uroš Buzurović, koji ukazuje na činjenicu da se kod nas začini koriste pojedinačno, a ne kao mešavina, što je uobičajeno u azijskoj kulinarskoj tradiciji, pa čak i u nekim velikim evropskim kuhinjama.
Među začinima koji su prikazani na izložbi i detaljnije opisani u pratećem katalogu, svako će otkriti neke za koje nije čuo, ali će zato naći i one uobičajene, često neupadljive začine koji su nam pre poznati kao čajevi. Posebno mesto pripalo je crnom biberu, koji je bio i glavni pokretač ekspedicije portugalskog istraživača Vaska da Game da pronađe morski put do Indije, ali i šafranu, koji je ostao najskuplji začin na svetu, kao i vanili, toj „kraljici začina slatkih poslastica“, kako ju je na izložbi „Biljka kao začin. U carstvu boja, mirisa i ukusa“, opisao dr Uroš Buzurović, kustos Prirodnjačkog muzeja.

NIŠTA BEZ MANUELNOG RADA

IZLOŽBE

Cinnamomum verum J. Presl - štapići cimeta

IZLOŽBE

Roze i zeleni biber

IZLOŽBE

Vanilla planifolia Andrews - cvet vanile

Ljudi su tokom istorije pokušavali da gaje začine na drugim geografskim prostorima kako bi obezbedili jeftinije uslove za proizvodnju veoma skupih začina. Takav slučaj je bio sa vanilom, koja inače potiče iz Meksika. Vanila se gaji u Indoneziji i na Tahitiju, ali su kvalitet ploda i jačina ukusa i mirisa lošiji od vanile sa Madagaskara. To znači da je i danas, bez obzira na savremenu tehnologiju i razvijenu industrijsku proizvodnju, potrebno voditi računa o klimatskim uslovima u kojima određene biljke mogu da rastu.

U Brazilu se uzgajaju velike količine crnog bibera, ali su njegov kvalitet i cena znatno nepovoljniji u odnosu na biber koji se gaji u njegovoj domovini Indiji. Iako je Indonezija zamenila Indiju kada je reč o snabdevanju SAD crnim biberom, ekstra-crni biber iz Indije i dalje je mnogo kvalitetniji, pa je i do pedeset odsto skuplji od brazilskog i indonežanskog bibera.

Međutim, cena proizvodnje nekih začina se ne može smanjiti, jer oni zahtevaju pojedinačni ručni tretman, pa su tu savremena tehnologija i mašinska obrada beskorisne. Tako se žigovi tučka cveta šafrana - beru ručno. Cvetovi vanile se oprašuju ručno. Zreli neotvoreni pupoljci karanfilića se ručno beru. Kora cimeta se mora ručno iseći i oljuštiti, pa onda umotati u trake.

Iako su danas začini dostupni svima, moglo bi se dogoditi da zbog klimatskih promena znatno poskupe i da ponovo postanu privilegija bogatih. Moćni ciklon koji je 2017. pogodio Madagaskar naneo je veliku štetu zasadima vanile, pa je tada skočila i cena mahuna ove začinske biljke. Porast potražnje za vanilom na Madagaskaru dovodi do masovne seče šuma, čime se ugrožava buduća proizvodnja vanile. Naime, ove šume obezbeđuju veliku količinu padavina, vlažnost vazduha i značajne količine hranljivih materija za zemljište na kome se gaji vanila u toj državi.

 

Dubravka Marić

 


 


Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 118
Planeta Br 118
Godina XXI
Jul - Avgust 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA