MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 116 | NEBO NAŠE NAUKE - Biografski leksikon
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 116
Planeta Br 116
Godina XXI
Mart - April 2024.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 117
Maj 2024g
Br. 118
Jul 2024g
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 116
Mart 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

ŽELEZNICE

 

V. Milojević

Plava lepotica sa Savskog trga

Dama kao nekadašnje čudo tehnike

 

Pre tačno četrdeset godina, 15. aprila 1984. godine, na prostoru platoa između sada već bivše Glavne železničke stanice u Beogradu, bivše Pošte 2 i nekadašnjeg „prvog levog koloseka“, okupilo se puno ljudi. Pored službenika u svečanim odelima i delegacija iz brojnih značajnih državnih sekretarijata i organa, mnoštvo građana je došlo da, uz svečani program, obeleži trostruki jubilej: sto godina od otvaranja pruge Beograd-Niš, trideset godina radničkog samoupravljanja u Jugoslaviji i trideset peti Dan železničara Jugoslavije. Tim povodom je prvi put, posle maja1980. godine, iz depoa u Topčideru izvezen, postavljen na peron i za putovanje ka Nišu pripremljen čuveni “Plavi voz”. Na njegovom čelu su bile spregnute dve snažne dizel-električne lokomotive serije JŽ 666, sa nazivima „Sutjeska“ i „ Neretva“. Ove moćne mašine je, za potrebe specijalnog voza koji je narod popularno zvao „Plavi“, 1978. godine proizveo američki General Motors (EMD JT22CW). Jugoslaviji ih je isporučeno četiri. I druge dve lokomotive su po tradiciji dobile nazive: “Kozara” i “Dinara”.

ŽELEZNICE

Po završetku svečanosti, zvanice su ušle u voz i, uz sirene lokomotiva i snažno brujanje moćnih agregata, voz je krenuo ka Nišu. Međutim, na platou pored Savskog trga, ostala je jedna stara, ali divno doterana “plava dama”. Na segmentu koloseka malo dužem od dvadeset metara, kao muzejski spomenik ostala je jedna od prve tri parne lokomotive koje su vukle “Plavi voz”, elegantna mašina čuvene serije JŽ 11, originalno mađarske klase MÁV 424.

Voz vrhunske funkcionalnosti i komfora

Posle oslobođenja Jugoslavije, 1946. godine je doneta odluka da se, za potrebe putovanja predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita i drugih domaćih zvaničnika, a takođe i uglednih stranih gostiju i delegacija, formira tzv. “specijalni voz”. U svom sastavu voz bi posedovao sve ono što je neophodno za duga, bezbedna i komforna putovanja. Po formiranju, kompozicija je u svom sastavu imala sve što je bilo potrebno: vagone sa radnim kabinetima i prostorijama za odmor, apartmanima i svečanim salonima, kuhinju i vagon restoran, energetska kola, kola za prevoz automobila, sobe za održavanje veze. Kao vučno sredstvo garniture, bila je potrebna pouzdana i proverena snažna mašina, pogodna za sve uslove eksploatacije i terene, sposobna da razvije pristojnu brzinu. Odabrana je parna lokomotiva mađarske proizvodnje klase MÁV 424, koja je po nomenklaturi  Jugoslovenskih železnica u njihovoj službi nosila oznaku JDŽ 11, odnosno JŽ 11, od 1952. godine. Specijalni voz, za koji kažu da je bio vrhunac luksuza za to vreme, popularno je nazvan „Plavi voz“, prema boji u koju je ofarban, čime se razlikovao od kompozicija tadašnje JDŽ, koje su po pravilu bile zelene.

ŽELEZNICE

Izbor najbolje lokomotive

Klasa MÁV 424 spada u najpoznatije i najuspešnije parne lokomotive mađarske proizvodnje. Lokomotive su tamo imale nadimak “bik”, i predstavljaju svojevrsno svedočanstvo inženjerskih i industrijskih kapaciteta te zemlje tokom prve polovine dvadesetog veka. MÁV 424 je projektovana da zadovolji sve zadatke putničkog i teretnog saobraćaja Mađarskih državnih železnica (Magyar Államvasutak- MÁV).
Prva lokomotiva ove serije u saobraćaj je puštena 1924. godine. Uz minimalne modifikacije, njihova proizvodnja je trajala čak do 1958. godine, pa MÁV 424 sa ukupno 514 izgrađenih primeraka spada u brojnije evropske parne lokomotive. Sa svojim tenderom za ugalj i vodu, imala je dužinu 21 m, a njena težina u radu je iznosila do 86 t. Pogonski stroj činile su četiri vezane vučne osovine, ispred kojih su bile dve slobodne, dok je poseban tender imao četiri (2’D-h2). Sa osovinskim pritiskom od 15 t, mogla je da saobraća i na slabijim prugama, a optimizovan odnos brzine i snage činio ju je univerzalnom: mogla je da obavlja i tešku teretnu, i brzu putničku vuču. Kotao je bio dimenzionisan za pritisak od 14 bara, a prostrano ložište je omogućavalo i upotrebu uglja slabijeg kvaliteta. Korišćenjem pregrejane pare su poboljšane efikasnost lokomotive i njena jačina, koja je pri korišćenju kvalitetnog uglja dostizala 1350KS (993KW). Maksimalna dozvoljena brzina u putničkom režimu iznosila je 90 km/h.

ŽELEZNICE

Univerzalnost serije “JŽ 11”

Po završetku Drugog svetskog rata, 1945. godine je na prethodno okupiranoj teritoriji Jugoslavije “zatečeno” trinaest lokomotiva klase MÁV 424. One su odmah prenumerisane u seriju JDŽ 11, i formalno preuzete na osnovu reparacionog duga Mađarske. Pre rata nijedna nije bila u fondu jugoslovenskih voznih sredstava. Pošto su pokazale odlične rezultate u eksploataciji, između 1947. i 1948. godine naručeno je još 39 lokomotiva, a 1955. godine još 10. Lokomotive su numerisane od 11-001 do 11-062.
Tri lokomotive iz prvog pristiglog kontigenta su ofarbane u plavu boju, i dobile su državna obeležja: 11-015, 11-022 i 11-023. Sve do 1958. godine, ove lokomotive su vukle “Plavi voz”, a onda su ih je zamenile nemačke dizel- električne lokomotive Krauss-Maffei ML 2200 C'C' (V300)  JŽ D 66 ( kasnije numerisane JŽ 761). Parnjače JŽ 11-015, JŽ 11-022, i JŽ 11-023 su tada pridružene ostalim lokomotivama serije JŽ 11, i još duže od dve decenije uspešno su saobraćale u mreži Jugoslovenskih železnica. Najčešće su vukle putničke i teretne vozove na prostorima današnje Hrvatske i Bosne i Hercegovine, ali su se mogle videti i u Srbiji i Sloveniji. Poslednja lokomotiva serije JŽ11 službu je završila u Vinkovcima, 1985. godine.

ŽELEZNICE

Tužna sudbina plave lepotice

Početkom osamdesetih godina prošlog veka, mnoge parne lokomotive sa naših prostora su već bile isečene u staro gvožđe. Ipak, postojala je svest da je neophodno da se ono što je važan deo istorije države i naroda na neki način zaštiti i sačuva od zaborava. Doneta je odluka da se tri parne lokomotive “Plavog voza” obnove i dovedu u originalno vizuelno stanje, i da se kao muzejski spomenici postave u Beogradu, Zagrebu i Kranju. 1984. godine je JŽ 11-022, povodom trostrukog jubileja pomenutog na početku teksta, u aprilu postavljena kraj Savskog trga, pored Glavne beogradske železničke stanice, JŽ 11-015 nekoliko meseci kasnije ispred zagrebačkog Glavnog kolodvora, dok JŽ 11-023, iako je planirano, nikada nije bila postavljena u Kranju.
Nekoliko godina su prve dve lepotice sijale punom sjajem, a onda su došli ratovi, raspad bivše države, kriza i sankcije. Zagrebačka lokomotiva je, početkom devedesetih, sklonjena i zamenjena običnom lokomotivom sasvim druge serije, iz jasnih ideoloških razloga. Danas je deo zbirke Hrvatskog željezničkog muzeja, ali na otvorenom, i nije u najboljem stanju. Slovenačka je u suštini najbolje prošla, pošto je čuvana u zatvorenom prostoru. Kao deo postavke Slovenskog železničkog muzeja u Ljubljani, i danas je u veoma dobrom stanju. Beogradska JŽ 11-022 bila je jednostavno zapostavljena. Gubila je sjaj prepuštena zubu vremena, i kao da nikoga nije više zanimala. Čak je postala neka vrsta utočišta za skitnice i lica sumnjivog morala. Pojavljivale su se povremeno neke inicijative da se restaurira i renovira, ali bez većeg odjeka.

ŽELEZNICE

Danas…

Čini se da vreme u kome živimo daje prednost nekim sasvim drugačijim vrednostima, i bezobzirno ruši mnogo toga što je značilo starijim generacijama. Stara dama, nekadašnja plava lepotica JŽ 11-022, trune i dalje kao na bunjištu. Umesto železničarima, putnicima i vozovima, okružena je čudnim novim duhom i stvarima. Ipak, iako tužna i oronula, i dalje ponosno zrači elegancijom i unutrašnjom energijom privlačeći pažnju turista i slučajnih prolaznika, u nadi da će se dogoditi nešto ili će doći neko ko će joj ponovo vratiti lepotu i sjaj kojima je nekada davno plenila…

ŽELEZNICE

 


V. Milojević

 



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 118
Planeta Br 118
Godina XXI
Jul - Avgust 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA