MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 117 | VASIONA, LJUDI I VANZEMALJCI
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 117
Planeta Br 117
Godina XXI
Maj - Jun 2024.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 117
Maj 2024g
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 116
Mart 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TESLA

 

Vladimir Jelenković

Naučnik na karikaturama

Vedre slike velikog naučnika

 


TESLA

Karikatura Edvina Markusa

Nikola Tesla je deo mnogih žanrovskih oblika popularne kulture. Njegova nesvakidašnja i originalna pojava u svetu nauke i pronalazaštva kao i vanvremenske ideje i predviđanja budućnosti poslužili su kao inspiracija velikom broju umetnika na čitavoj planeti. Potpuno očekivano, posebno je zastupljen u naučnoj fantastici, žanru koji je dobro prilagođen njegovim izumima i uticaju inovativnih tehnoloških rešenja koja je podario čovečanstvu. Njegov lik i ideje zastupljene su ne samo u filmovima već i u brojnim video-igrama. Inspirisao je brojne kompozitore da mu posvete svoju muziku, a glavni je junak i nekoliko opera. Tesla je omiljeni lik slikarima i vajarima širom sveta, junak je brojnih stripova ali i karikatura, među kojima su posebno zanimljive one nastale u vreme njegovih najvećih pronalazačkih ostvarenja i ogromne popularnosti koju je uživao u tadašnjoj javnosti.

 

 

 

Činjenicu da je američka javnost pratila svaki novi korak genijalnog pronalazača i da je krajem devedesetih godina 19. veka bio na vrhuncu slave, potvrđuje i članak objavljen pod naslovom „Letnji odmor velikih ljudi“, koji prati i karikatura na kojoj su predstavljene najpoznatije ličnosti tog vremena.

U tekstu o tome kako „veliki ljudi zemlje ovog leta rade svakakve čudne stvari, stvari koje ih prikazuju u novom svetlu i čine upadljiv kontrast njihovom postojanju kao javnih ličnosti“, navodi se da predsednik Mekinli (Vilijem Mekinli, 25. predsednik SAD od 1896. do 1901) jaše konja, prethodni predsednik, Grover Klivlend ide na pecanje, Tomas Edison čita šund romane, Džon Pijerpont Morgan neće se mnogo udaljavati od Volstrita, a Nikola Tesla igra bilijar. Autor karikature očigledno je znao za Teslinu mladalačku strast igranja bilijara, ili „karambola“, kako se ta igra zvala u vreme Teslinih nestašnih mladalačkih dana, posebno onih provedenih u Mariboru, od oktobra 1878. do marta 1879. godine. I ne samo to.

TESLA

Kako poznate ličnosti provode godišnji odmor

Karikaturista pored Tesle smešta i Ignacija Jana Paderevskog (1860-1941), čuvenog poljskog pijanistu, kompozitora, a kasnije i premijera i ministra spoljnih poslova Poljske i jednog od lidera borbe za poljsku nezavisnost, očigledno znajući da je Tesla upoznao Paderevskog kod svojih velikih prijatelja, poznatog američkog književnika Roberta Andervuda Džonsona i njegove supruge Katarine.

TESLA

Teslina revolucija u telegrafiji

Komunikakcije sa vanzemaljcima

Tokom 1901. i 1902. godine, u jeku izgradnje Tesline laboratorije i njegovog čuvenog tornja na Long Ajlendu, Teslina namera da realizuje svoj čuveni „Svetski sistem bežičnog prenosa“ izazivala je veliku pažnju javnosti. Naravno, i karikaturisti su imali šta da kažu o tome.

Tako je 18. decembra 1901. Godine, časopis Chicago News objavio jednostavnu ilustraciju propraćenu tekstom: „Vreme je da Tesla iskoči i prizna da mesecima potajno telegrafiše preko okeana bez žica“.

TESLA

Teslino tajno bežično prenošenje poruka

TESLA

Vanzemaljci šalju poruke na Zemlju

Sa sličnim očekivanjima od Teslinog najnovijeg projekta New York Morning Telegraph 1904. godine objavljuje karikaturu u kojoj obaveštava čitaoce da je gospodin Tesla taj koji ruši novinski poredak i da će njegov najnoviji pronalazak izazvati revoluciju u telegrafiji.

Vrlo česte Tesline senzacionalističke izjave o mogućnosti da, zahvaljujući svojim izumima, komunicira sa stanovnicima drugih planeta, bile su inspiracija brojnim karikaturistima da na ovu i slične teme načine svoje duhovite komentare. Tako je u broju od 5. maja 1896. godine The Minneapolis Times objavio karikaturu pod naslovom „Teslin san“. Uz tekst: „Kada se struja malo više ukroti, neke od ovih stvari se mogu dogoditi“, slede i zamišljeni stanovnici  sa drugih planeta uz komentare kao što su: „Čovek na Mesecu mogao bi da se zabavlja sa nama“; „Pojedinac na Marsu mogao bi da nam ispriča svoje muke“ i „Stanovnici Saturna mogli bi da nam pošalju vremensku prognozu“.

TESLA

Tesla odlučan da komunicira sa Marsom

TESLA

Teslina božićna čestitka za Marsovce

Menneapolis Tribune 4. januara 1901. godine objavljuje karikaturu uz tekst: „Tesla tvrdi da stanovnici drugih planeta pokušavaju da nam pošalju poruke“.

Iste te godine humorističko-satirični list Moonshine objavio je Teslinu karikaturu uz tekst „Gospodin Nikola Tesla odlučan je da pošalje signale na Mars“

TESLA

Da li ovako Tesla zamišlja komunikaciju sa Marsom

TESLA

Tesla kao terapeut

Njujorški magazin Brooklin Eagle, uz komentar „Na Tesli je da nas poveže sa Marsom“, objavljuje 1902. godine Teslinu čestitku Marsovcima za Božić, koju šalje pomoću specijalnog „Teslinog oscilatornog bežičnog telegrafa za Mars“. Markoni, kako to vidi karikaturista, svoje bežične poruke može da dobaci samo do Evrope.

Isti magazin opet se vraća ovoj temi 1907. godine u karikaturi naslovljenoj sa „Da li je ovo pravi način“ i uz komentar: „Navodi se da je Nikola Tesla izjavio da može da razgovara sa Marsom“.

TESLA

Teslagram za japanskog admirala Togoa

Tesla u političkoj karikaturi

Posebno interesantna ilustracija objavljena je u „Njujork presu“ (NY Press) 1905. godine. Na njoj je predstavljen Tesla u društvu sa generalom Anatolijem Mihajlovičem Steseljom, poznatim braniocem Port Artura koji je žrtvovao ratni brod da bi poslao poruku ruskom caru. Reč je o događaju u rusko-japanskom ratu, poznatoj bici za Port Artur koja se vodila između ruske i japanske vojske

TESLA

Teslin san

U ovih nekoliko rečenica, Tesla sažima sve bitne pomake koje su načinili novi pioniri elektriciteta. Pre svega, tu je američki naučnik, filozof, diplomata i pisac Bendžamin Franklin (1706-1790), koji je 1747. započeo prve eksperimente sa elektricitetom. Unapredio je teorijsko objašnjenje rada Lajdenske boce, preteče kondenzatora, i podržao hipotezu da je svetlost električni fenomen. Utvrdio je identičnost munje sa elektricitetom, dokazujući postojanje pozitivnog i negativnog elektriciteta, a 1752. godine otkrio je gromobran.

Dok šalje „specijalne signale“ Tesla izgovara reči: „Evo Teslagrama za Togoa“. U pitanju je Togo Heihačiro (1848-1934) koji je kao admiral predvodio japansku flotu u rusko-japanskom ratu (1904-05) i rukovodio desetomesečnom blokadom tadašnje velike ruske vojne baze u Port Arturu (danas Lushun, u Kini, na Žutom moru), koja se završila ruskom predajom 2. januara 1905. godine. Zbog ovog značajnog gubitka, Rusi šalju svoju baltičku flotu u Japan, sukobivši se sa snagama generala Togoa 27. maja 1905. godine u Cušimskom moreuzu koji povezuje Istočno japansko more sa Istočnim kineskim morem. Togo je napravio manevar nazvan „prelazak neprijateljskog T“ - okrenuo je svoju kolonu brodova preko ruske linije napredovanja i uništio 33 od 35 ruskih brodova čime je rat bio završen. Ovaj spektakularni manevar kasnije su koristile britanska i francuska mornarica. Pobeda Japana nad Rusijom bila je prva u modernoj eri ratovanja, u kojoj je jedna azijska sila pobedila jednu evropsku naciju i primorala zapadne zemlje da počnu da gledaju na Japan kao na ravnopravnog suparnika.

Upravo u ovom istorijskom kontekstu pojavljuje se i ova politička karikatura, a tekst koji je prati otkriva nam suštinu značenja kovanice „Teslagram“, koju autor pripisuje Tesli: „Osim što je spreman da obezbedi snagu deset Nijagara bez žica kako bi poslao signale na Veneru i oduševio stanovnike Marsa najnovijim vestima sa Brodveja, Nikola Tesla objavljuje da je otkrio specijalnu vrstu munja sposobnih da unište vojna utvrđenja, a bojne brodove izbaci iz dalje upotrebe. Car je rekao da je primetio Teslina otkrića, ali da bi voleo da je za gospodina čuo malo ranije.“

Ova karikatura je daleka anticipacija onoga što će mnogo godina kasnije postati veoma aktuelno, u praskozorje II svetskog rata. Naime, Tesla je 1934. godine svojim senzacionalnim izjavama o smrtonosnom snopu razarajuće energije koji će moći da uništi čitavu vojsku kao i  flote neprijateljskih aviona izazvao veliku pažnju američke i svetske javnosti ali i vojnih eksperata iz mnogih zemalja. Posebna zanimljivost ovog svojevrsnog predviđanja budućnosti iz 1905. godine jeste činjenica da je, tačno 30 godina kasnije, Tesla potpisao ugovor sa sovjetskom trgovinskom kompanijom "Amtorg trejding korporejšn" o izradi projekta neprobojnog zida koji bi stvorilo njegovo oružje radi zaštite Sovjetskog Saveza od neprijateljske agresije.

Čudesni pronalazač

U brojnim karikaturama Tesla je predstavljen kao čudotvorac. Naravno, sva preterivanja u ovoj vrsti ilustracija bila su dopuštena i mnogi autori su to obilato i maštovito koristili. 

Tako njujorški Electrical World 1911. godine objavljuje ilustraciju u kojoj Tesla objašnjava svoja čudesna rešenja. Svom zgranutom sagovorniku Tesla saopštava svoja sledeća dostignuća: „Mogu da pokrećem automobile u Dablinu pomoću energije koja je generisana na Long Ajlendu; potpuno sam poništio prostor i udaljenost - njih više nema; nadam se da ću uspostaviti telefon od milion konjskih snaga - stotine ljudi biće u mogućnosti da pričaju istovremeno bez ikakvih smetnji; usavršio sam motor za avion koji teži oko pola kilograma - možete ga staviti u džep svog prsluka, a ipak je to najmoćnija mašina koja je ikada bila poznata.

New York Recorder 1896. godine objavljuje karikaturu u kojoj Tesla obavlja određeni medicinski tretman. Pacijent mu je Čarls Brodvej Rous (1836-1902), veteran Konfederacije u Američkom građanskom ratu i njujorški biznismen koji je obećao 100.000 dolara za zgradu u kojoj bi bili smešteni artefakti lidera Južnjaka i zahvaljujući čijoj inicijativi su ratni veterani osnovali Memorijalno udruženje Konfederacije.
Autor ove karikature očigledno je bio dobro upućen u činjenicu da su Tesline visokofrekventne struje obećavale korisnu primenu u medicinske svrhe i da bi takav tretman dobrodošao jednom šezdesetogodišnjaku kao što je to tada bio Brodvej Rous.

Tesline portretne karikature

Tesla je inspirisao brojne poznate karikaturiste svog vremena da ga ovekoveče u svojim portretnim karikaturama. Među njima su svakako najpoznatiji bili Edvin Markus, Džordž Laks i  Homer Devenport. Njihove karikature, kao i sve druge objavljene u brojnim američkim časopisima, Tesla je ljubomorno čuvao i one su deo bogate zaostavštine koja se čuva u njegovom muzeju u Beogradu.

TESLA

Teslina čuda

Edvin Markus (1885-1961) bio je jedan od najčuvenijih njujorških političkih karikaturista prve polovine XX veka. Ova karikatura nastala je 1911. godine za potrebe štampanja knjige karikatura: „Oni kao što jesu zato“, u izboru Ernesta La Tuš Henkoka i Gea Gouera, gde je među mnogim poznatim ličnostima iz javnog života Njujorka predstavljen i Nikola Tesla.
Ispod nje je zapisan i epigram:
„Nikola Tesla, čarobnjak strujni,
On je: ... Ma, čemu i pokušaj bujni?
Njegovih dela za ljudstvo lista
Zauzeće šest tabaka papira čista;
Recimo samo: kad spisak najslavnijih prave
Samo pri vrhu je mesto vredno njegove slave.“

TESLA

Karikatura Džordža Bendžamina Laksa

TESLA

Karikatura Dž. Č. Fajrena

Na listu papira iz hotela “Valdorf Astorija” nacrtana je karikatura Nikole Tesle, koji u fraku sa cilindrom sedi za okruglim stočićem na kome se nalazi čaša. Leva noga mu je podignuta na sto, a desna ispružena ispred. Ovaj kroki je delo poznatog umetnika Džordža Bendžamina Laksa (1867-1933). Laks je bio karikaturista, portretista i slikar. U umetničkoj javnosti važio je za buntovnika. Sam je negovao famu da je kontroverzna ličnost koja se družila sa bogatim i poznatim ličnostima, ali i sa ljudima sa društvenih margina. Zato i ne čudi da je ovu karikaturu Nikole Tesle nacrtao za kafanskim stolom, na papiru sa hotelskim memorandumom, verovatno prilikom nekog njihovog susreta u ovom njujorškom hotelu.

Karikatura Nikole Tesle, koji u svojoj prepoznatljivoj pozi, naslonjen na levu ruku, čuči na vrhu tornja “Metropoliten lajf bilding”, a u desnoj ruci drži kuglu sa natpisom „Oscilator“. Ovo je delo Dž. Č. Fajrena o kome, nažalost, nema dostupnih podataka.

Povećano interesovanje čitavog savremenog sveta za Nikolu Teslu inspirisalo je Udruženje karikaturista Srbije FECO da u okviru  7. međunarodnog bijenala karikature ZLATNI OSMEH 2010  priredi i prateću izložbu „Nikola Tesla u karikaturi“. Ova izložba održana je u Muzeju Nikole Tesle, od 14. maja do 14. juna 2010. godine.

TESLA

Prva nagrada bijenala „Zlatni osmeh 2010“, autor Merčao Doroteo Gera, Peru

TESLA

Druga nagrada bijenala „Zlatni osmeh 2010“, autor Dragutin Gane Milanović, Srbija

TESLA

Treća nagrada bijenala „Zlatni osmeh 2010“, autor Hoze Eduardo Naselo, Argentina

Osim izbora najboljih karikatura sa ovog bijenala bila je to i prilika za podsećanje na neka ranija ostvarenja poznatih srpskih karikaturista među kojima su Dušan Petričić, Predrag Koraksić Corax, Jugoslav Vlahović i Ranko Guzina, i sagleda bogati izbor iz Tesline zbirke novinskih karikatura.

TESLA

Ilustracija Dušana Petričića za naslovnu stranu knjige „Nikola Tesla

TESLA

Kako je Predrag Koraksić Corax video svojatanje Tesle

Nikola Tesla je bez svake sumnje bio deo njujorške elite i za njegov naučni i pronalazački rad postojalo je veliko interesovanje javnosti. Kao popularna i slavna ličnost neminovno je dospeo i u brojne karikature.
Zahvaljujući novom i potpunijem razumevanju njegovih pronalazačkih ostvarenja koja su utrla put najnovijim tehnološkim prodorima savremene civilizacije, njegova popularnost na početku 21. veka dobila je nove dimenzije. Upravo zato sada možemo očekivati nova slikarska, vajarska i muzička dela, filmove, pozorišne komade, romane, video igre, stripove, ali i nove karikature u kojima će Tesla opet biti njihov glavni junak.

Potpuno elektrificirani automobil, model iz 1919. godine

Najtiražniji američki naučno-popularni magazin Electrical Experimenter objavljuje tokom 1919. godine seriju Teslinih autobiografskih članaka pod nazivom „Moji izumi“. Uredništvo, očigledno inspirisano Teslinim genijalnim pronalascima i njegovim sjajnim člancima, te iste godine, u jednom od brojeva, objavljuje ilustraciju automobila sa svim mogućim elektrificiranim uređajima.
Karikaturista se prepustio svojoj očigledno nesputanoj mašti i u karikaturu smestio: rukavice za vozača sa električnim grejačima, elektromagnetni eliminator eksera, Gajslerove cevi osvetlјene statičkim elektricitetom iz pneumatika, električni vulkanizer guma i strugač za blato, bežićni telefon, električni šporet, električni grejač za zagrevanje vode za brijanje, električni brijač, električni upaljač za cigare, električni semafor, električni razglas, električni vetrokaz u obliku petla, pa čak i svetlo za pronalaženje bojnog broda, smešteno na krovu ovog čudesnog automobila.
Iako se Tesla ne pojavljuje  na ovoj ilustraciji, očigledno je rado sačuvao ovu maštovitu kreaciju u svojoj kolekciji karikatura.  

TESLA

 

Vladimir Jelenković

 

 

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 117
Planeta Br 117
Godina XXI
Maj - Jun 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA