AI & LJUDI
D. M.
Čovečanstvo pred skok u budućnost
Piter, ljudski kiborg
„Piter 2.0 je sada onlajn“, objavio je 2019. britanski robotičar dr Piter Skot-Morgan posle niza operacija, čiji je cilj bio da postane „prvi potpuni ljudski kiborg na svetu.“ To mu je omogućilo da se oslanja na veštački sintetizovan govor, a sam je razvio realistični avatar svog lica za efikasniju komunikaciju sa drugim ljudima.
Piter Skot-Morgan je preminuo juna 2022, u 64. godini života. Bilo je to pet godina nakon što mu je dijagnostikovana bolest motornih neurona (MND), retki neurološki poremećaj koji paralizuje sve mišiće, uključujući i one koji omogućavaju disanje i gutanje, a od koje je bolovao i Stiven Hoking. Piter Skot-Morgan je dve godine ranije dospeo u centar pažnje javnosti kada je u Velikoj Britaniji emitovan dokumentarni film „Piter: ljudski kiborg.“ Tada je izjavio: „Nastaviću da se razvijam, umirući kao čovek, živeći kao kiborg.“
U tome mu je, osim sopstvenih ideja, pomogao i tim „Intelovih“ inženjera, predvođen Lamom Nahman. Tim je prethodno razvio softver ACAT (Assistive Context-Aware Toolkit) za Stivena Hokinga, koji je i sam dao ključni doprinos dizajnu i ostvarenju projekta. Kada je „Intel“ postavio sistem za Hokinga, okrenuo se ka široj zajednici i nastavio sa pokušajima da ACAT prilagodi tako da postane podrška većem broju korisnika.
Ovaj softver pomaže ljudima sa teškim invaliditetom da komuniciraju putem simulacije tastature, predviđanja reči i sinteze govora. Za Hokinga je to bio tanani mišić na njegovom obrazu, koji bi trznuo da bi pokrene senzor na naočarima koje su omogućavale interakciju sa njegovim računarom i kucanje rečenica. „Intelov“ tim je zbog Pitera Skot-Morgana dodao i nove mogućnosti: on je mogao da se smeje i izražava svoja osećanja, iako su mu otkazivali mišići lica. Imao je govornu kutiju sa snimcima svog govora, koristio je tehnologiju praćenja očiju za upravljanje računarima, a invalidska kolica koja su mu omogućavala da stoji i leži u ravnom položaju.
Stiven Hoking je želeo da kontroliše komunikaciju. Piter Skot-Morgan je zbog brze komunikacije bio spreman da tu kontrolu prepusti veštačkoj inteligenciji. Tako je razvijen sistem koji je mogao da kreira odgovore na osnovu razgovora koje je slušao, da predlaže odgovore koje će onda brzo sam da odabere, ili da odluči da nastavi razgovor u novom pravcu.
„Nije reč samo o bolesti motornih neurona nego o svakom invaliditetu, bilo da je posledica nesreće, bolesti, genetike ili, prosto, starosti i demencije. Naposletku, reč je o tome da se svi ljudi na Zemlji oslobode svojih nemoći. Imam dovoljno sreće da budem prototip i novi-čovek, rani eksperiment u tome kako čovečanstvo može da izvede ogroman skok u budućnost“, govorio je on. Njegov krajnji cilj bio je da reformiše značenje pojma čovek. „Trenutno nismo u mogućnosti da evoluiramo. U međuvremenu, veštačka inteligencija i robotika ubrzavaju napred. Želim da uskočimo u to dok još možemo“, smatrao je Piter Skot-Morgan.
KIBORZI / Prvo „AI dete“ na svetu |
Krajem januara, na izložbi „Frontiers of General Artificial Intelligence“ koja je održana u Pekingu, predstavljena je “devojčica” po imenu Tong Tong. U stvari, reč je o virtuelnom kiborgu zasnovanom na veštačkoj inteligenciji koji ima sposobnosti slične onima koje ima dete od tri-četiri godine. Kineski list „South China Morning Post“ navodi da Tong Tong “može da uči, da pokazuje osećanja, dodeljuje sebi obaveze i izvršava zadatke… Ona poseduje umne sposobnosti, razlikuje dobro od zla, ume da izrazi svoje stavove pa čak i da oblikuje svoju budućnost.” Iza ovog najnovijeg virtuelnog dostignuća stoji Pekinški institut za opštu veštačku inteligenciju (BIGAI).
Posetioci pomenute izložbe su posmatrali Tong Tong dok podešava okvir za slike, čisti prosuto mleko i obavlja druge zadatke. Stručnjaci navode da se lako može desiti da, u skoroj budućnosti, ova “devojčica živi zajedno sa ljudima i sa njima koegzistira kao svako živo biće!”
U Institutu ističu da je cilj ovakvih eksperimenata da se postigne neosetna integracija veštačke inteligencije u ljudsko okruženje pošto je reč o ispitivanju praktičnih mogućnosti veštačke inteligencije za potrebe ljudi.
|
D. M.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
