SUMMARY

Planeta No 56
ENGLISH Summary

MEDICINA

prof. dr Goran Milašinović

Dometi terapije veštačkim srčanim “vodičima ritma”

S pejsmejkerom i na maraton

Najsavremeniji pejsmejkeri su sofisticirane tehnološke “proteze”, mali roboti koji svojim automatizmom deluju gotovo kao prirodni pobuđivači jer mogu da “misle” i da reaguju u skladu sa potrebama organizma. O budućnosti ovih spasonosnih naprava, za “Planetu” govori prof. dr Goran Milašinović, direktor Pejsmejker centra pri KCS

MEDICINA

mr sci. dr Marko Marković

Kompletno-endoskopska operacija lumbalne diskus hernije

Minimalni rez za uspešnu operaciju kičme

Najsavremenije hirurško lečenje lumbalne diskus hernije izvodi se u ovom delu Balkana samo u našoj zemlji. O već dvogodišnjem iskustvu u tom radu i prednostima ove minimalno invazivne operativne metode, za “Planetu” govori mr sci. dr Marko Marković, neurohirurg u KBC Zemun i konsultant Opšte bolnice Bel Medic.
Lumbalna diskus hernija vrlo je česta degenerativna bolest kičme, a hirurške intervencije, koje su joj u težim slučajevima jedini lek, spadaju među najčešće u neurohirurgiji. Neurohirurzi ih smatraju gotovo rutinskim, ali pacijenti, za koje je svaka operacija izvor stresa, sa posebnom zebnjom gledaju na operaciju kičme pa pomoć vrlo često traže i u inostranstvu

MEDICINA

dr Jelena Spasić

Konzervativna estetska restauracija i beljenje zuba

(Kao) prirodno je najlepše!

Savremeni visokokvalitetni materijali omogućavaju ne samo funkcionalno lečenje zuba već i gotovo idealno imitiranje njihovog prirodnog izleda. Zahvaljujući beljenju zuba - i više od toga, kaže za “Planetu” dr Jelena Spasić, stomatolog u Opštoj bolnici Bel Medic

VESTI IZ MEDICINE

Biotehnologija

Bioštampanje matičnih ćelija

Naučnici sa škotskog Heriot Vat univerziteta razvili su tehniku 3D „štampanja“ matičnih ćelija embriona i tvrde da bi njihov rad mogao da se unapredi do mogućnosti bioštampanja kompletnih ljudskih organa. Prema pisanju britanskog časopisa „Biofabrikacija“, uređaj škotskih istraživača „štampa“ sferoide (kuglice) živih embrionalnih matičnih ćelija. Štaviše, ta tehnologija ne samo što je dovoljno nežna da ih održi u životu već omogućava da one potpuno zadrže svoju pluripotentnost - sposobnost da se razviju u bilo koje tkivo.

Matične ćelije embriona su veoma osetljive pa je razvoj bioštampača koji ih održava u životu vrlo značajan korak za mladu tehnologiju bioštampanja. Škotski stručnjaci su, naime, uređaj za kompjutersku kontrolu povezali s dvostrukim ubrizgavačem bioboje - jedan od njih sadrži matične ćelije u hranljivoj “supi” (medijumu), a drugi samo medijum. U procesu koji se prati pod mikroskopom, dve biološke “boje” se nanose u slojevima u kojima nastaju ćelijske kapljice različitih koncentracija

Demencija, Onkologija, Genetika, Ginekologija, Starenje, Bolesti zavisnosti...

KLIMA, KALENDAR

Po tragu Milutina Milankovića

Putnik kroz vreme i prostor

Pitanje šta prouzrokuje klimatske promene na Zemlji od ledenog doba do danas ostaje jedna od najvećih zagonetki u istoriji geologije. Piter Hjubers, profesor geologije na Harvard univerzitetu, SAD, testirao je mnoge hipoteze o uzrocima klimatskih promena, ali jednu hipotezu potvrdio je kao ispravnu: spore promene u Zemljinoj orbiti kroz istoriju pomogle su da se odredi kada se dogodila deglacijacija (topljenje velikih ledenih površina), pre više miliona godina.

TEMA BROJATEMA BROJA - Mika Petrović Alas

Stevan Pilipović
profesor Univerziteta u Novom Sadu

Naš predak Mihailo Petrović

Profesor Mihailo Petrović Alas je umro pre sedam decenija, u svojoj 75. godini. Ne tako davno ali dovoljno da, u svetu svakodnevnih informacija, koje su uglavnom besmislene i nepotrebne, istiskujemo iz misli sećanje na jednog od najvećih naših naučnika pa tako, zaboravljajući ga, zaboravljamo i sami sebe, posebno mi matematicari.

TEMA BROJATEMA BROJA - Mika Petrović Alas

Mihailo Petrović - Alas (1848 - 1943)

Jedini među stotinu

Za razliku od mnogih velikih matematičara, koji su još od detinjstva nagoveštavali svoju matematičku opredeljenost, Mihailo Petrović je pokazivao veliko zanimanje za hemiju, napravivši kao šesnaestogodišnji učenik pravu malu hemijsku laboratoriju u kući roditelja. Međutim, u intelektualni svet svojih izuzetnih školskih drugova Jovana Cvijića, Pavla Popovića i Jaše Prodanovića, uvelo ga je talentovano sviranje violine, koju ni kasnije nije zapostavljao

TEMA BROJA - Mika Petrović Alas

Patenti

Daljinar, naprava za šifrovanje, večiti kalendar

Mada je najpoznatiji kao matematičar, Mihailo Petrović Alas je umeo i da materijalizuje svoje matematičko znanje, tako da je bio plodonosan pronalazač, koji je svoje pronalaske štitio patentima. U petnaestom tomu njegovih sabranih dela koji sadrži njegova pisma, bibliografiju i letopise (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998.) navedeni su podaci koji se odnose na pet patenata koje je dobio u Francuskoj za svoje pronalaske .

TEMA BROJA - Mika Petrović Alas

Sledbenici

Alasovi doktori nauka

Mihailo Petrović je odličnog studenta Filozofskog fakulteta Mladena Berića izabrao za asitenta - dnevničara za teorijsku matematiku. Doktorsku disertaciju "Figurativni poligoni diferencijalnih jednačina i reda i njihova veza sa osobinama integrala" odbranio je 1912.godine kod Mihaila Petrovića. Berićeva teza je prva doktorska disertacija iz matematike odbranjena na Beogradskom univerzitetu. Rezultati u tezi su neposredni naučni sled Petrovićevih rezultata. Nažalost, ovaj talentovani naučnik je prestao da se bavi matematikom 1921.godine.

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

Mika Petrović Alas

Mihailo Petrović Alas jedan je od najznačajnijih srpskih matematičara i jedan od prvih osam redovnih profesora Univerziteta u Beogradu, gde je predavao teorijsku matematiku. Prethodno je studirao u Parizu i doktorirao na Sorboni. Kao matematičar najviše se bavio diferencijalnim jednačinama i na tom polju bio svetski autoritet. Naučne radove objavljivao je po uglednim inostranim časopisima.
Bio je jedna od najpopularnijih ličnosti Beograda tokom prve polovine 20. veka. Osim matematikom, bavio se muzikom (svirao je violinu u svom muzičkom sastavu), putovao je ka Severnom i Južnom polu, bio ribarski majstor (otud i nadimak), bavio se književnim radom, bio izumitelj (zaštitio je pet patenata)...

ČASOPIS PLANETA Br 56

SARADNICI NA BROJU

Saradnici: Jozef Baruhović, Vesna Bosanac, Milan Dimitrijević, Milan Đurić, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Branislava Jakšić, Ilijana Jakšić, Vladimir Jeftić, Vladimir Jelenković, Nataša Jovanović, Vladimir Jovanović, Oliver Klajn, Nadežda Krstić, Dragan Lazarević, Mirjana Lukić, Dubravka Marić, Borka Marinković, Zoran Matić, Aleksandar Milinković, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Darko Mladenović, Boris Naumović, Nada Petrović, Stevan Pilipović, Barbara Radulović, Miloš Rastović, Ilja Slani, Mićo Tatalović, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Zdenko Štromar

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Dragana Dragićević
Fotografije: Rade Krstinić
Internet: Dragan Bogdanović

IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o.
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510

Sledeći broj izlazi 1. maja 2013g.